Iza svakog čokoladnog Deda Mraza stoji izrabljivanje: Kontrast teškog rada i praznične čarolije

Čokoladni Deda Mrazevi, adventski kalendari i ostali božićni slatkiši. Da li njih prave deca?

Oko 60% kakaa, na svetskom nivou, uzgaja se u zapadnoj Africi, gde je prema procenama, u oko šest od 10 domaćinstava (u Gani), ili četiri od 10 (u Obali Slonovače) dobijen dečjim radom, piše Gardijan.

Osim toga, utvrđeno je i to da samo 17 kompanija, od 82 koje se bave proizvodnjom čokolade, sarađuju sa dobavljačima koji proizvođačima kakaa plaćaju dovoljno za život.

Vodeći „čokoladni“ brendovi, kritikovani su zbog „neadekvatnih” etičkih standarda prilikom svog snabdevanja kakaom, navodi se u izveštaju Ethical Consumer.

Mars, Nestlé i Mondelēz, u vlasništvu kompanije Cadbury, ocenjeni su kao „loši brendovi koje treba izbegavati“, dok je i Ferrero ocenjen kao loš.

Svaka od ovih kompanija, ocenili su istraživači – ima šemu održivosti, ali ove šeme „pokrivaju samo deo dobavljača kakaa“, a ostali farmeri nemaju koristi od toga.

Prošle godine, Channel 4’s Dispatches otkrio je da su deca stara 10 godina, koristila mačete za berbu kakaa za Mondelēz.

Za ta 82 brenda, merena je i poreska odgovornost, upotreba palminog ulja, krčenje šuma i plastika i ambalaža.

Jasmin Ovens iz Ethical Consumer rekla je da u „industriji čokolade postoji neverovatna nejednakost, a mnogi uzgajivači kakaa žive u siromaštvu. Na njima, s druge strane, međunarodne kompanije za proizvodnju čokolade zarađuju milijarde„.

„Dakle, mi smo odgovorni za uslove u kojima farmeri u zapadnoj Africi žive, jer smo mi razlog zašto oni beru kakao“, dodala je.

Izveštaj Nacionalnog centra za istraživanje javnog mnjenja na Univerzitetu u Čikagu iz 2020. godine otkrio je da se 43 odsto dece koja žive u oblastima  gde se uzgaja kakao – u Gani i Obali Slonovače bavi opasnim radom. To je oko 1,56 miliona dece.

Roditelji tu decu odvode iz škola da bi radili na farmi, kaže Kejti Bird iz Međunarodne inicijative za kakao, neprofitne organizacije koja radi na suzbijanju dečijeg rada i prinudnog rada na kakao farmama.

„Vlade u zemljama koje proizvode kakao, organizacije civilnog društva, i sami proizvođačei i konzumenti kakaa, treba da budu svesni svega toga, a toj deci treba obezbediti pristup kvalitetnom školovanju, zdravstvenoj zaštiti i treba pomoći poljoprivrednicima.

Gana i Obala Slonovače imaju zakone koji zabranjuju dečji rad, a policija patrolira plantažama. Ipak, zbog veličine ta područja su teška za nadzor.

Mike Rogerson, predavač operativnog menadžmenta na Univerzitetu u Saseksu i stručnjak za moderno ropstvo u lancima snabdevanja, tvrdi da se cene kakaa se određuju globalno, i da uvek razočaraju sve koji prate ove pregovore, ali ne i četiri najveće kompanije koje koriste kakao.

„Kompanije koje ne plaćaju odgovarajuću cenu, pa roditelji ne mogu da zarade ni dovoljno za život, niti za brigu o porodici.“

Mondelēz nije direktno odgovorio, ali se pozvao na svoj izveštaj o održivosti koji kaže da ima za cilj da nabavi svu svoju čokoladu kroz svoj program Cocoa Life do 2025. i da poveća broj farmera na 300.000 do 2030. godine.

Portparol Nestlé je rekao: „Mi smo bili pioniri u projektima i inicijativama za unapređenje održivosti nabavke kakaa, kako bismo pomogli da se poboljša život farmera. Nestle ima program koji se odnosi na 10.000 farmerskih porodica u Obali Slonovače, kojima omogućavamo da zarade dodatnih 500 evra godišnje.“

Portparol Ferrera je naveo da se njihov kakao „100 odsto dobija kroz standarde koje neposredno nadgledaju Rainforest Alliance, Fairtrade Foundation i Cocoa Horizons. Radimo sa grupama farmera na poboljšanju sredstava za život i povećanju produktivnosti.“

S druge strane, portparol Marsa je naveo da je njihov cilj „da se 100 odsto kakaa nabavlja odgovorno.“.

„Preduzimamo konkretne akcije da pomognemo faramama koje uzgajaju kakao, zbog toga smo 2018. godine pokrenuli strategiju Kakao za generacije – inicijativu koja je podržana investicijom vrednom milijardu dolara.”