Zdravstvo, obrazovanje, infrastruktura i zaštita životne sredine su prioritetne oblasti u koje bi građani Srbije uložili najviše novca kroz javne nabavke. Takođe, čak 89% građana očekuje od institucija i državnih preduzeća da krenu da nabavljaju kvalitetnija dobra i usluge, umesto da gotovo uvek biraju najjeftinije ponude, kako se putevi ne bi rekonstruisali na svakih par meseci, i kako bi izvori energije manje zagađivali okolinu.
Istraživanje je sprovela agencija Ipsos za potrebe projekta „Efektivnije javne nabavke u službi ekonomskog rasta“, koji je tokom prethodne tri godine vodio NALED, uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida), sa ciljem da se kroz uspostavljanje efikasnije javne potrošnje ublaže posledice pandemije i inflacije izazvane svetskim potresima.
Prioriteti su bili usmereni na prevazilaženje nepravilnosti u nabavkama, kako bi se vratilo poverenje privrede i ponuđača u sistem, kroz veće korišćenje odnosa cene i kvaliteta pri ocenjivanju ponuda. Na primer, IT industrija u Srbiji konstantno raste i po izvozu je nadmašila poljoprivredu, ali na javne pozive ministarstava i drugih državnih organa, u prethodne dve godine, gotovo se stalno javljala samo po jedna firma, a tek na svaki deseti javni poziv bi pristigle dve ili tri ponude. Situacija je manje-više ista i u drugim oblastima, a zadatak da se ta slika promeni, ne sme ostati zanemaren ni u 2023. ni u godinama koje dolaze.
Sva znanja koja su naši eksperti podelili ostaće dostupna na e-learning platformi koju smo razvili u okviru projekta. Na adresi lppp.rs ponuđači i naručioci moći će u svakom trenutku da se potpuno besplatno informišu, obnove ili steknu nova znanja o svim aspektima javnih nabavki, od regulative do pripreme postupka ili ponude
Naš Zakon o javnim nabavkama daje mogućnost primene velikog broja kriterijuma za izbor ponuđača, što neretko utiče na smanjenje konkurencije ili otvaranje prostora za manipulacije. U našim analizama predmeta javnih nabavki se primećuje nedosledna primena ovih kriterijuma – od veoma uopštenih do kriterijuma koji su veoma zahtevni za ispunjavanje i mogu govoriti u prilog ograničenju konkurencije. Rešenje ovakve situacije je jasno definisanje preporuka za primenu drugih kriterijuma osim cene za izbor ekonomski najpovoljnije ponude i uspostavljanje balansiranih rešenja za odabir privrednog subjekta, tako da se omogući što veća konkurencija i nadamo se da ćemo u narednoj godini videti više takvih primera u praksi.
NALED je kroz čak 70 obuka, kojima je prisustvovalo više od 1.500 ponuđača, naručilaca i drugih učesnika u krugu javnih nabavki, probao da otkloni jedan od uzroka problema, a to je nepoznavanje sistema. Sva znanja koja su naši eksperti podelili ostaće dostupna na e-learning platformi koju smo razvili u okviru projekta. Na adresi lppp.rs ponuđači i naručioci moći će u svakom trenutku da se potpuno besplatno informišu, obnove ili steknu nova znanja o svim aspektima javnih nabavki, od regulative do pripreme postupka ili ponude.
Takođe, od ove godine, zahvaljujući novoj funkcionalnosti Portala javnih nabavki, Kancelarija za javne nabavke počela je da prati primenu zelenih i socijalnih kriterijuma u postupcima, što predstavlja izvestan pomak u motivisanju naručilaca da obrate više pažnje na ove aspekte kada raspisuju tender. NALED će nastaviti da se zalaže posebno za veću primenu ekoloških kriterijuma, a smernice za njihovu primenu već su izrađene za pet primarnih oblasti – izgradnju odnosno rekonstrukciju javnih zgrada, asfaltiranje ulica i puteva, nabavke ekoloških vozila, kancelarijskog materijala i javne rasvete.
Cilj nam je da smernice koje su zasad date samo na nivou preporuke za naručioce, s vremenom postanu i obaveza, uz postepeno povećavanje oblasti u kojima bi primena zelenih kriterijuma bila obavezna. U ovom slučaju, vodimo se primerom nama bliske Slovenije, jer je i kod njih cena odlučujući kriterijum za izbor ponude u najvećem broju tendera. Tu prepreku prevazišli su upravo kroz uvođenje ekoloških kriterijuma koji su do danas postali obavezni za 22 oblasti, a zelene nabavke tako sada čine četvrtinu ukupnog broja u ovoj zemlji.
Piše Nikola Komšić, koordinator za regulatornu reformu u NALED-u
