Kad bi se Asanž zvao Navaljni: Zašto dvojica heroja nemaju isti tretman u zapadnoj štampi

Pišu Serž Alimi i Pjer Ramber, Mond diplomatik

1
EPA-EFE/ANATOLY MALTSEV

U martu 2017. navršavala se peta godina kako se Džulijan Asanž skrivao u ambasadi Ekvadora u Londonu. Vrh Centralne obaveštajne agencije (CIA) rešen je da ga se dočepa i planira da ga ubije: Asanž je jedan od suosnivača Vikiliksa, koji je upravo razotkrio kako CIA špijunira elektronske uređaje. Ova vest bila je kap koja je prelila čašu.

Šefovi obaveštajne agencije su najpre planirali otmicu krivca. Međutim, kršenje teritorijalnog integriteta ambasade Ekvadora da bi se uhvatio australijski državljanin koji je pobegao u London bilo bi diplomatski delikatno. Zatim su umislili da se Asanž sprema da pobegne u Rusiju zahvaljujući saradnji Ekvadora i Rusije. Te su počeli da kuju još luđe planove: „Oružane sukobe sa agentima Kremlja na ulicama Londona, obijanje ruskog diplomatskog vozila u kom je Asanž kako bi ga uhvatili, pucanje u točkove ruskog aviona u kom se nalazio kako taj avion ne bi poleteo za Moskvu. (…) Čak su izneli i pretpostavku da će Asanž probati da pobegne u kolicima za veš.“Konačno, protivljenje Bele kuće pravno traljavim operacijama zaustavilo je ove planove.

U dugačkom članku objavljenom onlajn 26. septembra, grupa novinara Jahu njuza detaljno iznosi sve ove podatke dobijene kroz intervjue sa oko trideset službenika američke bezbednosne agencije. Tadašnji direktor CIA Majkl Pompeo nije krio svoje namere u aprilu 2017: „Vikiliks je servis za informisanje koji je neprijateljski nastrojen prema Sjedinjenim Državama, i koji Rusija često podržava. (…) Nećemo dozvoliti da se Asanžove kolege pozivaju na slobodu govora kako bi nas ponižavale ukradenim tajnama. Postaćemo daleko zlobnija agencija. I poslaćemo naše najopakije agente na najopasnija mesta da ih zaustavimo.“

Bilo bi očekivano da istraga Jahu njuza izazove reakcije medija: zgrožene kolumne koje se pozivaju na slobodu informisanja, ugroženu demokratiju, „neliberalizam“ u porastu, skriveni fašizam itd. Pogotovo zato što se glavni novinar Majkl Isikof nije mogao osumnjičiti za antiamerikanizam ili za proruske simpatije: u martu 2018. objavio je knjigu Ruski rulet: Tajna istorija Putinovog rata protiv Amerike.

No, uprkos svemu tome, dve nedelje posle izveštavanja Jahu njuza, ni Volstrit džurnal, ni Vašington post, ni Njujork tajms ne napisaše ni retka na ovu temu. Isto kao ni Mond, Figaro, Liberasion, Lez Eko, Agencija Frans pres. Istina, Gardijan, Kurije internasional, Le Poan, Medijapart, CNjuz preneli su informaciju na svojim sajtovima, ali često bez udubljivanja. Možemo slobodno reći da niko nije ništa primetio. Agencija Blumberg je svemu posvetila 28 reči.

Ceo tekst objavljen je u novom broju Mond diplomatika, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 18. novembra

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs

1 KOMENTAR

  1. Ogromna razlika između Asanža i onog Navaljnog. Za početak, Asanž je australijski državljanin a ne američki, kojeg američka CIA proganja. Navaljni je ruski državljanin kojeg Rusija optužuje za pronevere i koji je pokušao da organizuje nasilne poteste, uz pomoć iste te CIA.

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime