Čini se da broj vesti o koronavirusu dostiže vrhunac, ali malo je tekstova koji “plastično” prikazuju šta se događa u ljudskom organizmu kada u njega uđe COVID-19, poput teksta Njujork tajmsa gde su sve promene u telu ilustrovane..

(Ispod svakog pasusa nalazi se ilustracija objašnjene promene)

SARS-CoV-2 Koronavirus

Virus je koji izaziva COVID-19 i trenutno se širi svetom. Poznato je da najmanje šest drugih vrsta koronavirusa inficira ljude, od kojih neke izazivaju običnu prehladu, a dve uzrokuju epidemije: SARS i MERS.

Screenshot NYT

Prekriveni šiljcima

Koronavirus je nazvan po krunastim šiljcima koji štrče s njegove površine. Virus je umotan u mehurić molekula lipida koji se raspada nakon kontakta sa sapunom.

Screenshot NYT

Ulazak u ranjivu ćeliju

Virus ulazi u organizam kroz nos, usta ili oči, a zatim se vezuje za ćelije u disajnim putevima koje proizvode protein ACE2. Veruje se da virus potiče od slepih miševa, gde je možda vezan za sličan protein.

Screenshot NYT

Oslobađanje virusne RNK (RNA)

Virus inficira ćeliju spajajući svoju “masnu” membranu sa membranom ćelije. Jednom kada uđe unutra, koronavirus oslobađa isečak genetskog materijala koji se zove RNA.

Screenshot NYT

Otmica ćelije

Genom virusa dugačak je manje od 30.000 genetskih „slova“. (Naš genom je dugačak preko 3 milijarde.) Zaražena ćelija čita RNK i počinje da stvara proteine koji će zadržati imunološki sistem i pomoći u sastavljanju novih kopija virusa. Antibiotici ubijaju bakterije i ne deluju protiv virusa, ali istraživači testiraju antivirusne lekove koji mogu poremetiti virusne proteine i zaustaviti infekciju.

Screenshot NYT

Pravljenje virusnih proteina

Kako infekcija napreduje, mašina ćelije počinje da luči nove šiljke i druge proteine koji će činiti više primeraka koronavirusa.

Screenshot NYT

Sastavljanje novih primeraka

Nove “kopije” virusa sastavljaju se i raznose do spoljnih ivica ćelije.

Screenshot NYT

Širenje zaraze

Svaka zaražena ćelija može osloboditi milione “kopija” virusa pre nego što se ćelija konačno raspadne i umre. Virusi mogu zaraziti ćelije u blizini ili završiti u kapljicama koje izlaze iz pluća.

Screenshot NYT

Odgovor imunog sistema

Većina infekcija COVID-19 uzrokuje temperaturu dok se imuni sistem bori da očisti virus. U teškim slučajevima, imunološki sistem može preterano reagovati i početi da napada ćelije pluća. Pluća se začepljuju tečnošću i odumirućim ćelijama, što otežava disanje. Mali procenat infekcija može dovesti do sindroma akutnog respiratornog poremećaja ili do smrti.

Screenshot NYT

Napuštanje tela

Kašljanje i kijanje mogu izbaciti kapljice opterećene virusom na obližnje ljude i površine, gde virus može ostati zarazan nekoliko sati do nekoliko dana. Zaraženi ljudi mogu izbeći širenje virusa noseći masku, ali zdravi ljudi ne moraju da nose masku, osim ako ne zbrinjavaju bolesnu osobu.

Screenshot NYT

Moguća vakcina

Buduća vakcina može pomoći telu da proizvede antitela koja ciljaju virus SARS-CoV-2 i sprečiti ga da inficira ljudske ćelije. Vakcina protiv gripa deluje na sličan način, ali antitela koja nastaju vakcinom protiv gripa ne štite od koronavirusa. Najbolji način da se izbegne zaraza koronavirusom i drugim virusima je da operete ruke sapunom, izbegavate dodirivanje lica, držite se podalje od bolesnih ljudi i redovno čistite često korišćene površine.

Screenshot NYT

UZ NOVI BROJ NEDELJNIKA KOJI JE NA KIOSCIMA OD 12. MARTA DOBIJA NA POKLON SRPSKO IZDANJE “NJUJORK TAJMSA”.