Izbori u Bugarskoj: Da li će Borisov (dodatno) izgubiti podršku?

0
Nikolay DOYCHINOV / AFP / Profimedia

(Beta) – Gradjani Bugarske danas glasaju na vanrednim parlamentarnim izborima koji treba da reše dilemu da li će doskorašnji premijer Bojko Borisov definitivno otići u opoziciju.

Izbori su raspisani jer nakon prethodnih, održanih u aprilu, nije bilo moguće formirati vladajuću većinu usled fragmentisanog parlamenta.

Najnovije ankete ukazuju da bi rezultat današnjeg glasanja mogao da bude sličan aprilskom, ali i da će stranka desnog centra Gradjani za evropski razvoj Bugarske (GERB), koju vodi Borisov, dodatno izgubiti podršku.

Prelazna vlada, formirana nakon aprilskih izbora, iznela je optužbe za raširenu korupciju tokom višegodišnje vladavine Borisova. Nova vlada je objavila da su samo za popravke u akumulacionim jezerima stotine miliona evra nestale u nepoznatom pravcu.

Za formiranje prelazne vlade zaslužan je predsednik Bugarske Rumen Radev, stari protivnik Borisova.

Bugarska je za vreme Borisova često bila na meti kritika zbog izostanka borbe protiv korupcije i lošeg stanja u oblastima vladavine prava i slobode medija.

Glavni rival partiji GERB, koja je u aprilu osvojila prvo mesto sa 25,8 odsto glasova, biće opoziciona antielitistička partija “Ima takvih ljudi” na čijem je čelu televizijski voditelj Slavi Trifonov. Ta nedavno osnovana stranka osvojila je 17,4 odsto glasova na aprilskim izborima.

Očekuje se da će treće mesto zauzeti opoziciona Socijalistička partija, čija je koalicija u aprilu dobila 14,8 odsto glasova, i da će iza nje biti liberalna grupa Demokratska Bugarska koja je imala 9,3 odsto.

Cenzus od četiri odsto trebalo bi da predje i novi savez levog centra “Uspravi se! Mafija napolje!” koji je nastao na talasu masovnih prošlogodišnjih antivladinih protesta.

Učesnici tih protesta optuživali su Borisova za korupciju i veze sa mafijom. Tražili su ostavke Borisova i republičkog tužioca Ivana Geševa.

Analitičari ocenjuju da Borisov ima male šanse da se vrati na premijersku poziciju, i u slučaju da njegova stranka GERB osvoji najviše glasova, pošto je većina političkih grupa odbacila mogućnost saradnje sa njim.

Poražavajuća situacija sa vakcinacijom protiv korona virusa, po čemu je Bugarska na samom začelju EU, nije imala gotovo nikakvu ulogu u kampanji. U žiži su bile teme poput korupcije, reforme pravosudja, zaštite životne sredine i odsustva državnog plana za upotrebu novca iz fonda EU za ekonomski oporavak nakon pandemije.

Birališta se zatvaraju u 19.00 po centralnoevropskom vremenu. Pravo glasa ima 6,7 miliona birača. Oni biraju svih 240 poslanika.

Preliminarni rezultati očekuju se oko ponoći.

Bugari će u septembru glasati i na predsedničkim izborima.