Evropska unija je odlučila da ne obnovi zabranu prolaska hrane iz Ukrajine kroz njoj susedne zemlje, članice EU, koje se žale da priliv poljoprivrednih proizvoda iz te ratom razorene nacije štetio njihovim poljoprivrednicima.
Ovaj potez vodi ka sukobu Brisela sa Poljskom, Slovačkom, Mađarskom i Rumunijom.
Te zemlje kažu da hrana iz Ukrajine, koja putuje preko njihovih teritorija, stvara prezasićenost na njihovim tržištima, obarajući cene hrane koju prave lokalni farmeri.
Pitanje ukrajinske hrane ugrožava evropsko jedinstvo u podršci Ukrajini u njenoj borbi protiv ruske invazije.
Bugarska, iako deo prvobitne zabrane, ove nedelje je odlučila da ponovo dozvoli uvoz iz Ukrajine kako bi snizila cene hrane na svom tržištu. ;Ukrajina je pohvalila odluku vlade u Sofiji i saopštila da bi bilo kakva dalja ograničenja na nivou EU imala „jasan destabilizujući efekat po globalno tržište hrane“.
Evropska komisija je svoju današnju odluku obrazložila tvrdnjom da su „tržišne distorzije“ nestale, i da je Ukrajina pristala da od sutra uvede kontrolu izvoza pšenice, kukuruza, uljane repice i suncokreta u susedne zemlje, članice EU.
Lideri Poljske i Mađarske zapretili su da će usvojiti sopstvenu zabranu uvoza ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda ako EU ne bude reagovala produžavanjem evropske zabrane.
Ako EU ne produži zabranu, „onda će nekoliko zemalja koje se udružuju u međunarodnoj saradnji — Rumuni, Poljaci, Mađari i Slovaci — produžiti zabranu uvoza na nacionalnom nivou“, rekao je danas mađarski premijer Viktor Orban.
Ranije ove nedelje, poljski premijer Mateuš Moravjecki rekao je da ako evropska zabrana ne bude obnovljena, „mi ćemo to učiniti sami jer ne možemo da dozvolimo deregulaciju tržišta“. To su zvaničnici vlade u Varšavi ponovili i danas.
Vladajuća stranka Pravo i pravda pokušava da privuče glasove poljoprivrednika na parlamentarnim izborima u Poljskoj koji su zakazani za 15. oktobar.
Žitu i drugoj ukrajinskoj hrani bilo je dozvoljeno da prođu kroz pet evropskih zemalja na putu do delova sveta kojima je potrebna.
Rusija se u julu povukla iz sporazuma koji je uz posredovanje UN-a omogućio Ukrajini da bezbedno isporučuje žito preko Crnog mora, pa su trgovački putevi kroz susedne zemlje postali primarni način da Ukrajina — glavni svetski proizvođač pšenice, ječma, kukuruza i biljnog ulja — izvozi svoje proizvode u delove sveta koji se bore sa glađu.
Nedavni ruski napadi na ukrajinske luke na Dunavu izazvali su zabrinutost za rutu kojom se svakog meseca prevoze milioni tona ukrajinskog žita u rumunske crnomorske luke.
To znači da putni i železnički putevi kroz Evropu postaju sve važniji. Uz negodovanje suseda, ti putevi nisu idealni ni za Ukrajinu, koja zavisi od poljoprivrede, a čiji se poljoprivrednici suočavaju sa višim troškovima transporta i manjim kapacitetima za isporuke.
Nakon što su četiri zemlje EU usvojile jednostrane zabrane ranije ove godine, EU je postigla sporazum koji tim zemljama omogućava da zabrane ukrajinskoj pšenici, kukuruzu, semenu uljane repice i suncokreta da uđu na njihova tržišta.
Međutim, ti proizvodi i dalje prolaze kroz njihove teritorije na putu za druga tržišta.
EU je obezbedila i dodatnih 100 miliona evra na ime posebne pomoći poljoprivrednicima u pogođenim zemljama.
