Ivan Brkljač: „Tačka povratka“ je most poverenja

    0
    Foto: Tačka povratka

    Direktor programa „Tačka povratka“ i autor istoimenog podcasta Ivan Brkljač govori o idejama koje pokreću ovaj program za povezivanje sa dijasporom, ali i o ličnom iskustvu povratka u Srbiju iz inostranstva

    Često smo mogli da čujemo priče o potencijalima srpske dijaspore i kako „nikako da ih iskoristimo“. Onda se dogodila „Tačka povratka“, moderan program za povezivanje sa srpskom dijasporom koji uspešno radi više od godinu dana na pronalaženju efikasnih rešenja za probleme a sa kojima se građani iz srpske dijaspore susreću. Kako je sve počelo?

    U decembru 2018. godine na prvoj “Talenti na okupu” konferenciji javila se ideja stvaranja organizacije koja bi uspostavila novi način komunikacije između dijaspore i Srbije. Serbian Entrepreneurs iz SAD, Serbian City Club iz Londona i Naučno-tehnološki park Beograd su bili inicijatori projekta i kasnije uz podršku Predsednice Vlade RS i Programa Ujedinjenih Nacija za razvoj (UNDP) razvili program koji se danas zove „Tačka povratka“.

    Pitali smo Ivana Brkljača, direktora programa „Tačka povratka“ i autora istoimenog podcasta, koji je i sam  povratnik iz inostranstva u Srbiju o njegovim iskustvima na ovom putu i načinima na koje ovaj program spaja ljude sa ove i one strane srpske granice.            

                                                                      
    Kako je izgledao vaš put iz Srbije i kasnije nazad u Srbiju? 

    Otišao sam po neka nova znanja i iskustva. Srednju školu sam završio u Švajcarskoj, fakultet u Londonu i Španiji, profesionalnu karijeru počeo u Mađarskoj i živeo na različitim krajevima sveta u  kraćim vremenskim periodima. Međutim, uvek sam znao da želim da se vratim u Srbiju, jer pripadam ovom kulturnom kontekstu, ovom društvu, i znao sam da želim da ovde stvaram. Razlozi za povratak su bili kako profesionalni tako i lični. Pored mogućnosti da radim na poslovnom poduhvatu koji je bio porodični, želeo sam da svoje slobodno vreme provodim okružen prijateljima i bliskim ljudima koje znam ceo život. Ta želja se  nije promenila, samo se proširila, jer sada pomažem i drugim povratnicima da naprave isti korak.


    U podcastu „Tačke povratka“ čiji ste autor razgovarate sa ljudima koji imaju zanimljiva iskustva povratka u Srbiju. Koja vam je priča bila najinspirativnija?

    Svaka povratnička priča je zanimljiva i donosi nešto novo, drugačije i specifično. Mogu slobodno reći da sam iz svakog razgovora nešto naučio i proširio sopstvene vidike kada je povratak u pitanju. Jedna od epizoda koje se često setim je priča Miroslava Kočića, koji trenutno vodi „Vinča Belo brdo“ projekat i koji se nakon završenih doktorskih studija arheologije u Americi vratio u Srbiju da sva stečena znanja primeni na jednom od najbitnijih arheoloških nalazišta u Evropi, čime je u neku ruku ispunio svoj dečački san.

    S druge strane, razgovor koji smo imali sa Lazarom Džamićem, svetski priznatim stručnjakom za marketing, piscem i edukatorom, otvorio je niz novih perspektiva o tome šta je uspeh, o odlasku u inostranstvo i povratku u Srbiju, a meni lično dao novi uvid u temu kojom se bavim. Nedavno smo imali i fantastičan razgovor sa dr Tijanom Prodanović, koja je redovna profesorka astrofizike na PMF u Novom Sadu, ali i edukatorka u nauci, koja je posebna po jednom revolucionarnom pristupu razmeni znanja preko društvenih mreža. Konkretnije, Tijanine objave na TikTok-u koje se tiču najrazličitijih primena nauke na oblasti poput razumevanja radijacije kroz prizmu holivudskih filmova i stripova prati više od 18 hiljada ljudi i ona na ovaj način stvara jedan potpuno novi trend u približavanju nauke široj javnosti.

    U svojim objavama često se osvrćete na uspešne povratnike iz srpske istorije umetnosti i nauke. Čini se da su svi oni imali zajedničku potrebu da iskustva koja su stekli u inostranstvu primene u svojoj zemlji. Koliko je ljudi koji se danas vraćaju u Srbiju sa sličnom idejom?

    Često se dešava da u javnom diskursu govorimo o odlasku i povratku kao trajnim kategorijama, kao da ljudi  odlaze ili se vraćaju zauvek. Ovo je pogrešno. Statistika pokazuje da je najveći vid migracija cirkularan, što znači da se ljudi kreću konstantno, odlaze i vraćaju se. Poznati povratnici iz naše istorije to i pokazuju. Od Jovana Cvijića do Milene Pavlović Barili ili Isidore Sekulić – naši najbistriji umovi nauke, umetnosti i književnosti su se jednim delom školovali u inostranstvu, sticali nova iskustva van granica svoje zemlje i onda su se vratili da to bogatstvo znanja primene upravo ovde. Bez cirkulacije, napretka ne bi bilo. Zato je važno da o kretanju i pričamo na dinamičan način.


    Tim Tačke povratka na mnogo načina olakšava proces povratka u Srbiju za građane i građanke iz srpske dijaspore. Koju sve vrstu pomoći pružate?

    Svaki pojedinac ima različite potrebe kada je u pitanju povratak. Od rešavanja administrativnih pitanja i izazova do karijernih prilika, mi pomažemo ljudima na mnogo različitih načina. Neke situacije možemo da rešimo na pojedinačnom slučaju, a kada uvidimo problem koji može da se odnosi na širi krug ljudi, trudimo se da pronađemo sistemska rešenja koja mogu da donesu pozitivnu promenu za sve.

    Upravo u toj sprezi između individualnih upita i rešenja koja imaju širi spektar mi se trudimo da ostvarimo balans. U prvih godinu dana smo direktno pomogli sa nekoliko stotina individualnih upita koja su stigla od povratnika i dijaspore, a kada se osvrnemo i na pomoć koju smo pružali za vreme prvog COVID talasa, brojevi se penju i preko pet hiljada. Kroz inovativni pristup cirkularnim migracijama uspeli da iznedrimo dobra, digitalna rešenja kao što su „Vodiči za povratnike“, odnosno da kroz saradnju sa lokalnim partnerima kao što su Poslovi.infostud.com obezbedimo vidljivost nekih dobrih, karijernih prilika za kandidate sa međunarodnim iskustvom.


    Koji su dugoročni ciljevi tima „Tačke povratka“?

    Nastavljamo da budemo spona između naših visokokvalifikovanih ljudi koji traže prilike u Srbiji i lokalnih talenata, poslodavaca i prilika. Takođe, težimo da izgradimo širu zajednicu koja intenzivnije spaja dijasporu sa društvom u zemlji i daje adekvatne informacije o svim načinima na koje možemo da se dalje povezujemo, podržavamo, uključujemo u tokove u Srbiji i zajedno gradimo most poverenja kako bi srpsko društvo išlo napred, koristeći sve potencijale koje imamo na raspolaganju, kako u zemlji tako i širom sveta.