Kako do prikupljanja i reciklaže baterija i sijalica

    Sijalice i baterije spadaju u opasan otpad, ali u Srbiji nije u potpunosti rešen sistem njihovog organizovanog sakupljanja pa tako najčešće kada na red dođe zamena, taj otpad završi u kantama za smeće

    1
    Profimedia

    Sijalice i baterije spadaju u opasan otpad, ali u Srbiji nije u potpunosti rešen sistem njihovog organizovanog sakupljanja pa tako najčešće kada na red dođe zamena, taj otpad završi u kantama za smeće i kontejnerima i meša se sa otpadom iz domaćinstva, upozoravaju predstavnici reciklažnih firmi i Udruženja reciklera Srbije, a prenosi Dnevnik.

    Ističu da sakupljačka mreža nije razvijena jer nema podsticajnih sredstava za izvoz baterija, a izvoz košta, što znači da onaj ko sakupi baterije treba da misli i o tome kako će da finansira izvoz u EU.

    Sa ciljem da se unapredi sistem upravljanja ovim vrstama otpada pokrenut je projekat „Povećanje stope reciklaže baterija i sijalica u Republici Srbiji” koji realizuju Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju-GIZ i kompanije Božić i sinovi i E-reciklaža u partnerstvu sa Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Udruženjem reciklera Srbije.

    Marija Pivnevi iz kompanije E-reciklaža rekla je ove nedelje na panelu organizovanom u okviru Mikser festivala na kome je projekat predstavljen da baterije dobijaju sakupljanjem od fizičkih lica, od pravnih lica i sakupljača.

    Veliki broj baterija se generiše iz samog procesa tretmana odnosno kada u reciklažni centar stignu mali kućni aparati, igračke i slična roba.

    „ S obzirom na to da u Srbiji nema postrojenja za tretman baterije izvozimo ih na konačno zbrinjavanje u Nemačku. Kada je u pitanju sakupljanje baterija iz domaćinstava postavlja se pitanje ko će to da plati. Ne postoji sakupljačka mreža, ne postoji model finansiranja odnosno podsticajna sredstva”, rekla je Pivnevi.

    Takođe je ukazala da je potrebno da se pronađe model finansiranja za baterije koje se prikupljaju od građana, a da je E-reciklaža spremna da proširi sakupljačku mrežu odnosno postavi kontejnere za građane, da radi na edukaciji i podizanju svesti o EE otpadu.

    Ekološka taksa za baterije je uračunata u cenu proizvoda i plaćaju je građani prilikom kupovine, ali ipak nije rešen problem zbrinjavanja ovih proizvoda kad postanu otpad.

    Kada je reč o sijalicama, malo je drugačija situacija – za ovu vrstu otpada postoji reciklaža u Srbiji, ali ne postoji sistem sakupljanja.

    Osim građana, generatori otpadnih sijalica su kompanije i institucije koje imaju veliki broj svetlosnih izvora u svojim objektima.

    Direktor kompanije Božić i sinovi Nikola Egić kaže da u toj kompaniji mogu da recikliraju i 10.000 sijalica što je na godišnjem nivou oko 25 miliona sijalica.

    Ističe da bi problem mogao da se reši i tako da u Srbiji preuzimamo otpad iz okruženja i Evrope i to naplaćujemo, po istom principu po kojem izvozimo u EU otpad za koji kod nas nema postrojenja.

    Generalna sekretarka Udruženja reciklera Srbije Suzana Obradović istakla je važnost partnerstva za rešavanje problema u oblasti životne sredine.

    Projekat “Povećanje stope reciklaže baterija i sijalica”, ističe, pravi je primer kako samo zajedničkim snagama mogu da se sagledaju problemi i dođe do rešenja.

    „Svakodnevno se neko javlja našem Udruženju pitanjem šta da radi sa baterijama ili sijalicama. Nismo mogli na pravi način da im pomognemo, jer sistem za baterije ne postoji, postoje samo pojedinačne radnje koje samoinicijativno sakupljaju baterije, i nekoliko mesta gde građani mogu odložiti sijalice. Reciklažni centar ne može da dođe do svakog građanina za jednu sijalicu ili bateriju jer nije održivo”, rekla je Obradović.

    Ona je napomenula da je Udruženje reciklera Srbije prvo sa Udruženjem MENSA počelo da radi na pitanjima reciklaže baterija i sijalica, i da su vrlo brzo pronašli partnere u GIZ-u i NALED-u, kao i u reciklažnim kompanijama.

    Verujem da ćemo dalje u nastavku projekta u saradnji sa lokalnim samoupravama, javnim institucijama i Ministarstvom zaštite životne sredine pronaći adekvatno sistemsko rešenje za zbrinjavanje baterija i sijalica i da će vrlo brzo građani imati na raspolaganju lokacije za odlaganje ovog otpada, istakla je je Obradović.

    1 KOMENTAR

    1. Kod nas u Borci se ceponi sakupljaju u biblioteci, a sigurna sam da bi primili i kontejner za baterije, a mozda i za sijalice.
      Inace, sta bi sa onim kontejnerima kojih je bilo po samoposlugama?
      Takodje se ne bi bacilo ni da se isti postabe po recimo skolama, narocito osnovnim, pa de se pride deca uce od malena da to treba da se radi!
      Sve je to VEOMA izvodljivo, samo treba mrdnuti zadnjicom!

    Comments are closed.