Kad je Bajden sreo Tita: Kandidat za predsednika Amerike bio je na sahrani Kardelja u Jugoslaviji 1979.

4
Fotografije: Profimedia

Ukoliko u novembru bude izabran, Džo Bajden će postati najstariji američki predsednik u prvom mandatu u istoriji – imaće tada punih 78 godina i biti osam godina stariji od Donalda Trampa u trenutku kada je ovaj pobedio 2016.

“Koliko je star Džo Bajden?”, mogao bih ovih dana u kampanji da pita njegov rival i aktuelni predsednik. “Pa, toliko star da je upoznao Tita”.

Tadašnji senator iz Delavera bio je član delegacije američkog predsednika Džimija Kartera, koju je predvodio Averel Hariman, čuvena siva eminencija američkih demokrata, podsetio je ovih dana i jedan korisnik Tvitera.

Edvard Kardelj, jedan od tvoraca samoupravljanja, preminuo je 10. februara 1979. Na sahrani “druga Bevca” okupio se diplomatski krem – mada “druga liga” u odnosu na onaj sastav koji će prisustvovati sahrani Josipa Broza Tita godinu dana kasnije – a među njima je bio i Džo Bajden, koji se još tada zanimao za “inostrane poslove”.

Donald Tramp, nije mu to strano, mogao bi da se dohvati i navodnog pisma koje je Bajden posle te posete poslao u Jugoslaviju, pravo na ruke komunističkom vođi, u kojem mu se zahvaljuje na gostoprimstvu i razgovoru i obećava posetu nekom lepšom prilikom.

4 KOMENTARA

  1. Ja bi samo dodao,da su Srbi bili najviše zadrti glede bivše Yuge,nisu hteli da se mirnim putem rastanemo…

  2. Замислите како звучи да је данашњи кандидат за председника САД, иначе представник либералне, глобалистичке Америке присуствовао сахрани комунистичког илузионистичког лидера који је правио експерименте in vivo на овим просторима, као што је сулуди експеримент са самуправљањем. СФРЈ ће остати запамћена тако што ће генерације и генерације у целом свету учити о најбесмисленијем систему који је човечанство успоставило а то је Самоуправни социјализам. То је систем у којем мишљење две чистачице о плану рада неког научног института има превагу над мишљењем доктора наука. Додуше, није ни сада много боље-под условом да су чистачице чланице СНС. Али, ипак смо ми деца СФРЈ, не можемо се ни сматрати, а ни правити да смо сасвим нормални. Западни свет је некако волео ту СФРЈ, на неки необичан, помало морбидан начин. Мислим да је та љубав произилазила из свести западног света да је СФРЈ, која је сахранила Краљевину Југославију, гробница српских националних интереса и истовремено простор на којем су остварени национални интереси свих других постојећих и непостојећих народа на рачун ових првих. После Првог светског рата је било доста другачије, па су се стратези западног света, а богами и бољшевици из СССР-а и Коминтерне добрано постарали да се то више никада не деси. Постараше се лепо, не може горе бити за нас.
    У доба владе Милке Планинц и велике економске кризе1982., тај запад је упумпао доста бесповратних долара како би продужио живот тој привременој творевини из Јајца, јер је она требало да се расформира онда када се стекну услови, а признаћете 1982. нису били баш неки услови повољни за нашу лажну браћу са којима смо живели у још лажнијем братсву и јединству. Након слома СССР-а 1990. Операција Јајце 1943. могла је да се настави и да унутрашње границе република и пазите покрајина постану спољашне међународно признате границе. Шта то значи? Па значи да операција Јајце још траје. Ако имате још илузија о тој другој Југославији питајте Милана Ст. Протића шта је мислио када је пре много година у емисији Утисак недеље рекао да је 1944. Србија окупирана. Ја знам шта је мислио. Ми смо демократско друштво, бар тежимо томе, па ајде да отварамо теме, наравно без ревизије историје. Али ако је неко пре нас фалсификова историјске чињенице наша је обавеза да вршимо ревизију такве фалсификоване историје, све у сврху истине и искључиво истине, како год непријатна по било кога била. Пошто сам приметио да у редакцији Недељника има доста те југоносталгичности, надам се да је то само због комерцијалних разлога, а не суштинских. Овај мој коментарчић је и написан у сврху те суштине.

  3. Kako mu je drugi sin, hoce li uskoro sva trojica kod Tita pa da se planeta malo odmori….

  4. Ovo samo govori o politici koju su vodili slovenacki pa i hrvatski komunisti.
    Jacali su svoje nacionalne drzave u okviru SFRJ, a kovali planove za samostalnost tokom svih decenija, surujuci sa kapitalistickim zapadom.
    Posle Srbi krivi za sve. Da su Srbi bili pola toliko nacionalisti, Hrvatske i Slovenije danas ne bi ni bilo.
    U zahvalnost su poslanici evropskog parlamenta (hrvat i slovenac), podneli rezoluciju o izmisljenom srpskom genocidu u Srebrenici, da nam nasi dzelati natovare teret svojih zlodela.
    I jedni i drugi su u sastavu Austro-ugarske vojske cinili nevidjene zlocine nad srpskim narodom.

Comments are closed.