Gospodin među mangupima, džezer koji je stvarao rokenrol: Čarli Vots i “Oda ptici koja leti”

0
Graham Keen / Topfoto / Profimedia

Bubnjar čuvenog benda Rolingstonsi Čarli Vots preminuo je u 81. godini, preneo je BBC.

“Sa ogromnom tugom objavljujemo vest da je naš voljeni Čarli Vots preminuo. Umro je u miru, u londonskoj bolnici, okružen svojom porodicom. Bio je dragi muž, otac i deda, i jedan od najvećih bubnjara svoje generacije”, navodi se u zvaničnom saopštenju.

Vest o smrti legendarnog bubnjara dolazi nedeljama nakon što je objavljeno da će Vots propustiti deo turneje benda u Sjedinjenim Državama, kako bi se zdravstveno oporavio. Vots je prethodno lečen od raka grla 2004. godine.

Bio je član Stonsa od januara 1963. godine, kada se pridružio Mik Džegeru, Kit Ričardsu i Brajan Džonsu. Iako ljubitelj džeza, Vots im je pomogao da – uz Bitlse – postanu jedan od bendova koji su šezdesetih godina prošlog veka proslavili rokenrol.

Vots se sa Bilom Vajmanom “borio” za titulu najmanje harizmatičnog člana benda – izbegavao je pažnju javnosti i retko je davao intervjue, a najčešće je citiran njegov svojevremni opis života sa Stonsima kao “pet godina sviranja i dvadest godina druženja”.

Čarls Robert Vots rođen je 2. juna 1941. u Londonu, a odrastao je u Kingsbariju, nedaleko od prestonice Engleske. Dete radničke klase. Otac je bio vozač kamiona, a Vots je odgajan u montažnoj kući u koju se porodica preselila nakon što su nemačke bombe uništile stotine kuća u tom području tokom bombardovanja Londona.

Prijatelj iz detinjstva je jednom opisao kako je Vots veoma rano pokazao interesovanje za džez i prisetio se da je u Čarlijevoj spavaćoj sobi čuo ploče legendarnih džezera, poput Čarlija Parkera… U školi je pokazao interesovanje, ali i talenat, za umetnost, a zatim je studirao na “Harrow Art School” pre nego što je našao posao grafičkog dizajnera u lokalnoj marketinškoj agenciji. Međutim, njegova ljubav prema muzici i dalje je bila dominantna sila u njegovom životu. Roditelji su mu kupili bubnjeve kada je imao 13 godina i često je svirao uz instrumetale lične kolekcije džez ploča.

Počeo je da nastupa u lokalnim klubovima i pabovima, a 1961. ga je čuo Aleksis Korner koji mu je ponudio posao u bendu “Blues Incorporated”. U istom bendu svirao je i gitarista Brajan Džons koji je Votsa predstavio tek formirani Rolingstonsima. Kada je tadašnji bubnjar Toni Čapman napustio bend, Vots je uskočio kao zamena. Rezultat tog sastanka, kako je Vots svojevremeno pričao, bio je “četiri decenije gledanja Džegerove siluete kako trči ispred njega”.

Votsov talenat i iskustvo bili su neprocenjivi. Zajedno sa Bilom Vajmanom predstavljao je protivtežu Ričardsu i Džonsu, kao i Džegerovoj ekscentričnosti. Tokom ranih nastupa u lokalnim pabovima, koncerti Rolingstonsa često su više ličili na haos i metež nego organizovanu zabavu, dok su se obožavateljke penjale na pozornicu u zagrljaj svojim herojima. Vots je često pokušavao da održi ritam sa nekoliko devojaka koje su mu sedele u krilu. Uglavnom bolje odeven od svojih “saigrača” u bendu, nekoliko puta je proglašen za najbolje obučenog muškarca u Brtaniji.

Osim muzičkih sposobnosti, iskustvo koje je imao koa grafički dizajner takođe se pokazalo korisnim za promociju benda. Osmislio je omot za album “Behind the Buttons” iz 1967. i pomogao u stvaranju scenskih postavki koje su postale sve važnija karakteristika brojnih turneja ovog benda. Vots je takođe došao na ideju da promoviše turneju po SAD 1975. godine tako što će bend svirati “Brown Sugar” na kamionu, dok su se vozili ulicama Menhetna. Na ideju je došao sećajući se džez bendova iz Nju Orleansa koji su koristili istu tehniku za promociju, a kasnije su ih kopirali i drugi bednovi, uključujući AC/DC i U2.

Njegov način života na putovanjima bio je u direktnoj suprotnosti sa životom drugih članova benda. Odbacio je raskalašan život ostalih saputnika na turnejama, ostajući veran svojoj supruzi Širli, sa kojom se oženio 1964. godine. Međutim, sredinom osamdesetih, tokom onoga što je opisao kao krizu srednjih godina, Vots je iskočio iz koloseka. Počeo je da pije i da se drogira. Postao je heroinski zavisnik.

“Postalo je toliko loše”, kasnije se šalio, “da mi je čak i Kit Ričards, hvala mu na tome, rekao da se saberem.”

U isto vreme se i njegova supruga borila sa alkoholizmom. Njegova ćerka, Serafina, u takvim okolnostima nije bila najmirnije dete i izbačena je iz prestižne javne škole zbog pušenja kanabisa.

Votsovi odnosi sa Džegerom takođe su tih dana dosegli istorijski minimum. Jednom prilikom, u jednom amsterdamskom hotelu, davne 1984. godine, pijani Mik je navodno probudio Votsa i urlao “Gde mi je bubnjar?”

Vots je odgovorio tako što je ustao i stigao do Džegerove sobe, udario ga pesnicom i poručio: “Nemoj više nikad da si me nazvao tvojim bubnjarom. Ti si moj je..ni pevač!”

Ova kriza srednjih godina potrajala je dve godine, a na putu oporovka najviše mu je pomogla supruga. Zapravo, pomogli su jedno drugom.

Procenjuje se da je njegova vrednost bila “teška” 80 miliona funti. Čarli je sa suprugom živeo na porodičnoj formi u srcu Engleske. Vremenom je postao antikvar. Imao je čitavu kolekciju vrednih predmeta iz Građanskog rata u Americi, kao i nekoliko “oldtajmera”, premda nikada nije vozio.

Između turneja sa Stonsima, Čarli Vots se prepustio ljubavi prema džezu. Iako je uvek uživao svirajući sa rok bendom i voleo svoj rad sa Stonsima, džez mu je, kako je rekao, pružao “veću slobodu”. Još na fakultetu je izradio ilustrovanu biografiju džez saksofoniste Čarlija Parkera pod naslovom “Oda ptici koja visoko leti”.

Umetnik među bitangama. Gospodin među mangupima. Čvrsto nogama na zemlji u jednom od najpopularnijih i najdugovečnijih bendova sveta.

To bi trebalo da budu seks i droga i rokenrol. Ali ja nisam baš takav. Nikada nisam zaista video Stonse kao nešto naročito.