Globalna kapija: Kuda vodi “evropski put svile”, kako će reagovati Kina i gde je tu Zapadni Balkan?

0
EPA-EFE/KHALED ELFIQI

Kada je Si Đinping u poseti Kazahstanu 2013. godine predložio zemljama Centralne Azije da naprave “ekonomski pojas duž puta svile”, evroazijski projekat koji se proteže od Pacifika do Baltika, malo ko je mogao da pretpostavi da će ova ideja imati takav uspeh i da će Kinu uzdići do globalne ekonomske sile. “Sused je bolji od udaljenog rođaka”, rekao je tada kineski predsednik, ističući dve hiljade godina duge trgovinske odnose između Kine i Centralne Azije. Godinu dana je trebalo da se ova ideja pretvori u viziju “Pojas i put” koja će obuhvatiti i ostale kontinente. Železnice, putevi, luke, škole koje je finansirala i izgradila Kina nikli su u Aziji, Africi, Južnoj Americi i Evropi – oko 13.000 projekata u 165 zemalja. Samo u Africi Kina je izgradila 10.000 kilometara železnice, 100.000 kilometara auto-puteva, više od 80 elektrana, 100 luka i više od 170 škola.

Devet godina kasnije Evropska unija izlazi sa svojom verzijom “puta svile” koju je nazvala “Globalna kapija” (Global Gateway). Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je početkom meseca najavila evropski plan za ulaganje u velike infrastrukturne projekte van Evropske unije, čiji je cilj strateški i geopolitički. Različite inicijative o evro-azijskom povezivanju koje je Evropska unija imala proteklih godina objedinjene su u zajednički projekat koji treba da pokaže da je Evropa ujedinjena i da neće stajati po strani dok se svet menja. U izgradnju infrastrukture u zemljama u razvoju predviđeno je da se uloži 300 milijardi evra do 2027. godine. Za razliku od kineskih projekata u sklopu “Pojasa i puta”, za koje kredite daje kineska država, u evropskom slučaju to će biti kombinacija javnih i privatnih fondova. Prema planu koji je izložila Ursula fon der Lajen, 135 milijardi investicija je iz postojećeg fonda za održivi razvoj, 18 milijardi grantova predviđenih programom EU za spoljnu saradnju i 145 milijardi evra investicija iz drugih evropskih finansijskih institucija za razvoj. Teren koji ih zanima je Afrika i istočno susedstvo – Zapadni Balkan i zemlje Istočnog partnerstva (Ukrajina, Belorusija, Gruzija, Jermenija, Azerbejdžan, Moldavija).

Ceo tekst objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 23. decembra

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs