“Ja ću braniti ovu naciju”: Bajden optužio Trampa za držanje bodeža prislonjenog uz vrat Amerike…

0
EPA-EFE/Oliver Contreras / POOL

Na početku svog mandata, Džo Bajden je pozvao Amerikance da ostave sa strane duboke podele izazvane radom njegovog prethodnika, kojeg je načelno ignorisao. Isticao je nacionalno jedinstvo i tražio od Amerikanaca da sarađaju kako bi “završili ovaj negrađanski rat”.

Skoro godinu dana kasnije, dok se podeljena javnost bavi prvom godišnjicom napada na Kapitol, negrađanski rat koji je Bajden težio da prekine, razbuktao se i sada je veći nego ikad. U svom govoru koji je dao u četvrtak, Bajden je poprilično promenio ton.

On je rekao da je bio “kristalno jasan” kada je govorio o opasnostima koje prete naciji, te optužio Donalda Trampa i njegove političke saveznike za “držanje bodeža prislonjenog uz vrat Amerike i američke demokratije”. U svom govoru koji je trajao 21 minut, a koji je održan u Kapitolu, Bajden je ponudio sebe kao zaštitnika demokratije u “borbi za spasavanje američke duše”, prenosi Gardijan.

“Ja ću braniti ovu naciju”, obećao je Bajden.

Upravo taj momenat govora označio je promenu strategije koju je Bajden spremio za odnose sa Trampom, čije ime do sada nije koristio, oslovljavajući ga sa “poraženi bivši predsednik”.

Odluka da kaže nešto o Trampu došla je u veoma izazovnom trenutku za nastavak Bajdenovog mandata, s obzirom na to da njegova “Izgradimo bolje” agenda stagnira, dok se pandemija i ekonomska malaksalost šire. Takođe, ovo pokazuje da je Tramp i dalje najjača republikanska sila i potencijalni rival Bajdenu na izborima 2024. godine.

Protivljenje Trampu bilo je proračunat rizik. Tramp je iskoristio priliku da okleveta i na svaki mogući način uvredi svog naslednika, za čije izjave je rekao da su bile “prilično bolne za veliki broj ljudi”.

Bajdenov govor je pokazao saznanje o tome kakve su opasnosti ignorisanja Trampa i onoga što je Bajden nazvao njegovom “mrežom laži”. Nedavne ankete pokazale su da veliki broj Republikanaca veruje u Trampove tvrdnje o pokradenim izborima, dok je sve veći broj Amerikanaca voljan da toleriše političko nasilje u nekim prilikama.

Zemlje koje kontrolišu Republikanci teže donošenju novih glasačkih restrikcija, koje su delom motivisane njihovim sumnjama u rezultate predsedničkih izbora 2020. godine. Uporedo, Republikanci donose zakone koji ojačavaju admnistraciju, dok slabe slabe snagu izbornih zvaničnika koji su se opirali pritiscima da odbace glasove i promene ishod izbora.

“Bilo je od velikog značaja tačno utvrditi pravi izvor krize”, rekao je Džulijan Zelzijer, istoričar na Univerzitetu Prinston.

“Bez toga, nejasna retorika bez delatnosti o polarizaciji promašuje suštinu priče o tome kako je Tramp uzrok nestabilnosti”.

On je upozorio da govori ne mogu mnogo da urade.

“Bez nalaženja onih koji su odgovorni za napad na Kapitol i kampanju protiv izbora iz 2020. godine, te bez zakona koji štite prava glasača i izborne procese – bodež koji se nalazi prislonjen uz grlo demokratije neće nestati”, rekao je Zelzijer.

U svom izlaganju, Bajden je rekao kako je zaštita biračkih prava najvažnija za održavanje američke demokratije. On je izgleda uspeo da poveže Trampovu osudu prethodnih predsedničkih izbora sa naporima Republikanaca da sabotiraju izborne procese u zemljama koje kontrolišu.

“Trenutno se u velikom broju država radi na donošenju novih zakona koji su pisani ne da bi zaštitili glasače, već da bi im se glasačko pravo uskratilo. Ovi zakoni se ne pišu da ojačaju našu demokratiju, već se pišu jer je prethodni predsednik izgubio”, rekao je Bajden.

Bajden će zajedno sa potpredsednicom Kamalom Heris u Atlanti održati novi govor kojim će tražiti donošenje dva biračka zakona koji nemaju velike šanse za prolazak u Senatu.

Bajden se suočio sa velikim pritiskom od strane vođa pokreta za zaštitu građanskih prava, kao i zastupnika boraca za glasačka prava zbog svog rešavanja ovog problema, koji je od izuzetnog značaja za njegov legitimitet. Koalicija organizacija koje se bore za biračka prava, a koje su stacionirane u Džordžiji, poručila je Bajdenu i Herisovoj da im je bolje da se uopšte ne pojavljuju u Atlanti, ukoliko nemaju spreman plan za delovanje.

Portparol Bele kuće Džen Psaki, rekla je novinarima ove nedelje da je Bajden spreman da zatraži “hitnost donošenja ovih zakona kojima bi se zaštitilo ustavno pravo ljudi da glasaju, kao i sam integritet naših izbora”.

Stručnjak za pravo Spenser Overton izjavio je kako se nada da će Bajden iskoristiti svoju nasilničku propovedaonicu kako bi objasnio da je donošenje ovih glasačkih zakona nužno, ukoliko želi da se izbori sa lažima i zaverama koje podrivaju sistem vlasti.

“Te laži imaju prave posledice. Nekada su one živopisne, kao što smo videli 6. januara, a nekada one nečujno dovode do erozije demokratije tako što sprečavaju obične građane od učešća u demokratiji i izražavanju svoje želje za slobodom”, rekao je Overton.

“Ovo je najvažniji zakon u Kongresu trenutno”, dodao je on. “Nema nikakvog benefita od čekanja, sada je trenutak za delovanje”.

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime