Sada su se setili, i to tri godine od početka velikog rata na granicama saveza – EU ulazi u obiman program naoružavanja članica. Sada stvarno, a ne ‘nako priče radi. Nisu to učinili zato što su pred očima imali rat, niti zato što se zaista plaše da će se ostvariti predviđanja da „Rusi dolaze“, već zbog nove američke politike u kojoj više nema garancija za odbranu čak ni za najvernije saveznike.
Uzdrmani su temelji poverenja u NATO, u dojučerašnju dogmu o Članu 5 o uzajamnoj odbrani članica. Ukrajina za podršku za mir mora da preda kontrolu nad prirodnim resursima američkim firmama kao naknadno plaćanje pomoći koja prvobitno tokom prethodne tri godine nije bila predmet posebnih uslova. U takvom sistemu vrednosti šta se pruža ekonomski moćnim članicama NATO-a? Možda samo da potpišu nove narudžbine naoružanja ’Made in USA’ i dobiće potrebna sredstva.
Više nema finog verbalnog plesa saveznika kakav se priređuje za važne javne prilike. Iskustvo Zelenskog iz Bele kuće delovalo je valjda otrežnjujuće. Tekući problem kako da se dođe do primirja svodi se na to da se Ukrajinci privole da uvaže realnost, i zato su saveznici zatražili od Zelenskog da se izvini, da pokaže razumevanje za poziciju u kojoj se nalazi i ukaže poštovanje zna se već kome. Na duži rok i ti saveznici biće na udaru i zato Makron poziva na to da više nisu američki vazali, ali to ima cenu.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 06. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
