Dr Ronald Zeliger, generalni direktor Hemofarma: Verujem u nauku

U trenutku kada je čovečanstvu pomoć bila najpotrebnija, upravo su nauka, medicina i farmaceutska industrija bile taj oslonac koji je omogućio izbavljenje, kaže prvi čovek Hemofarma u Srbiji

0
Fotografija: Igor Pavićević

“Siguran sam da ovu godinu svi želimo da zaboravimo, ali ako nam je išta dobro donela, to je povratak nama samima. Imam utisak da je došla kao neka vrste opomene čitavoj civilizaciji – stalnoj jurnjavi u kojoj se izgubila suština. Ta suština smo mi i naše zdravlje”, kaže u intervjuu za Nedeljnik generalni direktor Hemofarma dr Ronald Zeliger i ističe da je aktuelna pandemija u žižu javnosti vratila još jednu bitnu činjenicu – da nema progresa bez nauke.

Prema njegovim rečima, u trenutku kada je čovečanstvu pomoć bila najpotrebnija, upravo su nauka, medicina i farmaceutska industrija bile taj oslonac koji je omogućio izbavljenje. Kako kaže, “nauka na prvom mestu” mogao bi da glasi slogan borbe protiv koronavirusa.

Rekli ste da je farmaceutska industrija bila jedan od ključnih oslonaca u borbi protiv koronavirusa. Međutim, koliko je ona, po vama, bila pripremljena za nju?

Mislim da niko ni u najluđim snovima nije mogao da zamisli ovo što nam se desilo, a da li su kompanije generalno bile spremne za nju zavisilo je, pre svega, od toga da li su i u kojoj meri imale već razvijene interne kapacitete odgovora na krizu kao takvu. Farmaceutska industrija i globalno i naša, u Srbiji, odlično su reagovale, brzo se prilagodile situaciji i pokazale koliko su pouzdan partner državama i građanima. I Štada, naša matična kuća, i Hemofarm, na delu su pokazali šta znači integritet profesije kojom se bavimo. Kad govorimo o globalu, pogledajte samo koliki resursi su podignuti da bi se došlo do vakcine protiv koronavirusa. Upravo zato sad je trenutak da se podsetimo koliki je značaj nauke za živote svakog od nas i da je ljudsko društvo napredovalo samo onda kad je nauka napredovala.

Da li je to onda bio ključni razlog da na kraju ove 2020. Hemofarm minimalno komunicira poslovne rezultate, a da fokus stavi na činjenicu da ste u teškim uslovima uspeli da obezbedite dovoljno lekova za sve?

Tako je, naš cilj bio je da podsetimo ko smo i šta smo, koliko je važno ono što radimo po dobrobit čitavog društva. Ovo je takva godina kad fokus treba da bude na našoj ulozi – mi smo bili tu za naše pacijente i zaista udarničkim radom zaposlenih u Hemofarmu uspeli smo da obezbedimo da nikome ne manjka terapija. Da, mi jesmo ove godine proizveli više tableta nego ikada, 6,5 milijardi raznih formi, ali naše građane od ovog podatka sigurno više zanima da li će ujutru ili uveče moći da popiju svoj lek. Međutim, želim da znaju da je naših 3.500 ljudi ove godine radilo možda više nego ikada i zaista sam ponosan na njih. Ponosan sam na sistem koji smo postavili pre pandemije i koji je pokazao da smo uradili dobar posao, jer je sve funkcionisalo kao nemačka singerica sklopljena u Srbiji.

Da ne ostane sve na rečima zahvalnosti, Hemofarm je tokom vanrednog stanja zaposlenima koji su svakodnevno radili na proizvodnim lokacijama, isplaćivao stimulaciju od 10 odsto plate. Takođe, kako pandemija ostavlja posledice ne samo na fizičko već i na mentalno zdravlje ljudi, zajedno sa Hemofarm fondacijom realizovali smo program psihološke podrške za zaposlene koji je obuhvatio individualne razgovore sa psihologom, tribine i radionice sa psiholozima.

Pošto govorimo o podršci ljudima, svedoci smo da je tokom cele krize bilo brojnih dezinformacija o pojedinim lekovima, u smislu šta deluje, a šta ne. Da li je industrija lekova uspela da pruži adekvatan odgovor u borbi protiv lažnih vesti i šta ste vi naučili iz toga?

Sećam se jednog komentara u kojem je autor ukazao na besmisao vere u brojne neistine i teorije zavera. Rekao je, parafraziraću, da ne može da shvati kako ljudi ne veruju lekaru koji je proveo oko deceniju u školovanju, pa još toliko u dodatnim specijalizacijama i građenju iskustva, a veruju laiku na Jutjubu koji tvrdi nešto nakon što je pročitao nekoliko strana budalaština. Opet se vraćamo na priču o nauci.

Kad je reč o količini dezinformacija, bojim se da ste u pravu – svedoci smo da je uz virus bujala i poplava netačnih vesti. Mnogo je krivaca za to, pojedine međunarodne institucije nisu se najbolje snašle u početku, a države su na sebe preuzele rukovođenje krizom različito reagujući. Takođe, došlo je do kakofonije među strukom, a društvene mreže su zauzele primat u dnevnom informisanju građana. Farmaceutske kompanije mahom su se trudile da pravovremeno informišu javnost, ali vi u borbi sa demantijem gotovo uvek gubite. Pogrešna vest bude na naslovnicama, a demanti negde u uglu, ako ga i bude. Možda je industrija trebalo više udruženo da reaguje, ali pazite – nama postavljaju razna ograničenja šta smemo da objavimo, a šta ne, to je zakonski jedan od najčvršće uređenih resora u čitavom svetu.

Srbija je jedna od zemalja koje su na dnu kada su u pitanju inovativni lekovi. Kako to promeniti i učiniti da se naši građani leče najnovijim terapijama, pogotovo dijabetičari ili oni koji pate od nekih drugih bolesti i koji su posebno ugrožena kategorija od koronavirusa?

Najavljeno je da će uskoro biti dostupna inovativna terapija za dijabetičare i pozdravljam tu odluku. Hemofarm je generička kompanija, ali ni to nas nije sprečilo da damo svoj doprinos u delu razvoja lekova. U saradnji sa kompanijom Roche proizvodimo inovativni lek za multiplu sklerozu koji je na listi lekova od februara ove godine i znam da ga pacijenti koji zadovoljavaju kriterijume već primaju. Takođe, mi ni ove godine nismo prekidali razvojne projekte, tako da imamo novitete u ovom delu našeg portfolija – lek za terapiju umerenog do teškog bola kod odraslih, a za pacijente koji boluju od osteoporoze najsavremeniji lek, biosimilar teriparatid.

Kad je reč o državama i njihovim fondovima za lečenje, to pre svega zavisi od količine novca koji imate na raspolaganju za ovu svrhu. Inovativne terapije su skupe, jer zahtevaju velika sredstva za istraživanje, pa je na svakoj državi da odredi kako će novac koji ima rasporediti odnosno koliko može da odvoji za lečenje raznih grupa pacijenata.

Kad već pominjemo državu, kakva je vaša procena u smislu njene intervencije i pomoći privredi tokom pandemije?

Svi se sećamo 11. septembra i koliko je on trajno uticao na promenu kulture putovanja. Pandemija ima takve efekte na globalnu privredu i bojim se da bez pomoći države brojna preduzeća, posebno ona mala, ne bi opstala. Ni ovde niti u svetu. Naravno, svaku pomoć treba dobro proceniti po principu “dvaput meri – jednom seci”, jer to je budžetski novac koji će naša deca morati da nadoknade. Ovo govorim i kad me pitaju za pomoć nemačke države privredi koja je bila vrlo izdašna.

Smatrate li da bi bio opravdan i treći paket mera pomoći privredi?

To svaka država mora za sebe da odluči, zavisno od posledica koje trpi. Kad je reč o Srbiji, definitivno su najugroženija mala preduzeća, razni zanati, ugostitelji, ne zaboravimo ustanove kulture. Cilj je da im se pomogne da prežive ove godine, a naredne da počnu da se oporavljaju.

Iz ugla farmaceutske industrije, da li možete da nam propišete recept za poslovanje u narednim godinama, posebno imajući u vidu šta nam se ove dogodilo?

Recept je održivo i odgovorno poslovanje. Volim da kažem da je to jednako domaćinskom poslovanju, unutar kompanije i van nje, prema zajednici. Srbi su dobri domaćini, znaju na šta mislim. Hemofarm je vrlo posvećen održivom razvoju i mislim da je to bio jedan od razloga zašto smo dobro poslovali i tokom krize. Pride, otvoreni smo i želimo da svoja do sada stečena iskustva u smislu poslovne preduzimljivosti i agilnosti podelimo sa drugima.

Upravo smo objavili novi kompanijski Izveštaj o održivom razvoju i zamislite šta smo ustanovili – zalažući se za odgovorni odnos prema životnoj sredini, tokom poslednje decenije smanjili smo potrošnju vode u Hemofarmu za oko godinu dana njenog prosečnog korišćenja i sačuvali oko 157 hektara šuma što je približno površini od 200 fudbalskih terena. To je održivi razvoj na konkretnom primeru, ali važno je reći da ova sintagma obuhvata mnogo više od zaštite životne sredine. Reč je o celokupnom odnosu prema zaposlenima, društvu, životnoj sredini – da kao pravi domaćin planirate, opravdano ulažete i racionalno trošite. I ovo je nauka primenjena na dnevno poslovanje.