Igre žeđi: “Vode je sve manje, potreba sve više”

0
EPA/WALTER ASTRADA

Voda je vredna roba, oduvek. Ali konkurencija za nju nikad nije bila veća. Na planeti je osam milijardi ljudi, industrija i poljoprivreda trebaju enormne količine vode, a klimatske promene poremetile su ritam kišnih i sušnijih perioda.

Još 2018. je studija koju je poručila Evropska komisija pokazala da bi oko velikih reka moglo čak da dođe do ozbiljnih konflikata zbog vode: Nil, Eufrat, Tigar, Gang, Bramaputra, Ind, Kolorado.

Kada redimo Etiopija gradi branu u gornjem toku Nila, Sudan i Egipat se plaše za svoju žilu kucavicu. Slično se u Iraku plaše turske brane na Tigru.

Ali, i u vodom bogatoj Evropi suše dovode do bojazni. Nivo Dunava je prethodnih dana i u Srbiji bio zabrinjavajuć i ometao je normalno funkcionisanje energetike.

Nemačka do sada nije brinula da bi zbog vode moglo biti sukoba, ali sada se i to menja.

Borba sela i grada

U seocetu Lajzel na rubu nacionalnog parka Hunsrik-Hohvald meštani su uznemireni jer dva proizvođača mineralne vode žele da probiju nove izvore i prošire proizvodnju. Lokalci se boje da će tako ostati bez pijaće vode.

„Da li je proširenje uzimanja vode usred nacionalnog parka uopšte legalno?“, pita se biolog Holger Šingler, stručnjak za vodu.

U ovom slučaju su makar probne bušotine bile legalne jer su odobrene 2015. godine – pre nego što je oblast na zapadu Nemačke postala nacionalni park.

Šindler pa posmatra kako se godinama smanjuje nivo podzemnih voda. Zato očekuje da se konflikti zaoštre i u Nemačkoj.

Sudovi oko tog imaju sve više posla. Recimo komunalno preduzeće „Hamburg voda“ tuži susedni okrug Lineburg jer su onde zabranili da se sa njihovih izvora sve više vode uzima za milionsku metropolu Hamburg.

Sudar pasivnih krajeva i urbanih centara dešava se u Hesenu, gde grad Frankfurt iz južne oblasti Rid uzima po 44 miliona kubnih metara vode godišnje. Zbog toga je opao nivo podzemnih voda – a to je imalo strašan udar na šume.

„Šume u gusto naseljenim delovima oko Rajne i Majne su zapravo žarišta odumiranja šuma u centralnoj Evropi“, utvrdio je Univerzitet u Getingenu u jednoj studiji još 2013. godine. Razlog – povećana potrošnja vode.

„Imamo decenijsku konkurenciju za vodu između grada Frankfurta i okoline“, kaže Diter Borhart koji istražuje vodene resurse. Ponekad zbog isušenosti tlo popušta. „Onda se oštete zgrade pa izbijaju veliki postupci svađe oko toga ko je kriv za štetu.“

Biće još gore, ako se nešto ne preduzme

Industrija je posebno žedna. Procenjuje se da će „Teslina“ divovska fabrika južno od Berlina trebati najmanje 1,4 miliona kubika vode godišnje.

U tom regionu je vode tako malo da uz nove priključke za vodu dolazi ograničenje potrošnje. Samo 105 litara po glavi dnevno – sada je prosečna potrošnja 175 litara po glavi.

Jedan od najvećih potrošača je energetska gigant RWE koji troši 500 miliona kubnih metara vode godišnje u rudnicima uglja i proizvodnji struje.

Jedan od problema je što nadležni izdaju dozvole za korišćenje vode na duge periode, ponekad decenije, a mnoge dozvole potiču iz vremena kad se o klimatskim promenama nije ozbiljno pričalo.

Martina Raške iz organizacije za zaštitu prirode BUND kaže za DW da nadležni u lokalnim samoupravama, koji izdaju dozvole za priključak na vodu, često nemaju pojma koliko vode njihovi izvori uopšte imaju. To je, tvrdi, pokazala njihova anketa u 13 gradova na zapadu Nemačke.

Savezno ministarstvo životne sredine radi na nacionalnoj strategiji za upotrebu voda koja bi, kako stoji u prvom nacrtu, trebao da se sprovede između 2030. i 2050. godine.

Konflikti oko vode bi mogli da se zaoštre posebno za tridesetak godina, kaže Borhart. „Zato moramo na vreme da se pripremimo.“