Američki plan za isporuku pomoći Gazi sa plutajućeg pristaništa biće prepun potencijalnih logističkih i bezbednosnih izazova, prenosi BBC.
Očekuje se da će više od 1.000 američkih vojnika učestvovati u operaciji, iako Pentagon kaže da niko od njih neće kročiti na kopno.
Da bi se tako nešto postiglo, SAD su se udružile sa privatnom firmom Fogbou, koju vode bivši vojni i obaveštajni zvaničnici. Cilj je da se Gaza na dnevnom nivou snabdeva sa oko dva miliona obroka, kako bi se sprečilo sve izvesnije izbijanje gladi.
BBC iznosi sve dosad poznate informacije o ovom ogromnom logističkom izazovu.
kako će sad postaviti pristanište?
Američki vojni brodovi isplovili su u subotu i ponedeljak kako bi u Sredozemno more prevezli svu neophodnu opremu.
Prema tvrdnjama Pentagona, plan uključuje dve glavne „komponente“ koje treba sastaviti – veliki plutajući dok sastavljen i nasip i pristanište sa dve trake od 1.800 stopa (što dođe negde oko 548 metara). Nasip će se sastojati od međusobno povezanih čeličnih delova od oko 40 stopa (12 metara), povezanih i pričvršćenih za obalu. Teretni brodovi tako će zalihe isporučivati na dok, odakle će se one istovarati na barže i manja plovila koja će potom ići ka pristaništu. Odatle će vozila prenositi zalihe na kopno i u Gazu, a nasip će biti sastavljen na moru i „ubačen“ na plažu, pa američke snage tako neće morati da kroče na tlo Gaze.
Šta je Fogbou i kakvu će ulogu imati?
Fogbou predvode Sem Mandi, bivši potpukovnik marinaca koji je prethodno komandovao snagama na Bliskom istoku, i Mik Malroj, bivši paravojni oficir CIA-e i pomoćnik ministra odbrane za Bliski istok.
Iako još uvek mnogo detalja oko Fogboua nije poznato, BBC-evi izvori tvrde da ta operacija prvenstveno podrazumeva organizovanje kretanja pomoći nakon što ona stigne na obalu Gaze. Prema tim izvorima, kontejneri će biti ispražnjeni, a sadržaj stavljen u kamione koji će biti odvezeni do distributivnih punktova dalje u Gazu, kao deo plana koji su odobrile vlade SAD i Izraela.
BBC-u je rečeno da Fogbou još uvek traži sredstva i da je obavestio niz evropskih i bliskoistočnih vlada o planovima. Dugoročno, Fogbou planira da osnuje fondaciju koju će voditi donatori kako bi pomogao da se pomoć usmeri u Gazu.
Kako će se rešavati problem bezbednosti?
Vojni stručnjaci kažu da uspeh čitavog plana zavisi od bezbednosti, kako od mogućnosti neprijateljske vatre u još uvek aktivnoj borbenoj zoni, tako i od velike gomile civila koji se okupljaju na obali.
Penzionisani kontraadmiral Mark Montgomeri, 32-godišnji veteran američke mornarice sa iskustvom u isporuci humanitarne pomoći, rekao je da je za operaciju potrebno uspostavljanje „bezbednosne čaure“, kako na plaži, tako i u plitkoj vodi.
„Ne možete dozvoliti da civili uđu na pristanište“, rekao je Montgomeri. „Mogli bi to biti roditelji koji očajnički traže hranu za svoju decu – ili bi mogli da pokušavaju da ubiju nekoga. To bi zaustavilo operaciju.“
Dvojica ljudi upoznatih sa planom izjavila su za BBC da će se Izraelske odbrambene snage (IDF) baviti „spoljnim” obezbeđenjem, kako bi sprečile da gomile civila dođu do plaže i ugroze operaciju. S druge strane, distribucija će biti u nadležnosti lokalnih, nenaoružanih Palestinaca.
Očekuje se da će Fogbou imati samo ograničenu logističku ulogu i da neće biti uključen u samu distribuciju.
Iako je Pentagon rekao da nijedna američka noga neće kročiti u Gazu, stručnjaci kažu da bi stvarnost mogla biti komplikovanija.
„Oni će morati da budu tamo da provere stvari i da se uvere da se usidrimo na odgovarajućem mestu. Ako ta osoba koja bude zadužena na to nije pripadnik američke vojske, to će onda biti neko iskusan, možda neki penzionisani američki vojnik“, objašnjava Montgomeri.
Koliko će pomoć biti delotvorna?
Prema američkom ministarstvu odbrane, ovo privremeno pristanište značiće da bi dva miliona obroka dnevno moglo da uđe u Gazu. To bi bilo dovoljno da nahrani gotovo čitavu Gazu ( oko 2,3 miliona stanovnika).
To bi takođe značilo mnogo više pomoći nego što trenutno dolazi kopnenim putem, preko graničnog prelaza Rafa sa Egiptom i Kerem Šalom sa Izraelom, ili što stiže padobranima.
Ranije ove nedelje, portparol Stejt departmenta Metju Miler rekao je da se radi na pomorskoj opciji snabdevanja, pošto druge opcije nisu dovoljno delotvorne. Međutim, on je rekao i da ne postoji zamena za pomoć koja dolazi kamionima preko kopna, tako da će oni nastaviti da se zalažu za to.
Humanitarne organizacije i američki zvaničnici rekli su da povećane isporuke preko kopna ostaju jedina održiva opcija za zadovoljenje potražnje dok se pristanište postavlja.
„Čak i u najboljem slučaju, [pristanište] neće skoro dva meseca neće biti efikasan mehanizam za isporuku“, rekao je Montgomeri.
Tagovi
