Kako da pametno odlažemo obaveze

Piše Edrijen Heris

0
Foto: Profimedia

Naša tendencija da stvari odlažemo za sutra, iako znamo da ne bi trebalo da radimo to, ne znači nužno da smo lenji ili da ne umemo da organizujemo svoje vreme. Prokrastinirati znači biti čovek.

Težak zadatak koji treba da obavimo može izazvati neprijatna osećanja poput dosade, nervoze, mrzovoljnosti ili nesigurnosti u sebe. Kada odlažemo nešto što pokreće negativne emocije, osećamo olakšanje – makar trenutno.

“Tako nagrađujete sebe za prokrastinaciju”, kaže Fuskija Sirois, profesorka psihologije na Univerzitetu Šefild u Engleskoj.

To objašnjava zašto prokrastinacija postaje navika, i to ona koja nas košta produktivnosti.

“Prokrastinacija je problem regulisanja emocija, a ne problem upravljanja vremenom”, kaže Tim Pajkil, profesor psihologije na Univerzitetu Karlton u Kanadi.

On je u svom istraživanju utvrdio da prokrastinacija daje prioritet kratkoročnom popravljanju raspoloženja. Ljudi su programirani da uklone bilo kakve pretnje u sadašnjosti.

“Nismo stvoreni da razmišljamo unapred, o dalekoj budućnosti, zato što moramo da se usredsredimo da nam bude dobro ovde i sada”, kaže psiholog Hal Heršfild sa Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu.

Ta kratkovidost mogla bi da objasni zašto ljudi sa nekim stvarima žure – prekrastiniraju. Oni ne pronalaze olakšanje u odlaganju zadatka, već u tome da ga obave pre zadatog vremena.

“To je kao da odete u prodavnicu, napunite korpu jabukama, a onda ih šlepate sa sobom dok kupujete ostatak namirnica, iako ćete ponovo proći pored jabuka na putu do kase”, kaže Dejvid Rozenbaum, profesor psihologije na Univerzitetu Kalifornije u Riversajdu.

Istraživanja pokazuju da to radimo da bismo oslobodili memoriju, objašnjava on. “Toliko je mentalno naporno da u glavi nosimo listu sa zadacima koje treba da obavimo, da se onda upuštamo u ponašanje kojim ćemo smanjiti to kognitivno opterećenje, pa čak i kada to znači da moramo da uložimo više energije”, kaže Rozenbaum.

To može biti kontraproduktivno, ali može i da nam oteža da obavljamo kompleksnije zadatke.

Da bismo izbegli ovu zamku, stručnjaci preporučuju da pronađemo način da olakšamo sebi taj mentalni teret, ili da napravimo raspored kada ćemo pregledati mejlove, umesto da na njih odgovaramo čim nova poruka stigne.

Odmor od elektronskih uređaja na neko vreme takođe bi mogao da pospeši produktivnost, što je dobra strana i za prekrastinatore i prokrastinatore. Istraživanja su pokazala da kada nam nešto odvlači pažnju od zadatka, vreme koje nam je potrebno da se ponovo fokusiramo dovodi do stresa koji negativno utiče na produktivnost.

“Biti dostupan svima sve vreme je iscrpljujuće”, kaže Ketrin Prajs, autorka Kako da raskinete sa svojim telefonom. “Moramo da ciljano sebe učinimo nedostupnima kako bismo sačuvali zdrav razum.”

Ona predlaže povremeno odlaganje telefona dok ste kod kuće ili na poslu, pa čak i na čitava 24 sata; simptomi poput anksioznosti ili nervoze će brzo proći.

“Ne odustajte i za iznenađujuće kratko vreme anksioznost će se pretvoriti u prijatno osećanje smirenosti”, dodaje Ketrin Prajs.

Tada cvetaju produktivnost i kreativnost i omogućavaju prokrastinatoru da se usredsredi na bilo koji zadatak koji smatra najvažnijim.

“Akciju prati motivacija”, kaže dr Pajkil. “Počnite i otkrićete da ste sve motivisaniji.”

© 2019 The New York Times