AZBERI PARK, Nju Džerzi – Ovaj grad je na mapi sveta obeležila muzika. Brus Springstin ga je nazivao domom, skučenom klubu „Stone Pony“ dao legendarni status i privukao pažnju čitave zemlje na lokalnu muzičku scenu u usponu.
A kada su Azberi Park stigla teška vremena osamdesetih koja su potrajala godinama, i tada ga je muzika održala. Danas je Azberi Park jedan od najpopularnijih gradova na američkoj obali, optočen stanovima od po nekoliko miliona dolara, luksuznim hotelima, trendi restoranima i kraft pivarama.
Dvodnevni festival održan prošlog meseca potvrdio je da su temelji na kojima Azberi Park počiva danas isti kao i 1974. godine kada je otvoren „Stone Pony“: živa muzika.
„Kada smo poslednji put bili ovde, svirali smo na parkingu iza kluba ‘Stone Pony'“, kaže Vesli Šulc, frontmen benda Lumineers koji je zatvorio prvo veče drugog po redu godišnjeg festivala muzike, surfovanja i umetnosti „SeaHearNow“ koji je posetilo desetine hiljada ljudi.
Uoči Springstinovog 70. rođendana 23. septembra, muzički fanovi pohrlili su na obalu okeana na kojoj su rok, folk, bluz, pop i pank umetnici odsvirali dugačku himnu za Azberi Park kao objavu da je grad koji je nekada bio obećana zemlja za muzičare povratio svoj legendarni status.
Pre samo deset godina, ni najveći sanjari nisu mogli da zamisle da se ovde održi festival ovih razmera. Krajem devedesetih čak je i „Stone Pony“ nakratko zatvorio svoja vrata.
Sedamdesetih godina, u vreme protesta zbog nejednakosti, Azberi Park su stigla teška vremena pošto je radnih mesta bilo sve manje, a kriminal se ubrzano širio. Ovih dana, međutim, grad je u centru pažnje investitora zbog blizine mora i mističnosti kojom odiše.
„Azberi Park je sada u fazi da ljudi obožavaju Azberi Park“, kaže Deni Klinč, fotograf i muzičar koji je odrastao u ovim krajevima sa svojim prijateljem Timom Donelijem, osnivačem festivala. Njih dvojica su dvehiljaditih na rivi organizovali umetničke i muzičke izložbe i dugo sanjali da to preraste u veliki festival, ali niko nije bio spreman da se kladi na Azberi. Doneli kaže da su morali da se dobro pomuče da bilo koga ubede da uopšte poseti grad. Ali se to promenilo.
„Konačno je došao pravi trenutak“, kaže Klinč.
Obnova Azberi Parka nije završen proces. Delovi grada u surovoj su borbi sa siromaštvom, kriminal je i dalje veliki problem, a samo tokom leta došlo je do nekoliko pucnjava. Ipak, ma kakvi izazovi bili pred njim, ovaj grad nastavlja da cveta.
„Kada sam prvi put došao pre 15 godina, uvek sam se pitao šta se događa ovde, ovo mesto je sjajno“, kaže Donavon Frankenrajter, muzičar i bivši profesionalni surfer koji je svirao na festivalu. „A onda je svake godine kada ponovo dođem bilo novih restorana, hotela, i za 15 godina ovo je postalo hip, kul mesto.“
Džejk Klemons je saksofonista u Springstinovom E Street Bandu i nećak Klarensa Klemonsa, saksofoniste koji je takođe dugo svirao sa Springstinom. On se priseća kako je devedesetih lutao Azberijem i da je grad i tada za njega imao posebno značenje.
„Bilo bi naivno reći da Azberi Park nije imao uticaja na svakoga ko se bavi rokenrolom“, kaže Klemons.
Piše Nik Korasaniti
© 2019 The New York Times
Tagovi
