Godišnji rezultati za 2023: Snažan poslovni učinak i jaka kapitalna baza

• Porast obima kredita (+2,8%) i depozita klijenata (+3,9%)
• Snažna kapitalna baza: koeficijent kapitala CET1 iznosi 15,7%
• Koeficijent problematičnih kredita – NPL (2,3%) i dalje na niskom nivou
• Bankarska platforma George doprla do 10 miliona korisnika
• Ekonomije u regionu Centralne i Istočne Evrope vraćaju se na putanju rasta u 2024. godini

Na bazi dobrih operativnih rezultata i povoljnog kamatnog okruženja, Erste Group Bank AG je 2023. godine zabeležila operativni rezultat od 5,5 milijardi evra, što predstavlja porast od 38% u odnosu na godinu pre. Koeficijent troškova i prihoda se poboljšao sa 53,4% na 47,6%. Obim kredita povećao se za 2,8% u odnosu na prethodnu godinu sa 202,1 na 207,8 milijardi evra, s tim da su novi održivi krediti iznosili 2,95 milijardi evra. Depoziti klijenata su takođe zabeležili porast na svim ključnim tržištima – naročito u Austriji i Češkoj Republici – na 232,8 milijardi evra (+3,9%). Oko 10 miliona klijenata širom Erste Grupe koristi platformu George i svaka druga prodaja proizvoda u segmentu poslovanja sa stanovništvom bila je digitalna. Neto rezultat je 2023. godine iznosio 2,99 milijardi evra (2022: 2,17 milijardi evra). Na Godišnjoj skupštini akcionara u maju, Upravni odbor Erste Grupe će predložiti dividendu od 2,70 evra po akciji za finansijsku 2023. godinu.

„Dvadeset godina nakon prvog proširenja EU kojim je obuhvaćena Centralna i Istočna Evropa, jasno je da je poslovanje u regionu donosilo i donosi pravi uspeh. Međutim, region se ujedno suočava sa velikim izazovima koje treba prevazići. Zelena transformacija i napredak digitalizacije će zahtevati investicije, za koje smo dostupni kao partner. Ono što je pozitivno jeste činjenica da region CIE ponovo preuzima svoju ulogu katalizatora rasta Evrope“, izjavio je Vili Černko, generalni direktor Erste Grupe.

„Za našu bankarsku grupu, 2023. bila je dobra godina. Uprkos makroekonomskom usporavanju, postigli smo odlične rezultate zahvaljujući rastu obima kredita i povoljnom kamatnom okruženju i okruženju rizika. Iako će se kamatno okruženje verovatno menjati tokom ove godine, u poziciji smo da finansiramo aktuelni zamah u našem regionu“, izjavio je Štefan Dorfler, finansijski direktor Erste Grupe, govoreći o rezultatima za finansijsku 2023. godinu.

Bilans uspeha za 2023. godinu se poredi sa bilansom za 2022. godinu; bilans stanja na dan 31. decembra 2023. godine poredi se sa bilansom na dan 31. decembra 2022. godine.

Porast prihoda usled većeg obima kredita i povoljnih kamatnih stopa na tržištu

Neto prihod od kamata zabeležio je znatan porast na 7.228 miliona EUR (+21,5%; 5.951 milion EUR), najviše u Austriji, na bazi viših kamatnih stopa na tržištu, kao i većeg obima kredita. Neto prihod od naknada i provizija porastao je na 2.640 miliona EUR (+7,6%; 2.452 miliona EUR). Rast je zabeležen na svim ključnim tržištima, najviše u uslugama platnog prometa, ali i u upravljanju sredstvima i kreditiranju. Neto rezultat trgovanja se poboljšao i iznosi 754 miliona EUR (-779 miliona EUR); stavka dobici/gubici od finansijskih instrumenata po fer vrednosti kroz bilans uspeha opala je na -306 miliona EUR (731 milion EUR). Kretanje ove dve stavke uglavnom se moglo pripisati efektima valuacije. Operativni prihodi su porasli na 10.552 miliona EUR (+23,1%; 8.571 milion EUR).

Koeficijent troškova i prihoda poboljšan na 47,6%, dok je operativni rezultat porastao za 38,4%

Opšti administrativni rashodi su porasli na 5.020 miliona EUR (+9,7%; 4.575 miliona EUR). Rashodi za zaposlene povećali su se na 2.991 milion EUR (+12,1%; 2.668 miliona EUR) zbog povećanja zarada. Porast ostalih administrativnih rashoda na 1.468 miliona EUR (+8,3%; 1.356 miliona EUR) uglavnom je bio posledica viših rashoda za IT i marketing. Uplate u programe osiguranja depozita uključene u ostale administrativne rashode smanjile su se na 114 miliona EUR (143 miliona EUR), najviše u Mađarskoj (gde je, u istom periodu 2022. godine, spor u vezi s osiguranjem depozita Sberbank Europe imao za posledicu više rashode). Amortizacija i depresijacija iznosile su 560 miliona EUR (+1,7%; 551 milion EUR). Generalno gledano, operativni rezultat se znatno povećao na 5.532 miliona EUR (+38,4%; 3.996 miliona EUR). Koeficijent troškova i prihoda se poboljšao i iznosio je 47,6% (53,4%).

Koeficijent problematičnih kredita blago raste, ali ostaje na niskom nivou

Neto ispravke vrednosti finansijskih instrumenata („troškovi rizika“) iznosile su -128 miliona EUR ili 6 baznih poena prosečnih bruto kredita klijentima (-300 miliona EUR ili 15 baznih poena). Neto izdvajanja za rezervisanja po kreditima i potraživanjima zabeležena su na svim ključnim tržištima, s izuzetkom Hrvatske i Mađarske. Zabeleženi su pozitivni doprinosi neto ukidanja rezervisanja po osnovu preuzetih obaveza i datih garancija, kao i prihoda od naplate već otpisanih kredita (u oba slučaja najviše u Austriji). Koeficijent problematičnih kredita na osnovu bruto kredita klijentima neznatno se pogoršao i iznosio je 2,3% (2,0%). Koeficijent pokrivenosti problematičnih kredita (isključujući kolateral) takođe je zabeležio neznatan pad na 85,1% (94,6%).

Snažan operativni rezultat, niski troškovi rizika podstiču krajnji učinak

Ostali operativni rezultat iznosio je -468 miliona EUR (-399 miliona EUR). Rashodi za godišnje uplate u fondove za restrukturiranje banaka zabeležili su pad (najviše u Austriji i Češkoj Republici) na 113 miliona EUR (139 miliona EUR). Dažbine na bankarsko poslovanje – koje se u ovom trenutku plaćaju na dva ključna tržišta – snižene su na nivo od 183 miliona EUR (187 miliona EUR). Od toga, 137 miliona EUR (124 miliona EUR) naplaćeno je u Mađarskoj. U Austriji, porez na bankarsko poslovanje opao je na 46 miliona EUR (63 miliona EUR). Efekti valuacije negativno su uticali na ostali operativni rezultat.

Porezi na dobit porasli su na 874 miliona EUR (556 miliona EUR). Porast dela neto dobiti koji pripada manjinskim udelima na 923 miliona EUR (502 miliona EUR) bio je posledica znatno boljih rezultata poslovanja štedionica – uglavnom zbog višeg neto prihoda od kamata. Neto rezultat koji se prepisuje vlasnicima matičnog preduzeća porastao je na 2.998 miliona EUR (2.165 miliona EUR) na bazi snažnog operativnog rezultata i niskih troškova rizika.

Porast obima kredita raste i u segmentu stanovništva i u segmentu privrede

Ukupan kapital bez instrumenata dodatnog osnovnog kapitala (AT1) porastao je na 26,1 milijardu EUR (23,1 milijarda EUR). Nakon regulatornih umanjenja i filtriranja u skladu sa Uredbom o kapitalnim zahtevima (CRR), kapital CET1 (konačni) porastao je na 22,9 milijardi EUR (20,4 milijarde EUR), a ukupna sopstvena sredstva (konačna) na 29,1 milijardu EUR (26,2 milijarde EUR). Ukupan rizik – rizična aktiva uključujući kreditni, tržišni i operativni rizik (CRR, konačni) – povećao se na 146,5 milijardi EUR (143,9 milijardi EUR). Koeficijent kapitala CET1 (konačni) poboljšao se i iznosio je 15,7% (14,2%), a koeficijent ukupnog kapitala je porastao na 19,9% (18,2%).

Bilansna suma se povećala na 337,2 milijarde EUR (+4,1%; 323,9 milijardi EUR). Na strani aktive, gotovina i gotovinska salda povećali su se na 36,7 milijardi EUR (35,7 milijardi EUR), krediti i potraživanja odobreni kreditnim institucijama povećali su se na 21,4 milijarde EUR (18,4 milijarde EUR), najviše u Austriji i Češkoj Republici. Krediti i potraživanja dati klijentima porasli su na 207,8 milijardi EUR (+2,8%; 202,1 milijarda EUR) uz porast obima kredita odobrenih kako stanovništvu tako i privredi. Na strani obaveza, depoziti banaka su smanjeni na 22,9 milijardi EUR (28,8 milijardi EUR). Depoziti klijenata su zabeležili porast na gotovo svim ključnim tržištima – najviše u Austriji i Češkoj Republici – na 232,8 milijardi EUR (+3,9%; 224,0 milijarde EUR). Koeficijent kredita i depozita iznosio je 89,3% (90,2%).

Prognoza za 2024. godinu

Očekivanja ekonomista su da će ključna tržišta Erste Grupe 2024. godine ostvariti bolji realni rast BDP-a. Očekuje se da će inflatorni pritisci nastaviti da se kreću silaznom putanjom u 2024. godini. I dalje snažna tržišta rada trebalo bi da podrže ekonomske rezultate na svim tržištima Erste Grupe. Očekuje se da će se salda bilansa tekućih transakcija zadržati na održivom nivou u većini zemalja, dok bi fiskalni deficiti trebalo da nastave kretanje u pravcu konsolidacije. Predviđa se da će udeo javnog duga u BDP-u na svim tržištima Erste Grupe uglavnom biti stabilan, i stoga ostati znatno ispod proseka evrozone.

U tom kontekstu, Erste Grupa očekuje neto rast kredita od oko 5%. Na osnovu gore opisanih makro izgleda, očekuje se da troškovi rizika ostanu na niskom nivou u 2024. godini. Mada je teško dati precizne prognoze u aktuelnim uslovima niskih troškova rizika, Erste Grupa smatra da će u 2024. godini troškovi rizika biti ispod 25 baznih poena prosečnih bruto kredita klijentima.

Erste Grupa ima za cilj da 2024. godine postigne prinos na materijalni kapital (ROTE) od oko 15%. Očekuje se da će CET1 koeficijent ostati na visokom nivou, te da će pružiti bolji prinos na kapital i/ili fleksibilnost na polju spajanja i akvizicija, uprkos tome što Erste Grupa ima za cilj otkup akcija u iznosu od 500 miliona EUR u 2024. godini.