Kad glečeri umru: Island se priprema za doba bez leda

0
(Suzie Howell for The New York Times)

HOFN, Island – Iz prostorija firme za ribolov koju je njegova porodica osnovala pre dve generacije, Adalstin Ingolfson je posmatrao kako masivni glečer pred njim iz godine u godinu biva sve manji. Sve više temperature već su istrebile one vrste ribe koju je lovio, ali otromboljena ledena masa, najveća na Islandu, predstavlja potpuno novi izazov za Ingolfsonov posao.

“Glečer se toliko topi da se iz mora izdiže zemlja”, kaže Ingolfson, izvršni direktor jedne od najvećih ribolovačkih kompanija za ribolov na Islandu, Skinney-Thinganes. “Takođe je sve teže da čamci isplove iz luke i vrate se u nju.”

Zagrevanje planete ne pogađa samo Hofn, gde otopljeni glečer drenira fjordove i menja podzemni sediment. Dok temperature na čitavom Arktiku rastu brže nego bilo gde drugde na planeti, Islandu preti budućnost bez leda.

Proizvođači energije unapređuju hidroelektrane i eksperimentišu sa skladištenjem ugljen-dioksida u kamenu. Vode se pregovori o otvaranju nove luke kako bi se ostvario profit od teretnog saobraćaja pošto špediterske kompanije pokušavaju da otvore rute kroz otopljeni led.

Island je 18. avgusta sahranio Okjokul, prvi glečer stradao od klimatskih promena. Glečeri pokrivaju desetinu površine ove ostrvske zemlje. Svi oni se tope. Island klimatske promene smatra pitanjem od nacionalnog značaja; ekonomija je na rubu recesije, delom zato što ove godine u hladnoj vodi nije pronađen nijedan kapelin, riba koja predstavlja najvažnije dobro za izvoz.

“Sa klimatskim promenama više nema šale ni na Islandu niti bilo gde drugde”, ističe Gvidni Johaneson, predsednik Islanda. “Preuzimamo odgovornost da potražimo praktična rešenja, ali možemo to još bolje.”

Island je za premijerku 2017. godine izabrao borkinju za zaštitu životne sredine Katrin Jakobsdotir koja je vodila kampanju o borbi protiv klimatskih promena. Njena vlada svakih pet godina izdvaja 55 miliona dolara za pošumljavanje, očuvanje zemljišta i projekte transporta bez emisije štetnih gasova. Island očekuje da do 2040. godine kompanije, organizacije i pojedinci iz atmosfere uklanjaju makar onoliko ugljen-dioksida koliko u nju otpuštaju.

Aktivisti ističu da to nije dovoljno za Island, bogatu zemlju koja broji 350.000 stanovnika. Turizam na kojem se od finansijske krize 2008. maltene temelji ekonomski rast, sa druge strane je samo doprineo ubrzavanju posledica klimatskih promena pošto avioni koji prevoze milione turista emituju ugljen-dioksid u količinama većim nego u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji.

Olafur Egertson usred sunčanog dana pokazuje na glečer na vrhu vulkana na jugu Islanda. Do erupcije Eyjafjallajökulla je došlo 2010. godine, kada je zaustavljen vazdušni saobraćaj, a njegova zemlja završila prekrivena pepelom. Glečer se i pre toga bio vidno povukao. Egertson kaže da ga to naročito brine, jer su glečeri ti koji sprečavaju erupcije.

Egertson nastoji da njegove farme budu ugljeno-neutralne. On je proizvodnju mlečnih namirnica zamenio uzgojem uljane repice od koje se proizvodi biogorivo. Egertson se nada da će islandski poljoprivrednici jednog dana uzgajati dovoljno ječma da u potpunosti izbegnu uvoz brodovima i avionima koji doprinose zagađenju životne sredine.

“Ponekad mi se čini da je ovo što radim samo jedna kap u okeanu”, kaže Egertson. “Ali ljudi su izazvali globalno zagrevanje. Nemam drugog izbora.”

Očekuje se da topljenje glečera u narednom veku potopi slivove, a naučnici predviđaju da će oni potom presušiti, a proizvođači energije moraće da se prilagode novonastalim uslovima. Državna elektrodistribucija planira postavljanje dodatnih vodenih turbina, a kada glečeri nestanu, planira se aktivacija turbina na vetar.

“Iz dizajnerske perspektive, uzimamo u obzir ono što će se dogoditi u narednih 50 do 100 godina”, kaže Oli Gretar Blondal Svenson iz Elektrodistribucije. “Neće biti glečera”, dodaje.

Mogućnost da glečeri zaista potpuno nestanu neke je dovela do razmišljanja o tome da prisustvuju nestajanju blaga.

Steintor Arnarson (36) dao je otkaz u advokatskoj kancelariji pre tri godine i pokrenuo turističku agenciju koja nudi obilaske ledom okovanih voda koje nisu ni postojale pre dve decenije. Posetioci hrle da obiđu glečere pre nego što nestanu.

“Ljudi su zapanjeni lepotom glečera i osećaju se kao i ja”, kaže Arnarson pogleda usmerenog na 40 metara visok ledeni zid koji se izdiže iz vode. “Lepo je posmatrati kako se deo glečera slama i odvaja, ali je i zaista tužno.”

Piše Liz Alderman

Tekst iz novog broja Njujork tajmsa na srpskom jeziku koji svi čitaoci kao poklon dobijaju uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 12. septembtra.

U novom broju Njujork tajmsa čitajte i:

Za koga Argentinci stvarno glasaju – Mnogi sumnjaju da je kandidat umerene levice za predsednika Argentine Alberto Fernandez samo marioneta bivše predsednice Kristine Kiršner koja će biti njegova potpredsednica. Da li bi Fernandezova pobeda za Argentince mogla da znači povratak Kiršnerovoj i njenoj populističkoj politici ili bi novi lider imao drugačije planove?

Obrnut sindrom praznog gnezda – Roditeljstvo sa sobom nosi ispunjenost, ali i nebrojeno izazova. Oni koji decu izvedu na pravi put ostanu sami u svom “praznom gnezdu”, ali mnogi od njih uživaju u prilici da se posvete sebi. Šta, međutim, ako se deca vrate i poremete vam novu rutinu, navike i gnezdo ponovo zavrvi od ptića?

Grljenje krava leči dušu – Ukoliko niste ljubitelj klasčne psihoterapije i niste voljni da preterano pričate, već bi vam prijalo malo tišine i jedan topao zagrljaj, Holanđani su pronašli prave osobe – tačnije, životinje – za to: krave. Maženje krava je novi geštalt!

Amazon u fazi samodestrukcije – Amazonija je nedavno pogođena požarom, a naučnici upozoravaju da bi mogla da praktično samu sebe izbriše s lica zemlje ukoliko uđe u fazu samouništenja: proces koji podrazumeva sušenje i odumiranje stabala i biljaka.

U potrazi za Amelijom – Doktor Robert Balard, pronalazač važnih izgubljenih stvari, otpočeo je novu misiju: misli da ima nove tragove koji bi mogli da ga odvedu do olupine aviona kojim je upravljala Amelija Erhart, a koji nikada nije pronađen.

“Brajana” ili kako Amerika izvozi smrt – U karipskim i zemljama Južne Amerike, ulicama hara američko oružje, nelegalno prokrijumčareno i u enormnim količinama. Najpoznatiji pištolj među njima kojim je počinjeno desetak ubistava je “brauning“ pištolj kalibra devet milimetara – Brajana. Pištolji poput Brajane nalaze se u epicentru krize.

ISIS nije nestao – Iako se američki predsednik Donald Tramp nedavno hvalio da je Islamska država konačno poražena, ISIS ponovo regrutuje stare i nove borce. Može li Islamska država da posle povlačenja američke vojske uspe da povrati izgubljene teritorije?

Japanke ne žele brak – Procenat zaposlenih žena u Japanu viši je nego ikad, ali se od japanskih supruga i majki i dalje se očekuje da nose na svojim plećima domaćinstvo, brigu o deci i pomažu starijim članovima porodice. Pošto su im dozlogrdili dvostruki aršini, žene u Japanu sve češće biraju da se klone braka i usredsrede na posao i svoju novostečenu slobodu.

“Harli” prede kao maca – Harli-Dejvidson sada nudi svoj prvi električni motocikl, “LiveWire”, namenjen novoj publici, mladoj i urbanoj, onoj koja se već saživela sa novim tehnologijama. Da li će milenijalci pozitivno reagovati ili voziti “Harli” i dalje znači brutalnu mašinu koja bljuje vatru?

“Trejnspoting” generacija – U Škotskoj je prošle godine od posledica narkotika preminulo 1.187 ljudi, 27 odsto više nego prethodne godine. Stariji, dugogodišnji zavisnici čine većinu. U Škotskoj je 60.000 registrovanih korisnika droge – uglavnom dugogodišnjih konzumenata opioida i benzodiazepina.

U novom broju čitajte i kakvog je ukusa hleb od praistorijskog kvasca, zašto je prikaz ekologije na filmu problematičan, kako slonovi utiču na globalno zagrevanje i zašto je važno da ih ima što više, kako izgleda navala mušica, može li nostalgija da bude toksična, da li su ekonomisti krivi za tržišni haos i nejednakosti, da li je Li Krasner konačno uspela da izađe iz senke svog supruga Džeksona Poloka, kada da očekujemo veštačke materice i koje će biti njihove neželjene posledice, kako Norvežani na severu čuvaju tradiciju, kakvi rajevi čekaju na netaknutim obalama Portugalije, zašto Amerikanci na operacije odlaze u Kankun, ali i kako je esktremna desnica sa YouTube-a zavladala Brazilom.

© 2019 The New York Times