(Beta) – Dok su belgijske vlasti zatražile od preduzeća da svoje zaposlene masovno vrate radu preko interneta zbog naglog skoka obolelih od koronavirusa, a slična zabrinutost se javila i u drugim članicama Evropske unije, izbila je na videlo i velika razlika u broju obolelih i preminulih od kovida-19 na zapadu i istoku cele Evrope.
Italijanski list „Stampa“ smatra da je nastao pravi „gvozdeni zid u stepenu vakcinisanosti“ građana zapadnog i istočnog dela kontinenta, o čemu svedoči i činjenica da je na istoku Evrope mnogo veći broj preminulih od zaraze koronavirusom.
Prema istraživanjima organizacije „Our World in Data“ i Evropskog parlamenta on je još vidljiviji jer broj preminulih na istoku Evrope premašio deset odsto i dostigao zastrašujućih preko 23 odsto u Rumuniji.
Svetska zdravstvena organizacija je upozorila da je Evropa ponovo u žarištu kovida-19 i predočila da bi pola miliona ljudi moglo izgubiti život u svetu od ove pošasti.
Istraživač španskog Kraljevskog instituta Elkano Mira Milošević je saopštila da se ne samo na istoku Evrope istovremeno „šire teorije zavere naročito tamo gde je manja svest o odgovornosti pojedinca, a veće nepoverenje u ustanove vlasti i organizovanost države“.
U komentarima medija se postavljaju pitanja šta je već trebalo preduzeti, a primećuje se da su to upravo rekli i šefovi država ili vlada EU na sastanku pre nekoliko dana, ukazavši na „krajnje tešku situaciju“ u nekim članicama na istoku, uz upozorenje da se „moraju osnažiti napori da se prevladaju sumnje u vakcinaciju, kao i dezinformacije“.
Na veoma zabrinjavajuće širenje kovida-19 ukazuju i podaci da su baltičke zemlje, Ukrajina, Moldavija, Rumunija, Bugarska i Bosna i Hercegovina poslednjih dana imale najveći broj od kovida preminulih lica, i to preko deset na sto obolelih, s tim što Rumunija ima najveću stopu smrtnosti u Evropi od 23 odsto.
Slovenija, Hrvatska, Srbija, Crna Gora i Makedonija imaju između pet i deset odsto preminulih od kovida, dok za Kosovo u izveštajima koje su preneli mediji u EU nije bilo podataka.
Za Rusiju je rečeno da broj preminulih raste i zasad je ispod deset na sto obolelih i kao uzroci se navode „problemi u zdravstvu, ‘crno tržište’ falsifikovanih zdravstvenih potvrda što čini da se mnogo manji broj Rusa odlučio na vakcinaciju, a vakcinama prolazi rok“, kako to kaže italijanski list „Stampa“.
Stopa vakcinisanih građana je mnogo viša u zapadnom delu Evrope i tako u Portugaliji i Islandu je sa dve ili tri doze vakcinisano preko 80 odsto stanovništva, slično je iako manje u Francuskoj, Belgiji, Holandiji, Austriji, dok je u Nemačkoj uprkos velikom broju vakcinisanih osoba zaraza koronavirusom u naglom porastu, a to se događa i u Finskoj i Danskoj.
U evropskim zemljama gde je smrtnost najveća, Ukrajini, Moldaviji i Bugarskoj je vakcinisano samo 25 odsto stanovništva, nešto više su vakcinisani Rumuni, a u Ukrajini je 56 odsto građana u anketama izjavilo da uopšte ne namerava da se vakcinišu, a ukrajinske vlasti su u septembru morale da bace 34.000 doza Fajzerove vakcine jer im je istekao rok.
Najveći otpor prema vakcinaciji su u zemljama Evropske unije ispoljili Bugari i Slovenci, a skoro isto su, u istraživanju mišljenja javnosti, iskazali i Hrvati.
Najveću spremnost za vakcinaciju su pokazali Španci, Estonci, Litvanci i Austrijanci, dok su Francuzi u samom vrhu građana koji su zadovoljni merama koje su vlasti preduzele za sprečavanje širenja zaraze od koronavirusa, iako su te mere u Francuskoj možda i najstrože u Evropi.
Tagovi
