Đura će ti oprostiti što te je tukao: Veljko Lalić o napadima na Seku Sablić i Dragana Bjelogrlića

Pokušavam da se setim ko je u Americi ili Britaniji popularan od detinjstva, ko je superstar, glumac, režiser, producent.

I ne pada mi na pamet niko osim Mela Gibsona ili Keneta Brane. Okej, Istvud, ali to je starija garda, ili Šon Pen, ali on je Šon Pen.

I onda pokušavam da vizuelizujem nekog republikanca ili demokratu, torijevca ili laburistu kako u Kongresu ili parlamentu, dakle najvišem političkom telu, poziva Mela Gibsona da napusti Ameriku. Ili Herkula Poaroa Britaniju…

Svašta mogu da zamislim, ali to ne mogu.

Ne znam ime tog poslanika, nisam gledao Skupštinu. Ali ne mogu da se ne skamenim kad pročitam da je proteran iz Krajine.

Pa da je još i profesor univerziteta, koji ne bi smeo ni da pomeša, Nikolu Koja, koji je najavio odlazak, i Dragana Bjelogrlića, koji nije. 

I onda pokušavam da vizuelizujem nekog republikanca ili demokratu, torijevca ili laburistu kako u Kongresu ili parlamentu, dakle najvišem političkom telu, poziva Mela Gibsona da napusti Ameriku. Ili Herkula Poaroa Britaniju… Svašta mogu da zamislim, ali to ne mogu

Najinteresantnije mi je što se to stalno dešava s Bjelom. Zašto baš s Bjelom?

Zbunim se kad jedan drugi poslanik, negde moje generacije, kaže da je odrastao uz „Bolji život“, kao braneći ga, iako se ja „Boljeg života“ sećam samo kroz špicu koja se besomučno vrtela na RTS-u.

Prva asocijacija na Bjelu meni je „Crni bombarder“, u kome želimo da budemo slobodni kao on, i naravno da poljubimo Anicu Dobru.

„Lepa sela“, „Rane“, „Senke“, koje su stigle do Amazona. „Let iznad kukavičjeg gnezda“, predstava u kojoj ovaj superstar glumi decenijama, a na koju morate da odvedete svoje dete ukoliko želite da oseti zašto je gluma umetnost.

To je, dakle, prvi problem – niko kao Bjela ne ulazi u svako, kako se to kaže, biračko telo.

Ovaj slučaj je, međutim, trivijalan. Ili bi bio trivijalan da nije izgovoren u Skupštini.

Unuci tog poslanika hodaće Bjelinom ulicom ili ići u neko pozorište koje će nositi njegovo ime.

Ali nama ostaje da je neko u prostoriji u kojoj je Puniša Račić pucao na Stjepana Radića, zbog obične uvrede, pokušao da protera poslednjeg velikog jugoslovenskog glumca.

Vučić se izvinio za Seku, i ostale usput, što je ipak najveći čin, pošto slučajni predsednik parlamenta nije reagovao iako su od njega to, prirodno, tražili glumci.

Svašta je tu rečeno u tom jednom danu, među ljudima koje plaćamo da donose zakone.

Meni je najluđe bilo da ne treba da se bune oni koji imaju stan u centru Beograda.

Šta je to, revolucija? Zamisli, Mel Gibson ima stan na Vračaru?

Ili onda Novak Đoković više nikad ne sme da kaže bilo šta o bilo čemu pošto ima dva stana na Menhetnu?

I prošli put prvi su na udaru bili ljudi iz centra i glumci i glumice.

U čemu je problem sa glumcima, pošto već znamo u čemu je sa lažnom elitom i nazoviburžoazijom?

Sa Sekinim sinom išao sam u Četvrtu gimnaziju, baš negde kada je taj poslanik proteran iz Hrvatske. I sećam se i raznih bumbara u školi, audija koji dovoze decu, ali i toga da je nama bilo važno jedino kad na roditeljski dolazi Seka.

Glumci su svuda superstarovi. Posmatrate ih kroz njihove uloge.

Pavle Vuisić jedini je u komunizmu smeo da se suprotstavi Titu, pa valjda može i Seka Sablić jednoj sarmi!

Ostaje problem Bjele… Jedinog koga znam da je ostao imun na „samopaljenje“, iako ga je slava pukla u 14. godini.

Rehab centri su puni čuda od deteta, a Srbija sredovečnih ljudi koji su u četrdesetim osetili neku moć, blinkere ili lovu…

I šta da rade nego da mrze Sirogojna uz koga su odrasli u „Boljem životu“…

Samo se plašim da sve opet ne bude kao poslednja scena u „Lepim selima“.

Kada se svi zapitamo: „Zašto je ovako bilo?“

Uđe ti u tunel?

Uđe.

Što nam zapali radionicu?

Što mi zakla mater?

Nikog ja zaklo nisam.

Ni ja radionicu nisam zapalio.

A ko je? Da nije Drekavac iz tunela?

***

Uvodnik Veljka Lalića iz aktuelnog Nedeljnika br. 465

Elektronsko (PDF) izdanje Nedeljnika (br. 465), od 10. decembra