Republika Srbija realizovala je najveću emisiju državnih obveznica u tri tranše, vrednu 3 milijarde evra, koju su Narodna banka i Ministarstvo finansija nazvali izuzetno uspešnom, aposebno kada je reč o interesovanju stranih investitora za naše dužničke hartije.
Međutim, dok ministar finansija Siniša Mali novu emisiju državnih obveznica vidi kao „najbolji pokazatelj makroekonomskog uspeha naše zemlje“ i dokaz poverenja svetskog kapitala, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić u izjavi za Nedeljnik zastupa stav da do novog zaduživanja nije ni trebalo da dođe.
koja je svrha zaduživanja?
Od ministra Malog smo čuli i da će sredstva prikupljena drugom tranšom od 900 miliona evra (sa kamatnom stopom od 4,875%) koristiti isključivo za finansiranje zelenih projekata, kao što su unapređenje železničke infrastrukture, nabavka vozova, projekat beogradskog metroa i drugo.
„Ostatak prikupljenih sredstava kroz treću tranšu (od 1,25 milijardi dolara „svopovanih“ u evre, sa kamatom od 4,66%) će se takođe koristiti za velike kapitalne projekte u okviru nacionalne strategije ‘Srbija 2030′“, naveo je Mali u saopštenju.
Đukić, međutim, naglašava da je njegov stav po ovom pitanju izuzetno strog.
„Smatram da bi država trebalo da u potpunosti obustavi bilo kakvo zaduživanje za neproduktivne infrastrukturne projekte poput EXPO, Nacionalnog stadiona ili Akvarijuma, koji ne doprinose tome da u bliskoj budućnosti prosečan realni privredni rast bude jednak kamatnoj stopi po kojoj se država zadužuje“, poručuje profesor.
Poređenja radi, MMF trenutno očekuje da će rast BDP Srbije u ovoj godini iznositi 2,8% dok je Svetska banka danas objavila sopstvenu projekciju od 2,7%.
otplata jefitnijeg duga skupljim
Profesor Đukić kritikuje i logiku po kojoj se država zadužuje po višim kamatama da bi vratila stariji, jeftiniji dug.
Ministar Mali je, naime, najavio da će se prva tranša ove emisije, u iznosu od jedne milijarde evra, sa dospećem 2031. godine i kuponskom stopom od 4,25% iskoristiti za prevremeni otkup obveznica koje dospevaju sledeće godine
Đukić, sa druge strane, upozorava da je kuponska stopa na tu prethodnu emisiju obveznica bila niža od aktuelne, i da je iznosila 3,125%.
„Ako je već to tako, onda se postavlja pitanje – zašto nismo sačekali da dospe taj stariji dug pod povoljnijim uslovima, pa da se onda država zaduži, ali ne za neproduktivne projekte, već radi daljeg razduživanja?“, pita sagovornik Nedeljnika.
tražnja investitora
Mali je u saopštenju naglasio da je Srbija zabeležila veoma visoku tražnju za obveznicama, u iznosu od više od 8 milijardi evra.
„U ovaj tip hartija investitori ulažu kada veruju u dugoročnu stabilnost zemlje, što nam govori da se finansijska slika Srbije u svetu drastično promenila tokom poslednje decenije“, poručio je ministar.
Profesor Đukić ipak skreće pažnju na to da je visoka tražnja za našim hartijama logična posledica toga što donose veću zaradu kupcima nego manje „rizične“ hartije nekih država članica EU.
„To, dakle, nije nikakav uspeh domaće vlasti, već jednostavno ‘puls’ tržišta u uslovima neizvesnosti zbog aktuelnih globalnih dešavanja“, objašnjava Đukić.
ko se zašto zadužuje?
Dok ministar finansija navodi primere Mađarske, Rumunije, Slovenije i Poljske koje su takođe emitovale obveznice kako bi pokazao da Srbija prati regionalne trendove zaduživanja, Đukić smatra da poređenje sa drugima zahteva dublju analizu.
I on navodi primer Poljske, zemlje koja je prva osetila poskupljenje zaduživanja na tržištu obveznica, iako je možda i najsolidnija evropska privreda.
Poljska se, kaže Đukić, zadužila preventivno, sa jasnim planom i potrebama budžeta odnosno javnih finansija.
„U našem slučaju smatram da nije u pitanju preventivno zaduživanje, već da je u funkciji da se ne napusti ništa od pomenutih neproduktivnih projekata koje je vlast jednostavno zacrtala vlast i čini se da je ništa neće sprečiti da ih realizuje“, zaključio je Đukić.
Tagovi
