Juče je bio najgori dan za berze od 1987. godine: Kako koronavirus utiče na svetsku ekonomiju

0
Beta - AP Photo/Michael Probst

Rastuća opasnost od koronavirusa poslala je u četvrtak Njujoršku berzu u najgori pad od “Crnog ponedeljka” 1987. godine, produživši rasprodaju koja je sada izbrisala većinu dobitaka na Volstritu otkako je predsednik Donald Tramp preuzeo vlast u SAD.

Indeks “S end P 500” je pao za 9,5 odsto, što je ukupan pad od 26,7 odsto u odnosu na maksimum, postavljen tek prošlog meseca. Time se prešlo preko granice praga od 20 odsto smanjenja što je zvanično do sada nezabeležena kriza za Volstrit za gotovo 11 godina.

Industrijski indeks “Dau Džons” potonuo je 10 odsto, što je njegov najveći gubitak od pada od gotovo 23 procenta 19. oktobra 1987.

Evropska tržišta su pala 12 odsto u jednom od svojih najgorih dana ikada, čak i pošto se Evropska centralna banka obavezala da će kupiti više obveznica i pružiti više pomoći privredi.

Ekonomska putanja ide naniže kroz kaskadu otkaza i zatvaranja firmi i zemalja širom sveta, uključujući Trampovu obustavu većine putovanja u SAD iz Evrope,  i sve veću zabrinutost da Bela kuća i druge vlasti sveta ne mogu ili neće hteti da uskoro suzbiju ekonomsku štetu od pandemije.

“Dobijamo osećaj koliko će težak biti uticaj na ekonomiju. Vesti ne postaju bolje, svakog dana su sve gore. Sada je to pogodilo ‘Glavnu ulicu’ u značajnijoj meri”, rekla je Liz En Sonders, glavna investiciona strateškija firme “Čarls Švab”.

Akcije su tako brzo pale na Volstritu na otvaranju poslovnog dana u četvrtak, da je trgovina, po drugi put ove nedelje, automatski zaustavljena svega 15 minuta kasnije. Ti takozvani “osigurači” prvi put su uvedeni posle pada 1987. godine, a do ove nedelje nisu se uključili još od 1997. godine.

“Dau” je nakratko krenuo naviše i prepolovio gubitke popodne pošto su Federalne rezerve objavile da će ublažiti “krajnje neobične poremećaje” na tržištu državnih obveznica. Ali, taj zamah je brzo izbledeo.

Tramp često ponosno ukazuje na veliki rast na Volstritu od kada je on predsednik, i na jednom skupu avgusta prošle godine je rekao da “voleli me ili mrzeli, morate da glasate za mene”, jer u suprotnom “sve ode nizbrdo”. 

Samo prošlog meseca, “Dau” se hvalio sa skoro 50 odsto porasta otkako je Tramp položio zakletvu 20. januara 2017, ali je samo u sredu potonuo za više od 20 odsto. Indeks “S end P 500” je doživeo najbrži pad od Drugog svetskog rata. 

Tako je nastalo strahovanje od recesije. “Ovo je loše. Najgora i najbrža promena berzi u našoj karijeri”, rekao je Kris Rapki, glavni finansijski ekonomista “MUFG Union-a”. “Ekonomija je osuđena na recesiju ako zemlja prestane da radi i uzme sledećih 30 dana odsustva. Berza to zna”, dodao je on.

Koronavirus je zarazio oko 128.000 ljudi širom sveta i ubio preko 4.700. Broj smrtnih slučajeva u SAD popeo se na 39, sa preko 1.300 infekcija.

U sumornom govoru u sredu uveče iz Bele kuće, Tramp je objavio novu zabranu putovanja kao i mere za davanje zajmova, smanjenje poreza na plate i druge finansijske olakšice pojedincima i preduzećima pogođenim krizom.

Ali ograničenje putovanja predstavlja još jedan težak udarac već pretučenim aviokompanijama i turističkoj industriji, a ni ostale mere nisu impresionirale Volstrit.

“Tržište čeka napore da se virus obuzda na vrlo agresivan način, kao što smo videli u drugim zemljama”, rekla je Nela Ričardson, investiciona strateškinja u kompaniji “Edvard Džons”.

“Sve što je manje od toga: grickanje po ivicama, nešto što može kratkoročno pomoći nekoj firmi ili nekim zaposlenim – to ne škodi, ali to nije glavno i to nije ono što bi tržište htelo da vidi”, rekla je ona.

Majkl Mekarti iz “CMC Marketsa” rekao je: “Tržišna presuda toj najavi (Trampa) je da je to i premalo, i prekasno”.

Šteta je zaprepašćujuća širom sveta. Među najvećim su:

– Deonice turističkih kompanija ponovo su bile među najteže pogođenim. Norveška firma za krstarenja “Cruise Line” i “Royal Caribbean Cruises” obe su izgubile trećinu svoje vrednosti. Još jedan pad za “United Airlines” koji je za godinu dana izgubio gotovo 58 odsto vrednosti.

– Nastavila se brutalna sedmica za naftu, sa cenom referentne “Američke sirove” od 31,50 dolara po barelu.

– U Aziji su deonice u Tajlandu i na Filipinima pale tako brzo da je trgovanje privremeno zaustavljeno. Japanski “Nikei 225” potonuo je 4,4 odsto na najniži nivo za četiri godine, a tržište Južne Koreje izgubilo je 3,9 odsto.

(Beta)