Humanitarna novčana davanja: Porodice sa decom pred izazovom pandemijske krize

0
Fotografije: ©UNICEF Srbija/Shubuckl

Vrlo brzo od izbijanja pandemije stiglo je upozorenje koje se nikome nije svidelo da će “siromašni biti još siromašniji” jer u krizama uvek najviše stradaju najosetljiviji i najugroženiji. I zato su bili neophodni brzi odgovori i hitna pomoć. Pre svega za porodice sa decom, koje su među prvima osetile mnoge probleme koje je, pored zdravstvenih, doneo ovaj virus.

Kriza izazvana koronavirusom je ušla u drugu godinu, mnogo je problema i tek će biti posledica. UNICEF budno prati situaciju dece i njihovih porodica od kada je izbila pandemija i uočen je njen višestruk uticaj – mnoge porodice su izgubile deo prihoda i teže zadovoljavaju neke osnovne materijalne potrebe, kaže Deyana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji.

“Čak i godinu dana nakon početka krize četvrtina porodica i dalje prijavljuje smanjenje prihoda. Svaka četvrta porodica takođe i dalje prijavljuje neočekivane troškove izazvane pandemijom. Istovremeno, tokom vanrednog stanja u mnogim porodicama se pokazao pozitivan uticaj na porodične odnose, jer su provodile više vremena zajedno. Ali se kod roditelja sada uočava i više brige za mentalno zdravlje dece. Kada je reč o socioekonomskom statusu domaćinstava sa decom, u većem riziku se nalaze domaćinstva na jugoistoku Srbije u odnosu na ostale regione, domaćinstva iz ruralnih sredina u odnosu na domaćinstva iz urbanih sredina, domaćinstva u kojima su majka/staratelj nezaposleni i/ili sa osnovnim obrazovanjem”, objašnjava Kostadinova.

Kriza izazvana epidemijom COVID-19 u značajnoj meri je uticala na prihode domaćinstava sa decom – istraživanje koje je UNICEF sproveo u aprilu 2020. godine pokazalo je da je u gotovo polovini došlo do pada prihoda u odnosu na period pre epidemije. Kod jedne petine domaćinstava koja su tada prijavljivala smanjeni prihod u pitanju je bilo smanjenje veće od 50% mesečnih prihoda. Pored toga, četvrtina domaćinstava sa decom imala je tada neplanirane troškove uzrokovane ovom situacijom, a najčešće iz kategorije sredstva za higijenu i hrana. Kod gotovo 40% domaćinstava iznos izdvojen za neplanirane troškove bio je veći od četvrtine mesečnog prihoda domaćinstva.

UNICEF-ov program humanitarnih novčanih davanja, koji realizuje sa Crvenim krstom Srbije, a koji finansira USAID u iznosu od 600.000 američkih dolara, najugroženijim porodicama obezbeđuje jednokratan iznos kako bi se izborile sa akutnom fazom krize. “Nadamo se da će ova inicijativa potaći i druge partnere i celo društvo da razmisle o različitim oblicima pomoći koji su takvim porodicama potrebni”, naglašava direktorka UNICEF-a.

To je posebno važno imajući u vidu da se stopa apsolutnog siromaštva u Srbiji nije značajnije menjala u proteklih 10 godina i sada iznosi oko 7 odsto. Siromaštvo dece takođe ne pokazuje značajne pomake – od 2019. godine, 8,3 procenta dece koja žive u apsolutnom siromaštvu u poređenju sa 7,1 procenat 2008. godine, i 28,9 procenata u riziku od siromaštva 2019. godine u poređenju sa 29,7 procenata 2013. godine. Podaci pokazuju da je siromaštvo duplo češće u vangradskim sredinama (10,3 procenta naspram 4,8 procenata u gradskim), ranjivost je posebno vidljiva u regionu Južne i Istočne Srbije, među decom uzrasta do 14 godina i među mladima.

Pandemija je pogoršala položaj dece. Domaćinstva čiji su mesečni prihodi usled epidemije smanjeni za više od 10% preduzela su određene mere uštede, najčešće smanjivši kupovinu igračaka i troškove dečjeg obrazovanja, dok se kao mehanizam preživljavanja u budućnosti najčešće planira traženje posla za nezaposlene članove domaćinstva, pokazalo je istraživanje.

Entoni Godfri, američki ambasador u Srbiji, prilikom dodele pomoći u aprilu kada su uručene debitne kartice sa utvrđenim iznosom novčanih sredstava porodicama sa decom iz Boljevca koje su imale značajno smanjene prihode usled posledica pandemije COVID-19 je rekao: “Želim da znate da razumemo sa čime se suočavate.” O tome kako vidi probleme porodica sa decom u Srbiji, šta ga je posebno zabrinulo i gde je potrebno najviše pomoći i u narednom periodu, Godfri kaže:

“Mi razumemo izazove sa kojima se porodice suočavaju jer se porodice u Srbiji ne razlikuju od porodica u Sjedinjenim Američkim Državama ili drugde u svetu. Mnogi od nas su izgubili prijatelje ili članove porodice zbog COVID-19 ili svoje bližnje dugo nisu mogli da vide. Privrede zemalja širom sveta su takođe pretrpele težak udarac i mada se privreda Srbije pokazala kao izuzetno izdržljiva na makronivou, poremećaji na tržištu su za mnoge porodice predstavljali gubitak prihoda. Treba li reći da su za porodice sa manje ušteđevine a više dece ovi izazovi bili još i veći? Zato smo ušli u partnerstvo sa Unicefom i Crvenim krstom Srbije da pokušamo da pomognemo nekim od najugroženijih porodica u Srbiji. Sarađivali smo još na početku krize da bismo obezbedili sredstva za higijenu, hranu i pribor potreban njihovoj deci da uče kod kuće. U tu svrhu smo sledili njihove preporuke da im se da pomoć u gotovom novcu. Različite porodice imaju različite potrebe pa im novčana davanja omogućavaju da potroše novac na ono što im najviše treba. Kako vreme odmiče, izgledi za Srbiju su sve bolji jer se sve više ljudi vakciniše. Treba da radimo zajedno kako bismo pomogli privredi da ponovo i potpuno stane na noge. Rast privatnog sektora daje najbolje šanse da se ljudi vrate na svoja radna mesta, da se otvore nova i da se prihodi domaćinstava uvećaju, tako da će naša razvojna pomoć biti usmerena da podstakne rast i procvat privatnog sektora.”

Program humanitarnih novčanih davanja UNICEF-a orijentisan je prevashodno na sledeća domaćinstva: u regionu Južne i Istočne Srbije, gde su stope apsolutnog siromaštva najviše (11,8% u poređenju sa republičkim prosekom od 7% u 2019. godini); domaćinstva koja su odbijena za novčanu socijalnu pomoć i dečji dodatak u toku poslednjih 6 meseci (naročito ona koja su odbijena zbog prihodnog cenzusa, gde prihodi tokom procene ne prevazilaze cenzus za novčanu socijalnu pomoć za više od 50%); jednoroditeljske porodice i porodice sa troje i više dece; dodatni kriterijumi ranjivosti su po potrebi takođe uzimani u obzir.

Preliminarni izbor domaćinstava je razrađen na osnovu saradnje lokalnih organizacija Crvenog krsta sa opštinskim centrima za socijalni rad i lokalnim samoupravama. Porodicama koje su izabrane za ovaj program dodeljuje se unapred utvrđen iznos koji odgovara veličini porodice. Prema standardnoj praksi za humanitarna novčana davanja, određuje se na osnovu podataka o prosečnoj potrošačkoj korpi. Iznos je usaglašen sa prosečnim smanjenjima prihoda koja su porodice sa decom doživele tokom epidemije COVID-19.

Novac se porodicama, u saradnji sa finansijskim pružaocem usluga, dodeljuje putem debitne kartice, na koju je uplaćen odgovarajući iznos.

Očekivani rezultat projekta je da porodice sa decom koje su u teškom materijalnom položaju usled gubitka prihoda i neočekivanih troškova zbog pandemije COVID-19 zadovolje osnovne potrebe i osiguraju sredstva za troškove koja će učiniti da njihova deca imaju srećnije i bezbednije detinjstvo.

Crveni krst najbolje zna šta su konkretni problemi i poznaje situaciju na terenu. Potrebe porodica s decom koje su socijalno ugrožene, bez obzira na epidemiju COVID-19, ogledaju se u najvećem obimu u obezbeđivanju osnovnih životnih potreba u hrani, higijeni, odeći i obući. Porodice sa decom imaju i dodatnu potrebu u obezbeđivanju sredstava za školovanje dece. Crveni krst Srbije i UNICEF su tokom pandemije u podršci ugroženim porodicama sa decom realizovali više zajedničkih projekata, kaže prof. Dragan Radovanović, predsednik Crvenog krsta Srbije.

“Kroz projekat jednokratne, direktne novčane pomoći koju je obezbedio UNICEF za socijalno ugrožene porodice sa decom biće podržano 2.000 porodica u 32 sredine. Iznos sredstava po porodici zavisi od broja dece u svakoj pojedinačnoj porodici. Aktivnosti u ovom projektu realizuju lokalne organizacije Crvenog krsta”, objašnjava i naglašava da Crveni krst nije samo organizacija „prikupi – podeli” već mnogo više od toga.

U proteklih gotovo 15 meseci, Crveni krst Srbije je u stalnoj akciji, a obim aktivnosti koji je obavio od početka pandemije ilustruju i brojke: bilo je preko 745.000 akcija pomoći prema pojedincu, pomognuto je 349.685 domaćinstava, pređeno je 937.233 km tokom tih aktivnosti, a volonteri su uložili 603.000 sati dobrovoljnog rada

“Moto ovogodišnjeg obeležavanja 8. maja (Svetski dan Crvenog krsta) u čitavom svetu je ’Nezaustavljivi’. Crveni krst je još jednom pokazao snagu jer je reagovao kao sistem, kao nedeljiva celina u kojoj svi činioci imaju veliki i podjednak značaj. Po mnogo čemu je pandemija posebna nepogoda – virus je nepoznat, nevidljiv, nepredvidljiv, napada sve od dece do najstarijih. U pandemiji na početku nismo mogli da vidimo ni granice nepogode, ni sve ugrožene grupe, ni kad nepogoda raste, ni kad opada. Vanrednim znanjem, zalaganjem i prethodnim obukama, brzo smo identifikovali pravce rada, ugrožene grupe i kako doći najefikasnije do njih”, priča Radovanović.

Trajanje ove krize i njeni indirektni efekti na položaj socijalno najugroženijih, osetljivih i marginalizovanih grupa je višestruk i višeslojan, kaže direktor Crvenog krsta Srbije i dodaje da je obim potreba teško predvideti, jer na njih utiču mnoge vanredne situacije kao što je ova pandemija: “Stoga naglašavamo da su sve donacije dragocene, dobrodošle i veoma značajne, te stoga pozivamo građane, institucije i kompanije da nastave da podržavaju programe Crvenog krsta. Brojni pojedinci i kompanije su tokom ovih petnaest meseci pokazali izuzetnu društvenu odgovornost i preko nas upućivali pomoć najugroženijima, na čemu im zahvaljujemo.”

U fazi oporavka od pandemije UNICEF će, kao i do sada, nastojati da pomogne državi da iznađe sistemska rešenja za najčešće probleme sa kojima se deca suočavaju, kaže direktorka UNICEF-a u Srbiji.

“Obrazovanje je svakako jedna od tih oblasti, jer se tokom pandemije pokazalo da je određeni broj dece imao poteškoće u praćenju nastave na daljinu, između ostalog i zbog toga što imaju ograničen pristup digitalnim sadržajima. Pristup zdravstvenim uslugama i uslugama socijalne zaštite tokom pandemije bio je donekle otežan. Iako je sada došlo do izvesne stabilizacije, deca i dalje na primer teže dolaze do specijalističkih zdravstvenih usluga. Mentalno zdravlje dece je još jedna oblast kojoj će morati da se posveti pažnja”, pojašnjava Deyana Kostadinova.

Ono što je u svemu tome pozitivno, prema njenim rečima, jeste da nam ovaj period oporavka od pandemije zapravo daje priliku da kreiramo i prilagodimo usluge deci oslanjajući se na prednosti digitalnih tehnologija i jačajući okosnice sistema koje te usluge pružaju. Izvesno je i da će se finansijske poteškoće porodica sa decom nastale usled epidemije COVID-19 nastaviti i tokom perioda oporavka sledećih godina. UNICEF će stoga nastaviti da traga za daljim izvorima finansiranja i komplementarnim rešenjima.

Za generacije koje sada odrastaju potrebno je, dodaje Kostadinova, osigurati da se usled mnogih prioriteta ne smanje postojeća izdvajanja za decu i usluge koje im pripadaju. “U nekim oblastima, kao što je recimo socijalna zaštita, izdvajanja bi trebalo i povećati, i drago nam je što je predsednik Vučić izrazio spremnost da preduzme korake u tom smeru. Potrebno je obezbediti i da usluge jednako stižu i do one dece koja su u nepovoljnijem položaju u odnosu na druge, što zahteva dodatnu solidarnost i trud”, rekla je Deyana Kostadinova.

Kada je u pitanju humanitarna pomoć, američki ambasador u Srbiji kaže da Sjedinjene Američke Države čvrsto stoje uz svoje partnere u Srbiji i svetu.

“Tako je bilo i u proteklih godinu dana tokom kojih smo obezbedili više od 4,6 miliona dolara pomoći u borbi protiv pandemije COVID-19 za različite potrebe – od medicinske opreme za bolnice do pomoći najugroženijim porodicama u Srbiji. Trenutno radimo sa UNDP na dodatnoj pomoći koja će služiti zdravstvenom sektoru Srbije tokom ali i nakon ove krize. Zajedno preduzimamo više različitih akcija, uključujući kupovinu kola hitne pomoći, opremanje instituta javnog zdravlja sredstvima za komunikaciju kako bi bolje koordinisali svoj rad. Pomažemo i bezbednom uklanjanju sveg medicinskog otpada koji se javlja kao nusproizvod masovne vakcinacije u Srbiji. Pandemiju još nismo pobedili ali verujem da, radeći zajedno, možemo prebroditi sve ovo i svoje napore ponovo usmeriti na sprovođenje potrebnih privrednih i demokratskih reformi od kojih će imati koristi sve porodice u Srbiji”, optimista je Entoni Godfri.