Henri Kisindžer, najbolji kineski prijatelj u istoriji

Prisećajući se poslednje posete Kini u julu, kada je Henri Kisindžer već napunio 100 godina, građani Kine su na društvenim mrežama smrt “starog prijatelja” ocenili kao kraj jedne ere. Za mnoge u Kini, on je predstavljao posebno poglavlje u odnosima između Kine i Sjedinjenih Država, poglavlje u kome se činilo da Kina i SAD imaju ogroman potencijal za blisku saradnju, piše Njujork Tajms.

Kineski državni mediji evocirali su uspomene na Kisindžera kroz podsećanje na njegovo kontinuirano zalaganje za toplije odnose Kine i SAD. Niksonova poseta Pekingu, za koju je Kisindžer odigrao ključnu ulogu, bila je u tim odnosima prekretnica, jer je pod komunističkom upravom 1979. godine dovela do uspostavljanja diplomatskih odnosa između Vašingtona i Pekinga.

„Kineski narod nikada neće zaboraviti njegov istorijski doprinos odnosima Kine i SAD“, navodi kineski državni list Global Times.

I dan danas, kineski zvaničnici često ističu te godine kao zlatnu eru u bilateralnim odnosima dveju zemalja. Ksi Feng, kineski ambasador u Sjedinjenim Državama, saopštio je da će Kisindžer „uvek ostati živ u srcima kineskog naroda kao najcenjeniji prijatelj”.

Insistiranjem na “zlatnoj eri” prijateljstva, kineski mediji nastoje da tu eru predstave kao suprotnost današnjoj, kada odnosi sa Bajdenovom administracijom i nisu na najvišem nivou. Uprkos tome, Kina je u julu ove godine Kisindžeru upriličila prijem na crvenom tepihu uz najviše državne počasti, a dočekao ga je lično prvi čovek države Si Đinping.

„Odnosi Kine i Sjedinjenih Država će zauvek biti povezani sa imenom ’Kisindžer’“, rekao je tada Si Kisindžeru dok su sedeli jedan pored drugog u foteljama krem boje. „Izražavam vam svoje duboko poštovanje.“

Kina je ocenila taj sastanak kao istorijski jer je Kisindžera u istim prostorijama, pola veka ranije dočekao Džou Enlaj, tadašnji premijer Kine. U julu, gospodin Kisindžer se takođe sastao sa tadašnjim ministrom odbrane Kine Li Šangfuom, koji je tada odbio zahteve za sastanke sa svojim američkim kolegom. Zvanična Amerika je na to gledala sa negodovanjem i pitala se kako to da “običan građanin” ima veći pristup kineskom rukovodstvu od vlade SAD.

Kada je Si Đinping bio na vrhuncu vlasti 2012. godine, sa Kisindžerom se sreo dva puta, najpre u Pekingu, a zatim u Vašingtonu. U godinama koje su usledile, Si je u svojim govorima s poštovanjem citirao stavove Kisindžera. On je 2019. godine rekao Kisindžeru da će njegov „glavni doprinos ostati upisan u anale istorije“.

“Na Kisindžera se gledalo kao na živo nasleđe dobrih starih vremena“, rekao je Vu Sinbo, dekan Instituta za međunarodne studije na Univerzitetu Fudan u Šangaju.

Kisindžer će u kineskim udžbenicima ostati upisan kao ključna figurira u odnosima između Kine i Sjedinjenih Država. Međutim, Trampova administracija, a potom i Bajdenova prebacili su fokus američke politike prema Kini sa prijateljstva na opreznost, tako da Kisindžerovo nasleđe danas sve više jenjava, rekao je Vu.

Tramp je za svog mandata uveo široke carine na kinesku robu, veću kontrolu zahteva za vize iz Kine, strožija ograničenja na izvoz visoke tehnologije u Kinu i strože praćenje kineskih investicija i aktivnosti prikupljanja obaveštajnih podataka u Sjedinjenim Državama. Bajden je zadržao Trampove tarife i dodatno pooštrio kontrolu izvoza. Takođe je ojačao vojne sporazume sa Filipinima i Australijom kao način suprotstavljanja Kini.

Na kineskim društvenim medijima, Kisindžerova smrt je glavna temama, međutim njega se mnogo manje sećaju na Tajvanu. Dugo su ga tamo okrivljavali za ključnu ulogu u premeštanju centralne politike SAD prema tom regionu u Kinu i zapostavljanje Tajpeja. Kisindžer je bio čest gost u Pekingu u poslednjih pola veka, ali nikada nije otišao na Tajvan.

„Mnogi misle da on nije bio dobar prijatelj Tajvana, i mislim da u tome ima istine“, rekao je Lu Ieh Čung, profesor odeljenja za diplomatiju Nacionalnog univerziteta Čengči u Tajpeju.