HOBP je treći vodeći uzrok smrti u svetu

    0
    Ilustracija

    Jedna od deset osoba starijih od 40 godina širom sveta je pogođena hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (HOBP) koja je ujedno i treći vodeći uzrok smrti u svetu. Glavni teret koji HOBP predstavlja na zdravstvene sisteme su stope pogoršanja, ponovljene posete hitnoj pomoći i hospitalizacije. Ne samo da to negativno utiče na mortalitet pacijenata sa HOBP koji zaslužuju odgovarajuću negu, već stvara i veliki pritisak na već opterećene zdravstvene sisteme.

    Na ovu bolest se zbog komplikacija koje izaziva svake godine potroši ogromna količina novca, ali HOBP jednostavno nema dovoljno visok prioritet, što je praćeno i nedovoljnim finansijskim izdvajanjem zdravstvenih sistema koji se uloži za prevenciju, ranu dijagnozu, tretiranje ove bolesti u ranijim stadijumima.

    Upravo je mogući put za podizanje svesti o potrebi za prioritizacijom HOBP u zdravstvenim sistemima, kao i uticaju COVID-19 na lečenje HOBP, bila tema webinara koji je organizovao Financial Times, u saradnji sa kompanijom AstraZeneca, u sredu 17. novembra, u okviru obeležavanja Svetskog dana borbe protiv HOBP. Na webinaru su, između ostalog, govorili o ovoj temi, samo iz različitih uglova, predstavnici struke, pacijenata, i farmaceutske industrije.

    Profesor dr Mohit Bjutani, sa Odseka za pulmologiju Univerziteta Alberta, napomenuo je da četiri miliona ljudi premine godišnje od ove bolesti što smešta HOBP u oboljenja sa velikom stopom smrtnosti. On ističe da polovina novca koji sistem uloži u HOBP odlazi na hospitalizacije u bolnicama, odnosno na kasnije stadijume bolesti.

    “Ono što zabrinjava jeste broj nedijagnostikovanih pacijenata. Procene su da negde između 50 i 70 odsto ljudi živi sa HOBP ali trenutno nemaju dijagnozu”, kaže dr Bjutani.

    Prilično je zapanjujuće da je teret koji HOBP ima na obolele, njihove porodice i na šire društvo, za razliku od raka, na primer, gotovo nepoznat. U anketi oko 100 britanskih političara koja je sprovedena u periodu pre pandemije, samo 8% je rangiralo hronične respiratorne bolesti kao glavni klinički prioritet za nacionalnu zdravstvenu službu, u poređenju sa 70% onih koji su stavili odgovor na rak i 37% na bolest srca, navela je Iskra Reić, potpredsednica kompanije AstraZeneca za Evropu i Kanadu.

    Iskra Reić je govorila o naporima koje kompanija AstraZeneca ulaže u cilju doprinosa boljem lečenju bolesti i sveopšteg stanja pacijenata sa HOBP, između ostalog naglasila je da se kompanija udružila sa Londonskom školom ekonomije i Svetskim ekonomskim forumom kako bi ove dve institucije dale predloge rešenja za dostizanje optimalnog statusa HOBP kao bolesti u društvu i zdravstvenim sistemima. Pokrenut je i projekat “Partnerstvo za održivost i otpornost zdravstvenog sistema” (Partnership for Health System Sustainability and Resilience, PHSSR) u kome se analizira učinak nacionalnih zdravstvenih sistema tokom pandemije, sa posebnim fokusom na teret nezaraznih bolesti kao što je HOBP.

    “Otkrili smo da rešavanje dugotrajnih izazova sa kojima se suočava respiratorna nega može smanjiti pritisak na bolnice da obezbede bolji odgovor u budućnosti i podrže dugoročnu održivost”, kaže Iskra Reić. Poboljšanje respiratorne nege i fleksibilniji i efikasniji model za upravljanje ovim bolestima, prema njenim rečima, pomoglo bi zdravstvenim sistemima da izdrže pritiske budućih šokova i rastućeg opterećenja stanovništva. Zato bi to trebalo da bude prioritet za sve vlade”, naglasila je.

    Ivon Spajs, članica odbora Evropska federacija udruženja pacijenata za alergije i bolesti disajnih puteva, ukazala je na problem sa dijagnostikovanjem ove bolesti.

    “Jedan od dvoje pacijenata sa HOBP bi danas bio boljeg zdravlja da je dobio dijagnozu na vreme. Dva su razloga, prvo osobe ne prepoznaju uvek simptome. Ako kašlju ili imaju problema sa disanjem, misle da su se možda prehladili, a drugo, kad dođu do lekara, čujemo da im je trebalo oko sedam meseci da dođu do specijaliste i da prva dijagnoza nije uvek bila tačna. I da je bilo potrebno dodatnog vremena, oko pet godina, da bi dobili pravu dijagnozu, a HOBP je progresivna bolest, i dotad je već napravljena šteta”, rekla je Ivon Spajs.

    Kolika je važnost rane i tačne dijagnoze pokazuju i studije koje sugerišu da je skoro 90% slučajeva HOBP u svetu nedijagnostikovano. Pored toga, HOBP se često dijagnostikuje u naprednijoj fazi, kada je povezana sa ozbiljnijim simptomima, povećanim rizikom od javljanja i drugih hroničnih stanja, a u vezi sa tim i troškova.

    Promena zbrinjavanja HOBP će zahtevati promenu u načinu na koji se dijagnostikuje i leči ova bolest. “Moramo da podignemo svest o uticaju bolesti na pacijente, porodice, i zdravstvene sisteme”, objasnila je Iskra Reić.

    Pandemija COVID-19, pored brojnih izazova koje je donela našem društvu, istakla je nedostatke u respiratornoj nezi kojima je potrebna hitna pažnja. S obzirom na to da su kreatori zdravstvene politike širom sveta sada fokusirani na respiratorno zdravlje, postoji i prilika za veći prioritet i reformu u oblasti respiratornih bolesti. “Moramo da iskoristimo ovaj trenutak da drugačije razmišljamo o HOBP i hitno delujemo kako bismo je pomerili na dnevnom redu zdravlja. Pandemija nam je pomogla da shvatimo gde treba da uložimo napore i čemu treba da damo prioritet”, naglasila je Iskra Reić.

    POSTAVI KOMENTAR

    Unesite komentar
    Unesite ime