Evo malo ohrabrenja za sve nas koji nismo vežbali u izolaciji: I naši mišići se sećaju teretane

Piše Grečen Rejnolds, The New York Times International Report

0
Grej Vitli/Sun Journal, via Associated Press

Evo malog naučnog ohrabrenja za sve nas koji smo zatvoreni u domovima usled koronavirusa i ne možemo da idemo u teretanu. Nova studija o funkcionisanju unutrašnjih mišića kaže da ukoliko smo na njima radili, mišići imaju molekularno sećanje o tome i ono traje uprkos neaktivnosti. Kada ponovo počnemo da vežbamo, ova “mišićna memorija” mogla bi da ubrza proces kojim ćemo ponovo vratiti snagu i veličinu mišića.

Naučnici praktično kažu da to što ćemo preskočiti treninge ne znači da ćemo biti mnogo slabiji kada se ovo završi. Čak i ako naš mozak zaboravi kako izgleda biti fit, naši mišići neće.

Sve je utvrđeno eksperimentalno: mišićne ćelije miševa i pacova stvaraju dodatna jedra kada životinje vežbaju, a ovi specijalizovani delovi ostaju čak i kada treninzi prestanu.

Ali eksperimenti na ljudima pokazuju da se ta jedra ne stvaraju nužno kada dižemo tegove. Zato se grupa švedskih istraživača zapitala u čemu je stvar kod ljudi, i kako to geni i proteini unutar naših mišića utiču na to da li će se i zašto mišići setiti da su nekada bili snažni.

Okupili su 19 ispitanika, mladih muškaraca i žena koji se nikada nisu bavili sportom niti išli u teretanu, i naložili im da rade vežbe za samo jednu nogu. Dobrovoljci su prošli kroz veoma naporne vežbe, uključujući čučnjeve i istezanja za samo jednu nogu, dok je drugi ud bio besposlen. Ovakve vežbe trajale su deset nedelja, a potom su ispitanici prestali potpuno da vežbaju narednih dvadeset sedmica.

Po okončanju ovog “odmora”, naučnici su uzeli tkivo iz mišića za biopsiju iz obe noge i potom dali volonterima još napornih vežbi, ovog puta za obe noge. Posle toga, ponovo su uzeli biopsiju mišića.

Pronašli su velike razlike između nogu koje su bile trenirane i onih koje nisu, i pre i posle te poslednje sesije. Noga na kojoj je ranije rađeno ostala je mnogo snažnija. Zadržala je 50 odsto snage koju je ranije imala tokom dvadeset nedelja bez vežbi.

Molekularne razlike između nogu bile su mnogo kompleksnije. Neki varijeteti javili su se u svakoj nozi pre vežbe, što znači da su trenirani mišići bili različiti i ostali različiti, čak i posle tih dvadeset nedelja.

Aktivnost trenirane noge sugeriše nam da su ćelije mišića postale genetski i metabolički mnogo spremnije za jačanje i rast nego ćelije u nogama koje nisu ranije trenirane.

Ovi nalazi “potvrđuju ideju da bi mišićna memorija mogla da se javlja na nivou gena i proteina”, kaže Markus Moberk, vanredni profesor na Švedskoj školi za sport i zdravlje u Stokholmu, koja je predvodila studiju.

Naučnici, ipak, ne mogu sa sigurnošću da tvrde koliko će se brzo masa i definicija vratiti.

Ali kada se teretane ponovo otvore, naši će se mišići vrlo brzo vratiti, kaže Moberg.