“Evropska unija želi brz uspeh u vezi sa Kosovom”: Koliko je to realno?

1
EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

Problem Kosova prati užurbana diplomatska aktivnost Zapada. Beograd je ponovo bio domaćin Miroslavu Lajčaku, specijalnom predstavniku Evropske unije (EU) za dijalog Beograda i Prištine. Beogradski mediji su dosta pažnje posvetili i činjenici da je Lajčak ovog puta stigao sa, kako ih mediji opisuju, specijalcima Francuske i Nemačke Emanuelom Bonom i Jensom Pletnerom, piše DW.

Uvođenje „specijalaca” u igru povezuju se i pismom koje su predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću uputili francuski predsednik Makron i nemački kancelar Šolc, u kome ga pozivaju da „donese teške odluke u vezi Kosova”. To se vidi i kao nova etapa u dijalogu srpske i albanske strane.

Vučić: Nema priznanja Kosova

Predsednik Srbije je uoči Lajčakove posete komenatrisao izjave iz Prištine o „gospodarenju tom teritorijom”, i naglasio kako je „upozorio” predstavnike međunarodne zajednice i pregovarače i pitao „s čim dolazite u Beograd, jer to nećemo više tolerisati. Mi smo rekli da se međunarodne forme moraju poštovati”, izjavio je Vučić.

Predsednik Srbije je takođe na svom Instagram nalogu objavio uoči sastanka sa međunarodnim predstavnicima „da neće biti nikakvog priznanja Kosova. Uvek spreman na kompromisna rešenja, u skladu sa Ustavom Srbije i rezolucijom 1244 SB UN. Nema predaje! Živela Srbija”, poručio je Vučić.

Izjave nakon susreta nisu bile predviđene, a Miroslav Lajčak se oglasio na Tviteru nakon susreta sa Vučićem i naveo „da je danas imao važne detaljne razgovore sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem kako bi se istražile opcije za napredak u dijalogu. Proces će se nastaviti u narednim danima”.

Brz spoljnopolitički uspeh

Pojačana frekvencija poseta Beogradu i Prištini u poslednje vreme za Dejana Bursaća, iz Instituta za političke studije, znači da EU želi da brzo postigne neki spoljnopolitički uspeh:

„To se dešava u situaciji kada je evropska moć dovedena u pitanje, i kada je zbog ukrajinske krize Evropa neka vrsta kolateralne štete tog sukoba, i postoji snažno uverenje da ona ne donosi puno odluka. U tom smislu bi Evropi dobro došao neki uspeh pregovora Beograda i Prištine”, kaže Bursać za DW.

Svesni smo takođe i toga da postoji pritisak na Srbiju da uskladi svoju spoljnu politiku sa EU, nastavlja naš sagovornik, i dodaje „da bi to značilo uvođenje nekih vrsta sankcija Rusiji. Vidimo da se javlja i pritisak oko organizacije Evroprajda, i mislim da se u Evropi misli da bi sada moglo da se na nekoj strani dobije popuštanje Srbije. A stiče se utisak da bi od svega Vučić najlakše javnom mnjenju prodao neki ustupak u vezi Kosova”, smatra Bursać.

Vučić traži predah

Dejan Bursać nije siguran koliko će biti značajno uključivanje francuskih i nemačkih „specijalaca” u pregovore, i pri tome ističe „da je Francuska tokom proteklih godina intenzivirala saradnju sa Srbijom, dok je Nemačka uglavnom držala stranu Prištine u tim pregovorima. Zbog specifične situacije u Nemačkoj nije sigurno ni koliko će potrajati vlada Olafa Šolca.”

„Pitanje je koliko je Vučić u toj situaciji spreman da ponudi ustupke odmah, ako će se u Nemačkoj promeniti politička nomenklatura – neće možda u korist Srbije, ali će omogućiti nekoliko meseci predaha za Vučićevu vladu”, ocenjuje Bursać.

Nećete sankcije – dajte Kosovo

Postoji snažno uverenje u Srbiji da se ukrajinska kriza na Zapadu koristi da se Srbija primora na brzo priznanje Kosova, i u tom svetlu se čita i trenutna diplomatska ofanziva Brisela i Vašingtona.

Dejan Bursać ne misli da „neko očekuje da će Srbija ekspresno da spakuje priznanje Kosova, ali se to posmatra kao neka trgovina: ako nećete da učinite nešto po pitanju sankcija Rusiji, onda dajte nešto po pitanju onoga što oni zovu regionalna stabilnost. Ali, i tu postoji nešto što ide na ruku srpskoj strani, a to je što se albanska strana percepira kao izuzetno nekooperativna”, ističe Bursać.

Nekooperativna Priština

Analize u Beogradu tvrde da se međunarodni posrednici u dijalogu upravo zbog tog nedostatka kooperativnosti vrte u krug, i da je stoga jedino što im je preostalo pritisak na Beograd. Argumentacija albanske strane da je to protiv Ustava Kosova nije validna, ocenjuje Bursać, „jer je i nezavisnost Kosova protivna Ustavu Srbije”.

„Aljbin Kurti zaista ima problem, jer je na vlast došao na platformi da ga zanima samo srpsko priznanje Kosova i sada od toga ne može da odstupi. A to ga stavlja u lošu poziciju prema međunarodnim posrednicima, koji vide da Kosovo ne poseduje nikakvu fleksibilnost u dijalogu Beograda i Prištine”, zaključuje naš sagovornik.

1 KOMENTAR

  1. Ни до каквог напретка неће довести, ни ово укључивање две додатне сатрапе са Запада, по именима Емануел Бон и Јенс Плетнер. Неће, као што није довело, не до напретка, већ до назадовања у спровођењу Минског споразума, па све до нуклеарног споразума са Исламском Републиком, а у којима су ове две сатрапе имале доминантне улоге. У првом случају настао је прави ратни сукоб, а у другом се одиграва његово темељно ревидовање. Највеће достигнуће ова два лика биће само и једино додатно исирање уста још понеког, овдашњег назови аналитичара, у покушају да заради за своје кило хлеба, и ту је причи крај. Појачана “ратничка” реторика председника је више у функцији умањивања ефеката раскорака у јавности представљеним достигнућима његове преговарачке политике и онога што се спроводи на терену, па се непријатност која одсликава његову ефемерност у целом процесу, и приказује га као “крезубог лава”, има управо то за потребу. Очигледно је да је таква “агресивност” у директној корелацији са бројем “дисклејмера” које је потребно додатно припремити. Стога је сасвим оправдано да тражи предах, јер када год је попустио и допустио дерогацију Устава, на њега се врши све већи притисак да додатно попусти. Он је “архитекта” те политике попуштања, односно опште евазије и повлачења, како институција, тако и сваке присутности државе Србије на простору Косова, само изгледа њему једином није било схватљиво да ће у случајевима давања “прста”, Запад тражити и “целу руку”. И Запад увек тражи “целу руку”, те отуда и његов више него вапај, “нема признања Косова”. Јер и он, као било какав, па макар и најгори студент тог несрећног Правног факултета, зна да је у целом том процесу, одлучивања о изменама Устава Републике Србије, променама чланова који одређују суверенитет и територијални интегритет земље, само један од многих и ништа више. И он то и зна, али је себе Западу представио као неког ко о томе ваљда у нечему одлучује и сада има потребу да за јавност даје такве несувисле изјаве. И стога је крајње време, без обзира колико се некакви посредници, преговарачи, … и слични емисари са Запада “врте у круг”, да Србија изађе из њега и почне да тражи реалне алтернативе. Време је да се над ову циркуску представу полако спуштају завесе и нађе нови ангажман. И то је можда и за ову влст схватљиво, али они немају могућности и не знају како да земљу извуку из колонијалног статуса, а то је могуће. Запад је себи на Балкану изабрао представнике и нека се њима бави. Што се Србије тиче, постоји много организација, неке већ представљају две трећине света, и још много њих које пружају више, а не траже политичке уступке. И да, најважније, Бона и Плетнера обавезно на час из српског роштиља.

Comments are closed.