Francuski predlog je usvojen, ali prava borba tek predstoji: Hoće li Severna Makedonija nakon 17 godina započeti pregovore za ulazak u EU?

0
EPA-EFE/GEORGI LICOVSKI

Prošlo je punih 17 godina otkako je Severna Makedonija – tada bez prideva u svom imenu – dobila status kandidata za ulazak u EU. Međutim, deluje da će poklon u vidu konačnog početka pregovora, umotan u nafinije francuske tkanine, dobiti tek nakon punoletstva – ako ga uopšte i dobije.

Kažu da se poklonu u zube ne gleda, ali ovaj znak pažnje Unije kojom trenutno predsedava Francuska, nije naišao na kolektivno odobravanje u Severnoj Makedoniji.

Nakon tri dana rasprave u Sobranju i nešto dugotrajnijih protesta ispred njega, usvojen je takozvani francuski predlog za započinjanje pregovora sa EU, čime je otklonjen veto kojim je Bugarska već dve godine sprečavala pridruživanje na koje njen sused čeka skoro dve decenije. Pre toga se tadašnja Makedonija čak 13 godina sporila sa Grčkom oko imena koje je nosila. Spor je rešen 2018. godine kada je Nikola Dimitrov potpisao Prespanski sporazum, kojim je nastala Republika Severna Makedonija.

Sobranje je svojom odlukom obavezalo Vladu Dimitra Kovačevskog da prihvati francuski predlog, a ta obaveza je ispunjena bez previše čekanja. Najavljeno je da će prva politička međuvladina konferencija biti održana nakon usvajanja dokumenta, a druga sa otvaranjem poglavlja tek posle promene Ustava u koji se moraju uvrstiti bugarski zahtevi, što je jedan od uslova Sofije.

Međutim, umesto slavlja na ulicama Skoplja i drugih gradova – održavane su demonstracije. Istinu za volju, protesti su počeli čim su se pojavile informacije o predlogu koji su sastavile francuske diplomate, a u koje je svoje prste navodno umešao i Emanuel Makron.

Razlog za veto koji je na snazi skoro dve godine nalazi se u tome što Bugarska, koja je članica EU od 2007. godine, insistira da Severna Makedonija formalno prizna da njen jezik ima bugarske korene, da u svom Ustavu prizna bugarsku manjinu i da se odrekne onoga što je rekla da je “govor mržnje” protiv Bugarske.

Prvi predlog podrazumevao je da bugarski uslovi postanu deo pregovaračkog procesa Severne Makedonije sa Evropskom unijom, a da će upravo EU biti garant za njihovo sprovođenje.

Makedonski zvaničnici nisu bili zadovoljni ponuđenim, pa su odlučili da odbiju taj predlog, iznoseći sopstvene zahteve. Drugu, izmenjenu verziju su prihvatili.

“Sada imamo Pregovarački okvir u kom su makedonski jezik i identitet zaštićeni, istorijska pitanja su van okvira, a mi smo već na korak od održavanja prve međuvladine sednice Severne Makedonije sa EU, koja će označiti početak pregovora sa Unijom”, rekao je Kovačevski nakon usvajanja predlog od strane Vlade.

Ipak, mnogi nisu bili zadovoljni ni izmenjenim dokumentom, naročito ako se ima u vidu da se on i dalje nalazi pod velom tajni i da njegov potpuni sadržaj još uvek nije obelodanjen.

Danima su se građani okupljali ispred zgrade Parlamenta u Skoplju i iskazivali svoje nezadovoljstvo pomenutim predlogom koji prema prema njihovom mišljenju vodi “bugarizaciji” i “opraštanju od makedonskog jezika”.

Demonstranti su gađali zgradu u kojoj zasedaju njihovi predstavnici kamenicama, šipkama, jajima i molotovljevim koktelima, a jednom prilikom došlo je i do sukoba sa policijom u kom je povređeno 47 policajaca, što je naišlo na osudu premijera Kovačevskog koji je rekao da se nasilje ni na koji način ne može opravdati.

Nezadovoljsto ipak nije ostalo rezervisano samo za građane. Lider makedonske opozicije Hristijan Mickoski izjavio je da poslanici VMRO DPMNE i koalicije oko te stranke neće glasati za izmenu Ustava koja podrazumeva uvođenje bugarske manjine u taj akt, što je uslov za početak pregovora sa EU i otvaranje poglavlja.

“Želim da se jasno i glasno zna da ništa nije gotovo, a narod ne treba da očajava. Borba se nastavlja i pobedićemo. Informacija koja je prošla u Sobranju nema nikakvu važnost, jer Pregovarački okvir usvaja Vlada, ali zato obaveze koje prozilaze iz tog okvira, a to je promena Ustava radi unošenja Bugara, neće proći u makedonskom Sobranju”, izjavio je Mickoski.

Tokom drugog dana rasprave, opozicioni poslanici su delić atmosfere sa ulica preneli u Sobranje, duvajući u vuvuzele prilikom izlaganja pripadnika vladajuće koalicije, iskazujući time svoje nezadovoljstvo. Pre glasanja koje je održano trečeg dana, članovi koalicije opozicione VMRO DPMNE i Levice napustili su salu.

Što se vlasti tiče, pozitivna stvar je što se ipak došlo do nekakvog pomaka kada je u pitanju spor sa Bugarskom, te da se konačno došlo do rešenja koje naizgled zadovoljava obe strane. Sada je sukob sveden na niži, unutardržavni nivo, što ne znači da će biti lakši za rešavanje.

Svesni toga, visoki zvaničnici Unije poput Ursule fon der Lajen i Šarla Mišela – koji je posetio Skoplje – pokušali su da ubede građane Severne Makedonije da francuski predlog ni na koji način ne dovodi u pitanje makedonski identitet, istoriju i jezik. Ti pokušaji nisu bili previše uspešni.

Sve ovo ukazuje na to da će poklon koji je čuvan skoro 18 godina morati još neko vreme da ostane u Briselu. Promena Ustava koja je neophodna kako bi došlo do početka pregovora zahteva dvotrećinsku podršku poslanika u Sobranju, koja ne izgleda izvesno, imajući u vidu odlučno protivljenje opozicije.