Glava Darija Antonija Usuge Davida, poznatijeg kao Otoniel, imala je dve cene. Jedna, koju je postavila američka bezbednosna služba iznosila je pet miliona dolara, druga, koju su postavile kolumbijske vlasti došla je do 800.000 dolara. I pored toga, potraga za njim trajala je deceniju, a konačno je okončana danas.
Vest da je Otoniel uhapšen, propraćena je komentarima da je to najveće hapšenje jednog vođe narko kartela od hapšenja Pabla Eskobara.
I statistika pokazuje da to nije samo jedna od hiperbola samozadovoljnih predstavnika policije i vlasti. Otoniel je bio na meti specijalne jedinice koja je brojala oko 1.200 ljudi, dok je Eskobara jurilo oko 500 specijalaca.
Međutim, statistika se u slučaju Otoniela ne koristi samo za broj ljudi koji su godinama besni odlazili kućama da još jednu noć bez sna provedu razmišljajući gde su pogrešili. Koristi se i za tone kokaina.
Kolumbijske vlasti tvrde da je njegova „vojska“ – oko 300 pripadnika, vrlo operativnih članova kartela – predstavljala najvažniji zupčanik za trgovinu narkoticima od Kolumbije ka Centralnoj Americi i Sjedinjenim Američkim Državama.
Svoju mašineriju Otoniel je gradio izrazito militantnim pristup, podržavajući u jednom trenutku krajnje levičarsku, a već u sledećem krajnju desničarsku opciju. Samo nek se puca.
U godinama koje je proveo u begu, istovremeno je gradio reputaciju „lokalnog heroja“, uspevajući da umakne velikoj poteri i zločinca. Protiv njegove grupe pokrenuto je više od 120 procesa za sva moguća teška krivična dela. Posebnu pažnju medija poslednjih godina privukla su brojna silovanja koja je njegova banda na svom putu sistematski vršila.
Otoniel je prava slika Kolumbije i kolumbijskog nasilja.
Rođen sedamdesetih godina, bio je izrazito siromašan pa je svaki trenutak u životu predstavljao borbu za puko preživljavanje. Borba mu je predstavljala način života, pa je nakon što je došlo do demobilizacije grupe kojoj je pripadao 2005. godine – više nije bilo mogućnosti da se puca – odlučio da se prikloni Don Mariju. To je bio jedan od najznačajnijih „drag lordova“ u tom delu Kolumbije.
U naredne četiri godine, zajedno sa bratom čiji je nadimak Đovani, toliko je napredovao u toj organizaciji, da je kada je Don Mario uhapšen, u potpunosti preuzeo komandu nad njom.
Bio je prvi dan 2012. godine kada je kolumbijska policija uspela da ubije Usugu. Ali ne onog brata koji im je bio glavna meta. Đovani je nastradao u velikoj policijskoj akciji i od tog trenutka, u narednim godinama, redom su u ruke kolumbijskih snaga padali drugi istaknuti članovi porodice Usuga i istaknuti članovi kartela. To je najčešće značilo i da su bivali ubijeni.
Otoniel je uspevao da umakne svaki put.
Služio se svim mogućim trikovima i bilo je nekoliko važnih faktora u tom njegovom decenijskom životu begunca – članovi familije koji nisu bili u kartelu bili su mu jataci (a to je mnogobrojna familija) i to vrlo verni jataci, Otoniel nije koristio nikakve elektronske uređaje i klonio se tehnologije i naposletku, koristio je dobro dresirane pse.
Gde god se krio, vodio je sa sobom pse koji su na velikoj udaljenosti uspevali da osete i „namirišu“ opasnost.
Tokom jedne od akcija, policajac koji je učestvovao u pokušaju hapšenja ili ubistva – više nije bilo važno – uhvatio je jednog od tih pasa, uspeo da ga privoli, dresira i počeo je da ga koristi protiv njegovog gazde.
I od tog trenutka prošlo je šest godina dok Otoniel nije zaista dopao šaka kolumbijske policije.
Na tom putu doživeo je i tešku povredu leđa pa je, zanimljivo, koristio anatomske dušeke kako bi uspevao da se izbori sa zdravstvenim problemima bez odlaska kod lekara i prave medicinske pomoći.
Kada je papa dolazio u Kolumbiju, bilo je to 2017. godine, Usuga je nudio kolumbijskim vlastima mirnu demilitarizaciju, ali bilo je već kasno za bilo kakve pregovore. Cena za njegovu glavu je nastavila da raste.
Na kraju je posustao i uhapšen je, a kolumbijska vojska objavila je fotografije Usuge u lisicama i pod stražom, u gumenim čizmama, potpuno bespomoćnog, ali smirenog.
Vašington post prenosi analizu kolumbijskih stručnjaka koji se pribojavaju unutrašnje borbe u okviru kartela. Oni tvrde da je u ovom trenutku tržište kokaina u Kolumbiji podeljenije i nestabilnije nego nakon hapšenja Pabla Eskobara.
Ne čudi.
Prema zvaničnim podacima Otoniel je između 2003. i 2014. godine u Sjedinjene Američke Države uneo 73 tone kokaina.
Tagovi
