Francuskoj preti paraliza parlamenta

0
EPA-EFE/GUILLAUME HORCAJUELO

Prvi krug parlamentarnih izbora u Francuskoj prošle nedelje bio je šok za predsednika Makrona: kandidati iz njegove vladajuće stranke pretrpeli su velike gubitke i bili su na nivou svojih političkih protivnika iz ujedinjene levice. Ove nedelje (19. juna) u eliminacionoj drugoj rundi biće uzbudljivo, jer je neizvesno da li će predsednikova stranka ostvariti vladajuću većinu u Narodnoj skupštini.

Preokret u političkom pejzažu

Na predsedničkim izborima u aprilu izgledalo je kao da će Francuska morati da se opredeli između političkog centra i ekstremne desnice. Marin Le Pen je zauzela jako drugo mesto.

Međutim, nakon što je Emanuel Makron ponovo izabran, slika se promenila: desničarski ekstremisti su na trećem mestu. Oni su manje regionalno ukorenjeni od drugih partija, ali već slave svoj uspeh, jer će i oni moći da pošalju znatno više poslanika u Pariz nego ranije.

Ali – Nepokorna Francuska (La France Insoumise) skraćno Nupes – novi levičarski savez, iskovan od socijalista, komunista, zelenih i levičarske protestne partije, zaista je uzdrmao poltičku scenu. Predizborna kampanja, koja je nedeljama delovala mlako neočekivano je oživela. Vođa Žan-Lik Melanšon uspeo je plamenom retorikom da inspiriše i mobiliše posebno mlade birače.

Pristalice Makrona odjednom su morali da se bore. Iako ankete pokazuju da će oni ponovo biti najjača frakcija u Narodnoj skupštini, nisu sigurni u potrebnu većinu koaj mora da premaši 289 glasova. A predsednikov tabor oslabljen je aferama poput katastrofalne policijske operacije na utakmici Evropskog kupa ili optužbama za zlostavljanje na račun jednog ministra.

Zašto je Makronova stranka prošla tako loše?

U aprilu je Emanuel Makron ponovo izabran sa pristojnih 58 odsto. Zašto je njegova stranka sada na prvom krugu osvojila samo četvrtinu glasova?

„Nije bilo entuzijazma na ovim predsedničkim izborima. Makron je izabran zbog nedostatka alternative, jer mu je rival bila desničarska ekstremistkinja Marin le Pen. Mnogi ljudi su više hteli da izbegnu desničarskog predsednika nego što su hteli Makrona”, rekao je za DW politikolog Olivije Rozencvajg.

Osim toga, njegovi ljudi jedva da su vodili kampanju u nedeljama koje su prethodile parlamentarnim izborima, kasno je formirana vlada, kasno nominovani kandidati. Pritom se inače rascepkana levica rano koncentrisala na jednog kandidata po izbornoj jedinici, što objašnjava njen uspeh.

U svakom slučaju, Makron bi mogao da nastavi da vlada, kaže Rozencvajg, čak i ako predsednička partija, koja je nedavno preimenovana u „Renesansa”, ne postigne apsolutnu većinu.

„U Francuskoj vladu ne imenuje parlament”, zbog čega su moguće i manjinske vlade. Ali on mora da učini ustupke opozicionim strankama ako želi da progura zakon. To je ironija političke situacije u Francuskoj”, rekao je politikolog, dodajući da bi nova težina levice mogla da natera Makrona da traži konsenzus sa desnicom i time dozvoli da njegove reforme ponovo skliznu udesno.

Žestoki napadi na levicu u finalnom sprintu

U nekoliko nastupa ove nedelje Makron je još jednom apelovao na birače da obezbede zemlji „čvrstu većinu” i upozorio na politički „nered” zbog planova levice.

Njegova nova premijerka Elizabet Born nazvala je Melanšona „super lažovom”, a ministarka životne sredine Ameli de Monšalen vidi levicu kao „opasnost” za Francusku i pretnju od pokoravanja Rusiji. Konačno, ministar finansija Bruno Le Mer izjavio je da levičarski savez sprovodi ekonomski projekat koji bi vodio „direktno do bankrota”.

Melanšon je uzvratio da je Makron „haos” i da od Francuske pravi zemlju u kojoj se „više ne može da živi”. On brani svoj program i optužuje protivnike da igraju „na kartu straha”.

Pritom neki ekonomisti, na primer iz „Instituta Montanj”, itekako sumnjaju da se Melanšonov projekat može finansirati. Njegovi planovi su preskupi, samo povratak u penziju sa 60 godina procenjuje se na 85 milijardi evra. Još milijardi planira za zdravstvenu zaštitu, za povećanje minimalne plate i druga socijalna davanja.

Ukratko, obećanja Žan-Lika Melanšona dovela bi do opasnog povećanja javnog duga u Francuskoj.

Šta se može dogoditi?

Ukoliko, suprotno očekivanjima, levičarski savez „Nupes” osvoji većinu, Makron može da se oprosti od reformskih planova, posebno od kontroverzne penzione reforme. Predsednik bi imao moć samo u spoljnoj i odbrambenoj politici, a inače bi morao da se pomiri sa levičarskim savezom.

Melanšon preti da će preuzeti mesto premijera, ili će bar zahtevati važna ministarska mesta za levicu. Poslednja takva kohabitacija bila je 2002. između konzervativnog predsednika Žaka Širaka i socijalističkog premijera Lionela Žospena, i obično vodi u politički ćorsokak.

Biće teško i ako nijedna od velikih grupa, ni Makronova centralna stranka ni Melanšonova levica ne uspe da ostvari većinu. Politički sistem u Francuskoj nema mehanizme za izgradnju koalicija i predsednik bi morao da nađe većinu za svako glasanje ili da ubedi pojedine poslanike da promene stranu.

Ako, pak, predsednička partija ponovo postigne većinu, Makron može da nastavi da ostvaruje svoje političke planove. Ipak, bio bi to kraj za mir u Narodnoj skupštini – veliki levičarski blok uvek može da mu zapreti uličnim protestima, a pojačani desničarski ekstremisti bi ga pritiskali zbog migracija i kriminala.

Kakav god bude rezultat u nedelju uveče – Emanuelu Makronu će drugi mandat biti teži od prvog.