Kad ne može Serena Vilijams, šta mi ostale da mislimo?

1
EPA-EFE/ERIK S. LESSER

Lako je njoj, ona može da ima deset dadilja. I lako je njoj, ona je svoje ambicije ostvarila. I još mnogo tih “lako je njoj” je moglo da se kaže za Serenu Vilijams, ali kada ona – jedna od najuspešnijih sportistkinja svih vremena – 2022. godine kaže: “Verujte mi, nikad nisam želela da biram između tenisa i porodice. To nije fer”, onda je to nešto nad čim su se svi zamislili. Jer izgleda da ni prva teniserka sveta, koja stvarno može da ima i 100 dadilja, a ima (kad smo već kod brojeva) 23 grend slem titule i četiri zlatne olimpijske medalje, i jedna je toliko moćna, snažna i uspešna žena da može sve da nas “nosi u zubima”, priznaje da ipak ne može sve. Izbor pred kojim se našla je nešto o čemu svaki dan vagaju i biraju žene širom sveta – porodica ili karijera. A da ovakvi izbori moraju da se prave nam mnogo više govori gde smo na putu napretka i emancipacije: još uvek nemamo fer-plej.

Jer Serena Vilijams je mogla da se povuče kao većina sportista, sa medaljom ili peharom (ili bez toga) posle nekog turnira, onako kako ta opraštanja izgledaju kod sportista. Da nije morala da bira. Serenin izbor je izbor mnogih žena koje su majke ali je ona odlučila da kaže da ipak ne može “have it all” i verovatno ne greši. I kao neko ko zna šta su poštena pravila shvatila je da ne želi da igra tu igru gde pravila nisu ista za sve ili su u korist jedne strane. I da neće da folira. Jer ne može se novim generacijama devojaka i žena više prodavati ta laž da se može biti “žena, majka, kraljica”. Umesto toga trebalo bi svi da se zapitamo šta nam je poručila Serena Vilijams svojom odlukom o povlačenju.

Ceo tekst objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 18. avgusta, šta mi ostale da mislimo?

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs

1 KOMENTAR

Comments are closed.