Kad je Gebels otvarao Filmski festival u Veneciji: “To više nije imalo nikakve veze s izvornom manifestacijom”

0
EPA-EFE/CLAUDIO ONORATI

Ove godine Filmski festival u Veneciji slavi devedeseti rođendan. Grad će opet okupiti svetsku filmsku kremu i zablistaće poznatim sjajem. Ali 1932. kada je stvoren, festival je bio u mračnoj senci fašizma.

Prvi predsednik bio je Đuzepe Volpi, bivši ministar finansija diktatora Benita Musolinija. Proklamovani cilj bio je da festival predstavi kao produkt fašizma, da naglasi inovativnu kulturnu snagu i eksperimentalnu volju.

„Kao spektakl s učešćem Holivuda i međunarodnom publikom, festival je režimu davao oreol modernog sjaja i stila“, zapisala je istoričarka filma Marel Ston.

Desetine hiljada gledalaca

Prvi festival održavao se od 6. do 21. avgusta na terasi hotela Ekscelzior. Brzo je to mesto postalo skučeno za festivalske potrebe pa je na ostrvu Lido sagrađena bioskopska dvorana „Palazzo del Cinema“.

Već 1937. zabeleženo je 60.000 gledalaca. Prisustvo brojnih holivudskih zvezda privuklo je publiku. Ona nije samo pratila zbivanja na filmskom platnu pred spektakularnim noćnim kulisama Venecije, već je uživala i u neposrednoj blizini poznatih glumica i glumaca.

Prva faza festivala u kojoj je navodno bio otvoren za svet, nije preživela početak rata. Od 1938. su sve nagrade za najbolji strani film dodeljivane filmovima iz nacističke Nemačke, saveznice Musolinijevih fašista. Žiri više nije bio nezavisan, festival je postao propagandna bina. Tako je ozloglašeni antisemitski film „Jevrejin Zis“ Fajta Harlana premijerno prikazan u Veneciji 1940, a Jozef Gebels, ministar propagande Trećeg Rajha, lično je otvorio festival.

Šokiran tim razvojem događaja, francuski diplomata i istoričar Filip Erlanže osnovao je sopstveni filmski festival – u Kanu.

I filmska kritika pozdravila taj korak

Poslednje ratno izdanje festivala održano je 1942. U međuvremenu se ta smotra filma preimenovala u italijansko-nemački festival. „To više nije imalo nikakve veze s izvornim festivalom. Smeli su da se prikazuju samo filmovi iz Italije, Nemačke i njihovih saveznika“, objašnjava istoričarka Marel Ston.

Italijanski filmski kritičari tog vremena pisali su da je dobro što na Festivalu više nema „površnih“ stranih filmova, već su tu „naši sopstveni kultivisani kreativci“. Sjedinjene Američke Države su od 1939. bojkotovale festival u Veneciji na kojem se glavna nagrada zvala „Coppa Mussolini“.

Festival je tu prošlost ostavio za sobom. Opet je pokrenut već 1946. i otada privlači filmske stvaraoce iz čitavog sveta.

Ovogodišnje sedamdeset i deveto izdanje Festivala biće otvoreno holivudskim filmom. Američki režiser Noa Baumbah je, prema poznatom romanu Dona DeLila „Bela buka“, snimio istoimeni film. U glavnim ulogama su holivudske zvezde Adam Drajver i Greta Gervig.

Predsednica žirija je glumica Džulijan Mur. Ona će sa svojim kolegama iz žirija odlučiti ko će dobiti glavnu nagradu, koja je odavno preimenovana u „Zlatni lav“.

Očekuju se i drugi slavni gosti kao što su Timoti Šalame, Sejdi Sink, Olivija Vajld, Hari Stajls, Ana de Armas, Huj Džekman i Sigorni Viver. Filmski festival u Veneciji otvara se 31. avgusta, a traje do 10. septembra.