Od kada je osnovana organizacija “Ujedinjenje ili smrt” 1911. godine – poznatija pod nazivom “Crna ruka” – predvođena Dragutinom Dimitrijevićem Apisom vrlo brzo je počela da pojačava uticaj u srpskoj politici, u dovoljnoj meri da se pojavila potreba za uspostavljanjem ravnoteže, odnosno suparničke oficirske grupe kojom će se prvenstveno budući regent Aleksandar, a potom i Nikola Pašić i radikali, suprotstaviti crnorukcima.
A u slučaju da im se interesi toliko sukobe bila je potrebna organizacija uz pomoć koje će se protiv “Crne ruke” ući u rat do uništenja. Tako je i bilo. Ta suparnička grupa nazvana je „Bela ruka“, a njen pokretač je bio Petar Živković, blizak budućem kralju Aleksandru. „Bela ruka“ je bila čist interesni pandan „Crnoj ruci“, grupa bez ideologije, bez načela i viših ciljeva. U „Beloj ruci“, za razliku od „Crne ruke“, nije bilo konspirativnih okupljanja i zaklinjanja na smrt, nije bilo ritualnih obreda inicijacije, nije bilo nijedne više vrednosti koja se promovisala. Isključivo je funkcionisala po principu postavljanja pravih ljudi na prava mesta u državi, tako da budu uslugama ili ucenom vezani za Živkovića i bratiju čime se obezbeđivao uticaj na raznim poljima…
Uz svaki primerak Nedeljnika na poklon se dobija knjiga o Petru Živkoviću i Beloj ruci – o tome kako se stvara mehanizam upravljanja državom iz senke – treća je poklom knjiga iz hit edicije “Senke nad Balkanom”, koja se dobija na poklon uz Nedeljnik od četvrtka 16. januara.
A novom broju Nedeljnika ČAK DVA POKLONA
Uz knjigu o Petru Živkoviću čitaoci dobijaju na poklon Njujork tajms na srpskom jeziku.
U novom Nedeljniku čitajte i specijal posvećen Nedi Arnerić, redovnu kolumnu Srđana Valjarevića…
Tagovi
