Elektrošokovi za generale i poručnike u Venecueli: Maduro udara na vojsku kako bi zadržao moć

Novi broj Njujork tajmsa svim čitaocima na poklon uz novi broj Nedeljnika koji je od 14. seštembra na kioscima

0
Foto Profimedia

MARAKAJ, Venecuela – Nedelju dana pošto je obaveštajna služba Venecuele pritvorila penzionisanog kapetana mornarice, on je u invalidskim kolicima izašao pred vojni sud sa jasnim tragovima mučenja.

“Pomozite mi“, prošaputao je svom advokatu.

Kapetan Rafael Akosta je tog dana preminuo. Sahranjen je tri nedelje kasnije, pod prismotrom čuvara, na parceli koju mu je dodelila vlada. Petoro članova porodice kojima je dozvoljeno da prisustvuju pogrebu nije moglo da ga vidi: Akostino telo bilo je umotano u smeđu plastiku.

Kapetan Akosta pretrpeo je tupu traumu i elektrošokove, prema procurelim delovima obdukcijskog izveštaja, a vlada je priznala da je nad njim primenjena prekomerna sila. Njegova smrt je tek jedan pokazatelj načina na koji je vlada Nikolasa Madura okrenula brutalni aparat represije protiv sopstvene vojske u pokušaju da zadrži kontrolu nad naoružanim snagama – i preko njih, državom.

Vrhovni vojni lideri u više navrata su iskazali svoju odanost Madurovoj administraciji, ali u poslednje dve godine nacionalna ekonomija doživela je krah, a većina stanovništva ove latinoameričke zemlje ostavljena je bez hrane i lekova, te su frakcije unutar bezbednosnih sila zemlje najmanje pet puta pokušale da zbace predsednika ili na njega izvrše atentat.

Vlada tvrdi da je otkrila još desetine takvih zavera.

Državni mediji u Venecueli stvarne i izmišljene pretnje nazivaju “neprekidnim pučem”. Madurova Socijalistička partija pribegava “opsadnom mentalitetu” i kulturi straha kako bi opravdala nadzor i praćenja, zadržavanja u zatvoru i mučenja navodnih neprijatelja od kojih su mnogi pripadnici oružanih snaga Venecuele, odnosno vojske koja broji 160.000 vojnika.

“Nasilje nad vojnim zvaničnicima neprekidno napreduje zato što oni predstavljaju stvarnu pretnju Madurovom režimu”, ističe general Manuel Kristofer Figera, nekadašnji šef obaveštajne službe Venecuele, koji je u aprilu izbegao iz zemlje u SAD.

U zatvorima se trenutno nalazi 217 aktivnih i penzionisanih vojnih službenika, a prema podacima Koalicije za ljudska prava i demokratiju, neprofitne organizacije u Karakasu, među njima je i 12 generala.

Ova organizacija zabeležila je 250 slučajeva mučenja koje je služba bezbednosti počinila protiv vojnih službenika, njihovih porodica i opozicionih aktivista od 2017. Većina žrtava je u zatvoru provela godine bez prava na suđenje, a nekolicina njih je osuđena za zločine.

Ova nehumana praksa nedavno je dospela u središte pažnje međunarodne zajednice kada je Mišel Bašele, komesarka UN za ljudska prava, objavila izveštaj u kojem se navodi da je vlada Venecuele zatvorenike koje smatra političkim protivnicima podvrgavala “elektrošokovima, gušenju plastičnim kesama, voterbordingu, prebijanjima, seksualnom nasilju, uskraćivanju vode i hrane i izlaganju ekstremnim temperaturama”.

Ministar informisanja Venecuele nije odgovorio na pitanja koja mu je Njujork tajms uputio o optužbama za mučenje zatvorenika. Kabinet državnog tužioca takođe je odbio da komentariše. Vlada je ranije osporavala optužbe za sistematsko mučenje i specifične slučajeve otpisivala kao izolovane incidente.

Pišu ANATOLIJ KURMANAEV i ISAJEN ERERA

Ceo tekst pročitajte u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku koji svi čitaoci kao poklon dobijaju uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 12. septembtra.

U novom broju Njujork tajmsa čitajte i:

Za koga Argentinci stvarno glasaju – Mnogi sumnjaju da je kandidat umerene levice za predsednika Argentine Alberto Fernandez samo marioneta bivše predsednice Kristine Kiršner koja će biti njegova potpredsednica. Da li bi Fernandezova pobeda za Argentince mogla da znači povratak Kiršnerovoj i njenoj populističkoj politici ili bi novi lider imao drugačije planove?

Obrnut sindrom praznog gnezda – Roditeljstvo sa sobom nosi ispunjenost, ali i nebrojeno izazova. Oni koji decu izvedu na pravi put ostanu sami u svom “praznom gnezdu”, ali mnogi od njih uživaju u prilici da se posvete sebi. Šta, međutim, ako se deca vrate i poremete vam novu rutinu, navike i gnezdo ponovo zavrvi od ptića?

Grljenje krava leči dušu – Ukoliko niste ljubitelj klasčne psihoterapije i niste voljni da preterano pričate, već bi vam prijalo malo tišine i jedan topao zagrljaj, Holanđani su pronašli prave osobe – tačnije, životinje – za to: krave. Maženje krava je novi geštalt!

Amazon u fazi samodestrukcije – Amazonija je nedavno pogođena požarom, a naučnici upozoravaju da bi mogla da praktično samu sebe izbriše s lica zemlje ukoliko uđe u fazu samouništenja: proces koji podrazumeva sušenje i odumiranje stabala i biljaka.

U potrazi za Amelijom – Doktor Robert Balard, pronalazač važnih izgubljenih stvari, otpočeo je novu misiju: misli da ima nove tragove koji bi mogli da ga odvedu do olupine aviona kojim je upravljala Amelija Erhart, a koji nikada nije pronađen.

“Brajana” ili kako Amerika izvozi smrt – U karipskim i zemljama Južne Amerike, ulicama hara američko oružje, nelegalno prokrijumčareno i u enormnim količinama. Najpoznatiji pištolj među njima kojim je počinjeno desetak ubistava je “brauning“ pištolj kalibra devet milimetara – Brajana. Pištolji poput Brajane nalaze se u epicentru krize.

Kad glečeri umru – Island je 18. avgusta sahranio Okjokul, prvi glečer stradao od klimatskih promena. Glečeri pokrivaju desetinu površine ove ostrvske zemlje. Svi oni se tope. Island klimatske promene smatra pitanjem od nacionalnog značaja; ekonomija je na rubu recesije.

ISIS nije nestao – Iako se američki predsednik Donald Tramp nedavno hvalio da je Islamska država konačno poražena, ISIS ponovo regrutuje stare i nove borce. Može li Islamska država da posle povlačenja američke vojske uspe da povrati izgubljene teritorije?

Japanke ne žele brak – Procenat zaposlenih žena u Japanu viši je nego ikad, ali se od japanskih supruga i majki i dalje se očekuje da nose na svojim plećima domaćinstvo, brigu o deci i pomažu starijim članovima porodice. Pošto su im dozlogrdili dvostruki aršini, žene u Japanu sve češće biraju da se klone braka i usredsrede na posao i svoju novostečenu slobodu.

“Harli” prede kao maca – Harli-Dejvidson sada nudi svoj prvi električni motocikl, “LiveWire”, namenjen novoj publici, mladoj i urbanoj, onoj koja se već saživela sa novim tehnologijama. Da li će milenijalci pozitivno reagovati ili voziti “Harli” i dalje znači brutalnu mašinu koja bljuje vatru?

“Trejnspoting” generacija – U Škotskoj je prošle godine od posledica narkotika preminulo 1.187 ljudi, 27 odsto više nego prethodne godine. Stariji, dugogodišnji zavisnici čine većinu. U Škotskoj je 60.000 registrovanih korisnika droge – uglavnom dugogodišnjih konzumenata opioida i benzodiazepina.

Feminizam u Senegalu – U najkontroverznijoj sceni “Ljubavnice oženjenog čoveka”, veoma popularne televizijske serije u Senegalu, glavna junakinja Marem oblači smelo ciklama odelo  i odlazi na sastanak sa oženjenim čovekom. Pre toga, pokazuje na svoje međunožje i kaže svojoj prijateljici: “Ovo je moje. Dajem je kome ja hoću.”

U novom broju čitajte i kakvog je ukusa hleb od praistorijskog kvasca, zašto je prikaz ekologije na filmu problematičan, kako slonovi utiču na globalno zagrevanje i zašto je važno da ih ima što više, kako izgleda navala mušica, može li nostalgija da bude toksična, da li su ekonomisti krivi za tržišni haos i nejednakosti, da li je Li Krasner konačno uspela da izađe iz senke svog supruga Džeksona Poloka, kada da očekujemo veštačke materice i koje će biti njihove neželjene posledice, kako Norvežani na severu čuvaju tradiciju, kakvi rajevi čekaju na netaknutim obalama Portugalije, zašto Amerikanci na operacije odlaze u Kankun, ali i kako je esktremna desnica sa YouTube-a zavladala Brazilom.

© 2019 The New York Times