Kada je Si Đinping u poseti Kazahstanu 2013. godine predložio zemljama Centralne Azije da naprave „ekonomski pojas duž puta svile“, evroazijski projekat koji se proteže od Pacifika do Baltika, malo ko je mogao da pretpostavi da će ova ideja imati takav uspeh i da će Kinu uzdići do globalne ekonomske sile. „Sused je bolji od udaljenog rođaka“, rekao je tada kineski predsednik, ističući dve hiljade godina duge trgovinske odnose između Kine i Centralne Azije. Godinu dana je trebalo da se ova ideja pretvori u viziju „Pojas i put“ koja će obuhvatiti i ostale kontinente. Železnice, putevi, luke, škole koje je finansirala i izgradila Kina nikli su u Aziji, Africi, Južnoj Americi i Evropi – oko 13.000 projekata u 165 zemalja. Samo u Africi Kina je izgradila 10.000 kilometara železnice, 100.000 kilometara auto-puteva, više od 80 elektrana, 100 luka i više od 170 škola.
Devet godina kasnije Evropska unija izlazi sa svojom verzijom „puta svile“ koju je nazvala „Globalna kapija“ (Global Gateway). Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je početkom meseca najavila evropski plan za ulaganje u velike infrastrukturne projekte van Evropske unije, čiji je cilj strateški i geopolitički. Različite inicijative o evro-azijskom povezivanju koje je Evropska unija imala proteklih godina objedinjene su u zajednički projekat koji treba da pokaže da je Evropa ujedinjena i da neće stajati po strani dok se svet menja. U izgradnju infrastrukture u zemljama u razvoju predviđeno je da se uloži 300 milijardi evra do 2027. godine. Za razliku od kineskih projekata u sklopu „Pojasa i puta“, za koje kredite daje kineska država, u evropskom slučaju to će biti kombinacija javnih i privatnih fondova. Prema planu koji je izložila Ursula fon der Lajen, 135 milijardi investicija je iz postojećeg fonda za održivi razvoj, 18 milijardi grantova predviđenih programom EU za spoljnu saradnju i 145 milijardi evra investicija iz drugih evropskih finansijskih institucija za razvoj. Teren koji ih zanima je Afrika i istočno susedstvo – Zapadni Balkan i zemlje Istočnog partnerstva (Ukrajina, Belorusija, Gruzija, Jermenija, Azerbejdžan, Moldavija).
„Nova Evropska komisija podstiče ovaj projekat iako za to nemaju novca. U njega su prepakovali sve što su do sada imali od fondova“, kaže za Nedeljnik Mario Holcner, izvršni direktor Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije koji od 2018. godine radi na projektima evropskog „puta svile“ i povezivanja u širem evropskom kontekstu.
„Videćemo da li će to zaživeti ili će se zaboraviti za pola godine“, primećuje oprezno. Institut na kome radi je predložio projekat brze železnice čiji bi severni krak išao od Liona do Moskve i dalje, do granice sa Kazahstanom, a južno od Milana, Dunavom do Crnog mora, a potom i do Kaspijskog mora. U ovaj projekat bi bio uključen i Beograd. „Na zapadnom delu kontinenta pola milijarde stanovnika ima duplo veće plate od pola milijarde onih koji žive na istoku, ako se računa i Crno i Kaspijsko more. Izgradnja velikih infrastrukturnih projekata ima cilj da se periferija poveže sa centrom i industrijalizuje. Projekat brze železnice koji smo osmislili u duhu je zelene agende čiji je smisao da se smanji CO2 u saobraćaju i da se sa avio-saobraćaja prebacimo na železnicu“, kaže naš sagovornik. „Evropska unija ima novca da finansira ovaj projekat, ali je pitanje postoji li politička volja i kako to organizovati, jer je prelazak granice veliki problem u infrastrukturi, zbog čega je u Evropi malo ovakvih projekata“, objašnjava ovaj stručnjak za evropsku ekonomsku politiku.
Koridori prema geostrateškim interesima
Romana Vlahutin, bivša hrvatska ambasadorka u Albaniji koja je danas u Evropskoj službi za spoljne poslove, kaže da u ovom telu rade na mapiranju koridora „koji imaju više smisla za nas“. „Važan posao na kome radimo je mapiranje srednjeg koridora“, koji odgovara južnom koridoru o kome govori Holcner. „Gledala sam i studije južnog koridora, čiji je cilj da poveže južni Mediteran sa Indijom. Kada ulažemo u Zapadni Balkan, ulažemo u Evropsku uniju, u njenu povezanost. Ulaganje u susedstvo donosi prosperitet i bezbednost“, rekla je na onlajn konferenciji „Global Gateway – novi evropski put svile?“ koju je 15. decembra organizovao Francusko-austrijski centar za zbližavanje Evrope (CFA/OFZ).
„U ovom trenutku se mnogo insistira na završetku koridora 5C koji povezuje centralnu Evropu za Jadranskim morem (Mađarsku, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu), kao i na koridorima 10 (Slovenija, Hrvatska, Srbija i Severna Makedonija) i 8 (od albanske jadranske obale do Bugarske i Crnog mora, preko Severne Makedonije). Važan projekat je Plavi auto-put (od Italije do Grčke, duž jadranske obale), kao i Auto-put mira (Niš–Merdare–Priština)“, objasnila je na skupu. Za to su predviđena već postojeća sredstva koja su objedinjena u novoj evropskoj inicijativi.
„Isti novac, drugačije spakovan“, kaže Romana Vlahutin. To su IPA pristupni fondovi i grantovi i krediti za Zapadni Balkan u iznosu od 30 milijardi evra u narednih sedam godina, koji su namenjeni i infrastrukturnim projektima. Ova sredstva koja su najavljena na samitu Zapadnog Balkana prošlog juna u Tirani uslovljena su stvaranjem zajedničkog regionalnog tržišta.
Inicijativa „Otvoreni Balkan“, koju promovišu srpski predsednik Aleksandar Vučić i njegov albanski kolega Edi Rama, varijacija je na ovu temu. Novac je namenjen novim ulaganjima u puteve i sve više u železnicu, što je trend u skladu sa zelenom politikom koja osvaja Evropu, kao i ulaganjima u obnovljivu energiju i različite izvore energije, u digitalnu tranziciju i zelenu ekonomiju, u razvoj tehnologije i znanja. „Glavna je transparentnost“, ponavlja Romana Vlahutin ovu evropsku mantru.
Bečki institut za međunarodne ekonomske studije predložio je projekat brze železnice čiji bi severni krak išao od Liona do Moskve i dalje, do granice sa Kazahstanom, a južno od Milana, Dunavom do Crnog mora, a potom i do Kaspijskog mora. U ovaj projekat bi bio uključen i Beograd
Kinezi su brži, izbori se bliže
Evropski „put svile“ je važan element u geostrateškoj agendi Evropske unije, sa posebnim težištem na Africi. „Ovaj kontinent će za nas biti ključan u narednim decenijama, ako pogledamo razvoj nekih njegovih delova i rast populacije“, kaže Holcner. Zašto su u centru pažnje Evropske unije Afrika i Zapadni Balkan? Zbog velikog broja kineskih projekata koji donose ekonomski ali i politički uticaj Pekinga na njenim granicama.
„Inicijativa ’Pojas i put’ je naročito aktivna na Zapadnom Balkanu. Prednost za politički vrh (u tim zemljama) jeste što su Kinezi brži u finansiranju velikih infrastrukturnih projekata. Za političare koji imaju izbore sledeće godine bolje je da uzmu kineske investicije. U Evropskoj uniji moraju da imaju u vidu ove političke agende“, kaže direktor bečkog instituta.
Za razliku od kineskog, evropski „put svile“ će da zadovoljava najviše standarde poštovanja životne sredine, socijalnih prava radnika i transparentnosti, poručuju iz Evropske komisije. Kineski projekti Linglong i rudnik u Boru, auto-put Bar–Boljare, ali i projekat britansko-australijske kompanije Rio Tinto u zapadnoj Srbiji ne bi bili dozvoljeni kada bi se primenili evropski standardi. Ali Evropskoj komisiji su trn u oku kineske investicije, što prevazilazi ekološka pitanja i zadire u sferu strateških i geopolitičkih interesa.
Evropska inicijativa se pojavljuje nakon niza drugih inicijativa sa Zapada čiji je smisao da odgovore na kineski izazov. Investicije u infrastrukturu ili „povezivanje“ postale su glavni teren geopolitičkog nadmetanja. Američka inicijativa „Tri mora“, koja je pokrenuta 2016. godine u Dubrovniku i obuhvata zemlje centralne i istočne Evrope, bivšeg sovjetskog bloka (baltičke zemlje, Poljsku, Rumuniju, Bugarsku, Mađarsku, Češku i Slovačku), kao i Austriju, Sloveniju i Hrvatsku, pandan je kineskoj inicijativi „17+1“ koja je pokrenuta 2012. godine u Budimpešti. U ovom ekonomskom savezu sa Kinom, koji je od marta prešao u format „16+1“, kada ga je Litvanija napustila zbog sukoba sa Pekingom, nalaze se Srbija, Crna Gora, Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Grčka, Mađarska, Češka, Estonija, Letonija, Severna Makedonija, Poljska, Rumunija, Slovačka i Slovenija. Američka ideja je i globalni projekat „Izgradimo iznova bolji svet“ („Build Back Better World“) koji je Džozef Bajden izneo na samitu G7 lidera najrazvijenijih zemalja, projekat „transparentnog partnerstva u izgradnji infrastruktura“ koji sprovode „vodeće demokratije“ u zemljama u razvoju, u skladu sa „vrednostima i visokim standardima“.
Kao i u evropskom slučaju ključne reči su „transparentnost“, „vrednosti“ i „standardi“, da bi se razlikovali od kineskih projekata. Glavna kritika koja je upućena Kinezima jeste da su stvorili dužničku zavisnost od Pakistana do Crne Gore, sa velikim brojem projekata koji nisu održivi, narušavaju životnu sredinu i podstiču korupciju.
„Videli smo u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, gde su radovi na infrastrukturi koštali tri puta više, ili u Bosni i Hercegovini, gde investiraju u pogrešnu tehnologiju, što znači da će tranzicija ka zelenim politikama Evropske unije duže da traje. Nema smisla ulagati u ugalj u ovom trenutku. (…) Ponose se što rade brzo, ali nauštrb kvaliteta“, objasnila je Romana Vlahutin.
„Najupečatljivija poruka (evropske inicijative) jeste da treba da se trudimo da stvorimo snažne i održive veze, a ne zavisnost. To se odnosi na zavisnost od kineskog kapitala duž puta svile“, rekao je na pomenutoj onlajn konferenciji Plamen Tomčev koji vodi azijsku sekciju na Institutu za međunarodne ekonomske odnose čije je sedište u Atini.
Holcner smatra da evropska inicijativa ne treba da bude usmerena protiv Kine.
„Svako može da je interpretira na svoj način. Može da se kaže da gradimo protiv Kine ali i da gradimo ka Kini. Neki kineski projekti nisu dobro koncipirani, ali ima i onih koji dobro funkcionišu. Pelješki most iz ove perspektive se čini da nije loše izgrađen. Iz našeg ugla smo više za saradnju, u potrazi za kompromisima.“ Ovaj stručnjak za transnacionalno povezivanje smatra da će se koordinacija odvijati između različitih partnera koji imaju iste strateške interese. Kina i u Aziji ima sve brojnije konkurente – Japan radi na svom projektu infrastruktura, Indija na svojoj viziji povezivanja, Južna Koreja na povezivanju severa i juga, Rusija na evroazijskoj ekonomskoj uniji.
„Zapad kasni i pitanje je da li će ove različite inicijative moći da se povežu ili se ulazi u nadmetanje koje je zasnovano isključivo na geopolitičkim razlozima“, kaže Holcner. Sa time da ove dve konkurentske inicijative mogu da imaju dodirnih tačaka slaže se i Tomčev. „Kineski projekat ‘Pojas i put’ se menja, i to nabolje. To je počelo pre pandemije kovida. Kinezi su 2019. godine počeli da govore o zelenim i čistim investicijama zbog svih onih kontroverznih slučajeva i rasprava o dužničkoj zamci. To ostavlja prostor za povezivanje evropske i kineske inicijative, što ne znači da će konkurencija da nestane, kao ni geopolitika, koja je u srži oba projekta i drugih sličnih inicijativa“, kaže ovaj stručnjak za odnose Evropske unije i Kine.
Glavna kritika koja je upućena Kinezima jeste da su stvorili dužničku zavisnost od Pakistana do Crne Gore, sa velikim brojem projekata koji nisu održivi, narušavaju životnu sredinu i podstiču korupciju
Hladnoratovski mentalitet
Šta Kinezi kažu na evropsku inicijativu? Iz njihovih reakcija jasno je da je doživljavaju kao antagonističku. „Slaba vladavina Evropske unije i ekonomsko usporavanje podrivaju zasnovanost njene infrastrukturne strategije“, piše Global tajms, dnevni list sa sedištem u Pekingu, u svom izdanju na engleskom. Kineski list vidi evropski projekat kao pokušaj da se odgovori na uspeh kineskog „Pojasa i puta“, ali da je „osuđen na propast“ zato što Evropska unija u njega unosi „mnogo političkog računa“. To je drugačiji ton od ranijih izjava kineskog ministra spoljnih poslova Vanga Lija, kada je rekao da očekuje „komplementarnost“ između kineskog i evropskog plana za povezivanje.
Za Global tajms ova inicijativa je „geopolitičko sredstvo za promociju ideologije i snaženje interesa“. Kineski list ističe da je razlog za uspeh inicijative „Pojas i put“ to što Kina ne postavlja političke uslove. „Iako zapadne zemlje nisu štedele napore da ocrne i napadnu Kinu i govore o „dužničkim zamkama“, nisu uspele da potkopaju saradnju Kine i partnerskih zemalja“, piše ovaj list, uz konstataciju da je veliki deo ekonomskog uspeha Evrope izgrađen na pljački Azije i Afrike.
„Global Times“ vidi evropski projekat kao pokušaj da se odgovori na uspeh kineskog „Pojasa i puta“, ali da je „osuđen na propast“ zato što Evropska unija u njega unosi „mnogo političkog računa“. Za Global tajms ova inicijativa je „geopolitičko sredstvo za promociju ideologije i snaženje interesa“. Kineski list ističe da je razlog za uspeh inicijative „Pojas i put“ to što Kina ne postavlja političke uslove
U Velikoj Britaniji, jednoj od bivših kolonijalnih sila na koje se ova opaska odnosi, šef obaveštajne službe MI6, Ričard Mur, poznat kao „C“, u prvom intervjuu uživo za BBC u kome je govorio o tome zašto je Kina njegov prioritet, upozorio je da je kineski „Pojas i put“ opasan jer Peking tako prikuplja značajne podatke o zemljama širom sveta. „Ako dozvolite drugoj zemlji da pristupi osetljivim podacima o vašem društvu, to će vremenom da uruši vaš suverenitet jer više nećete imati kontrolu nad tim podacima“, rekao je Mur britanskom javnom servisu.
Odgovor iz Pekinga je da ovakav govor priliči „hladnoratovskom mentalitetu“.
„Ovakvi komentari imaju cilj da podstaknu ideološki sukob“, poručili su iz kineskog ministarstva spoljnih poslova. „Optužbe za takozvanu kinesku špijunažu velikih razmera su čista izmišljotina“, insistirao je. Scenaristi Džejmsa Bonda oštre olovke za nove epizode sa radnjom koja se odvija u 21. veku.
Tagovi
