Kad smo stigli u Prag, pomislio sam “Ovima nema spasa”. A danas je kod nas još gore nego u Čehoslovačkoj: Goran Marković za novi Nedeljnik

0
Fotografija: Igor Pavićević

Kad smo tamo stigli, situacija je bila jeziva, kao kod nas sada. Kada smo odlazili, bilo je još gore. Pomislio sam: ovima nema spasa. Zamislite samo, Gustav Husak, jedan od vođa ‘praškog proleća’, čarobne iluzije da se može živeti u skladu sa svojim osećanjima i sa istinom, sutradan posle upada sovjetskih tenkova postaje vođa prosovjetske, izdajničke vlade. Čovek preko noći postaje sopstvena suprotnost! Tada je to izgledalo šokantno, ali danas u Srbiji, u kojoj je još gore nego u Čehoslovačkoj koju sam napustio 1970, takvi obrti su sasvim uobičajeni. Tada tako nešto nismo razumeli, bili smo zapanjeni moralnim sunovratima, danas smo svesni da je to naša svakodnevica, ispričao je proslavljeni reditelj Goran Marković u velikom intervjuu za Nedeljnik povodom novog izdanja knjige “Češka škola ne postoji” (Laguna), u kojoj su sabrana njegova sećanja na Prag šezdesetih i jugoslovenske sineaste koji su tada u njemu studirali, od Lordana Zafranovića i Srđana Karanovića do Rajka Grlića i Gorana Paskaljevića.

Na pitanje da li je sve moralo da se završi tako da Češka na jedan način izađe iz socijalizma, a mi na sasvim tragičan, Marković odgovara:

“Rat devedesetih i raspad Jugoslavije zataškali su tu stvar, niko više nije ni pitao kako to da smo rođeni u jednom sistemu a da je sada nekakav drugi, koji nema ni ime. Možda tako treba, ali red je bio da se stanovništvo ove nebulozne zemlje, koja izgleda nikada nije ni postojala, zapita da li na sve to pristaje ili ne”, kazao je Marković.

O “praškom proleću” i žudnji za slobodom, o Berlinskom zidu i raspadu Jugoslavije, o Slobodanu Miloševiću i buđenju nacionalizma, o Milanu Kunderi i Janu Palahu, o Danilu Kišu, Vaclavu Havelu i Dobrici Ćosiću… Goran Marković je govorio za novi Nedeljnik, koji je na svim kioscima od četvrtka 20. februara.

Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici.