“General mraz“: Kako je zima zaista pomagala Rusima u ratovima

    Surova i nemilosrdna ruska zima je često pomagala domaćim trupama da zaustave invaziju strane vojske. Ali u istoriji je bilo i slučajeva kada je „general zima“ okretao oružje protiv svojih Piše Boris Jegorov

    0
    Foto: Profimedia

    Važni ruski saveznik u svim ratovima na teritoriji Rusije ima puno imena: general mraz, general zima, general sneg. Ruska zima je uvek bila moćno oružje protiv osvajača koji su znali samo za umerenu evropsku hladnoću.

    Ime „general zima“ se prvi put pojavilo 1812. godine u britanskom satiričnom stripu posvećenom Napoleonovom neuspešnom osvajanju Rusije. Englezi su pisali: „General mraz brije malog Bonija“.

    Napoleonovi generali su se u memoarima „prisećali“ da je ruska zima bila glavni razlog neuspeha francuske armije. Ali to nije istina. Francuske trupe je slomila ruska armija, partizanski rat i taktika vojne komande koja je iscrpla neprijatelja.

    Ipak, i „general mraz“ je dotukao Francuze prilikom povlačenja. Od 600.000 Napoleonovih vojnika kućama se vratilo nekoliko desetina hiljada, a zima je u tome odigrala veliku ulogu.

    „General mraz“ se pokazao i 100 godina pre krštenja – 1708. u ratu protiv Švedske. Armija Karla XII provela je zimu na teritoriji današnje Ukrajine, i ta zima je bila najhladnija koju je Evropa doživela za 500 godina.

    Skandinavska vojska je znala šta je mraz, ali ne i ovakav. Polovina vojnika i konja nije preživela hladnoću. To je pomoglo Petru Velikom u odlučujućoj bici kod Poltave, u kojoj su Šveđani doživeli katastrofalan poraz.

    Ali „general mraz“ nije uvek bio na ruskoj strani. Na primer, u Zimskom ratu protiv Finske, sovjetske trupe su se suočile sa jednom od najstrašnijih zima 20. veka. Čitave divizije su bile odsečene i opkoljene, crvenoarmejci su se smrzavali u dubokom snegu. SSSR je dobio taj rat, ali po ceni 126.000 mrtvih sovjetskih vojnika, dok su Finci izgubili 25.000.

    U bitkama za Moskvu u Drugom svetskom ratu ruska zima takođe nije bila od velike pomoći Sovjetima. Nemački generali su pisali da je -30, pa čak i -50 C zaustavilo njihovu ofanzivu. Ali novembar 1941. nije bio tako hladan, a to što su se močvare pokrile ledom samo je pomoglo nemačkim tenkovima da napreduju.

    „Mraz je pokrio močvare, i nemački tenkovi i motorizovane jedinice – glavna snaga neprijatelja – slobodno su se kretali. To smo odmah osetili“, sećao se maršal Konstantin Rokosovski.

    U decembru-januaru, kada je sovjetska armija krenula u kontraofanzivu, zaista je postalo hladno. Jak mraz i dubok sneg kočio je napredovanje Crvene armije, dok su se Nemci držali na svojim pozicijama u naseljenim mestima oko Moskve.

    U celini ruska zima je ipak pomogla crvenoarmejcima u odbrani otadžbine. Nemačke trupe nisu bile dobro opremljene za tako jaku zimu, a i tehnika je znala da omane. „General mraz“ je bukvalno uništio opkoljenu 6. nemačku armiju u bici za Staljingrad, a to je bila i prekretnica u čitavom ratu.

    „General mraz“ je imao i saveznika „generala blato“. Ni ruska jesen nikada nije prijala takozvanim osvajačima, jer su trupe bile prinuđene da zbog velikih kiša gacaju po blatu do kolena.

    TEKST IZ R MAGAZINA KOJI SE DOBIJA NA POKLON UZ NOVOGODIŠNJI DVOBROJ NEDELJNIKA