Dr Radovanović: “Tri su problema sa početkom nove školske godine…”

1
Foto Đorđe Kojadinović za Nedeljnik

Epidemiolog dr Zoran Radovanović pisao je o početku školske godine kao zdravstvenom izazovu. Tekst “Početak školske godine kao zdravstveni izazov”, objavljen u dnevnom listu Danas, prenosimo u celosti:

“Učenje na daljinu postojalo je decenijama i svodilo se na razmenu nastavnog materijala putem pisama („puževska pošta“). Sam naziv pedagoških ustanova usmerenih takvom obliku obrazovanja – dopisne škole – uvek je imao posprdan prizvuk. Tehnologija je omogućila da se vremenom putem radija, televizije i interneta pređe na usavršenije oblike podučavanja, ali je takva nastava, čak i kada je postajala intreraktivna, smatrana podređenom u odnosu na svoj standardni pandan. Kako je formulisano u nedavno objavljenom dokumentu Ujedinjenih nacija, kovid 19 je učinio da je ove kalendarske godine došlo do, „najvećeg prekida sistema obrazovanja u istoriji, kojim je pogođeno skoro 1,6 milijardi učenika i studenata u više od 190 zemalja na svim kontinentima“. Zatvaranje škola i drugih obrazovnih ustanova odrazilo se na 94% svetske đačko-studentske populacije. Prema istom izvoru, pandemija je bacila svet u „najdublju globalnu recesiju u celokupnoj istoriji sećanja, što će imati dugotrajne efekte na svetsku privredu i javne finansije“.

Vredi citirati i poruku da obrazovanje nije samo osnovno ljudsko pravo, već pokretač sveukupnog napretka, tako da, kada se raspadnu obrazovni sistemi, postaju neodrživi kako prosperitet i produktivnost društva, tako i mir. Uprkos jasnoj potrebi da prekid klasičnog obrazovnog procesa bude što kraći, obnavljanje nastave u učionicama zahteva pomnu procenu koristi i rizika. Kako se ističe iz UNICEF-a, otvaranje škola nije izolovan potez, već jedna od niza aktivnosti na putu vraćanja zemlje ka potpunoj normalizaciji. Imajući pretežno u vidu nerazvijene zemlje, Svetski ekonomski forum ukazuje da prevremeno vraćanje đaka u škole može da podrije sve postignute protivepidemijske uspehe.

Prema prikupljenim podacima i matematičkim modelima ovog foruma, rizik zaražavanja dece uzročnikom kovida 19 iznosi dve trećine rizika odraslih, a koji god vid protivepidemijske borbe da se primeni, deca će učestvovati u ukupnoj smrtnosti sa manje od 0,1 odsto. U industrijski razvijenim delovima sveta kontakti među ljudima, pa samim tim i prenošenje zaraze, najčešće se odvijaju među vršnjacima, a u zemljama u razvoju kontakt dece sa starima je mnogo intenzivniji, kako zbog brojnosti porodica, tako i zbog veće gustine smeštaja. Te razlike nameću i nepodudaran pristup vraćanju đaka u klupe. Držeći se podatka iz Nigerije i Mumbaija, Svetski ekonomski forum nalazi razloge da se otvaranju škola u takvim sredinama ne pristupa sve do kraja ove kalendarske godine.

Kako je kod nas? Ako se ima u vidu nesumnjivo narušen kvalitet sticanja znanja tokom najvećeg dela drugog polugođa, odnosno letnjeg semestra (podsetimo se, još od polovine marta), normalna je želja da na vreme započne ova školska godina. Koji su, onda, problemi?

Prvo, dočekujemo 1. septembar sa još uvek nepovoljnom epidemiološkom situacijom. Haranje virusa u našoj populaciji, zvanično „prepoznato“ tek na početku leta, bilo je teško ukrotiti, pa se i prethodnih dana, na samom kraju avgusta, zaražavanje pretežno izražava trocifrenim brojevima. Ta mina nosi sobom eksplozivni potencijal, utoliko veći što se povratkom turista očekuje prelivanje zaraze iz susednih zemalja.

Drugo, Krizni štab je tek 11. avgusta usvojio, pa prosledio Vladi i nadležnim ministarstvima Stručno uputstvo za organizovanje i ostvarivanje nastave. Ne samo za laičku javnost, već i za učesnike nastavnog procesa to je bio prvi i po mnogim ocenama zakasneli znak da se misli na novu školsku godinu.

Treće, ni pre, ni posle pojave Stručnog uputstva nadležni organi, pre svega Ministarstvo prosvete, nisu konsultovali „izvođače radova“, nastavnike i učenike, odnosno njihove roditelje. Naprasnost donošenja i nasilnost nametanja odluka je uobičajeni manir naših vlasti, kako minulih, tako i sadašnjih. Kao da postoji strah da bi se saradnjom i traženjem kompromisa pokazala slabost. Međutim, ma kako promućurni, činovnici iz organa uprave, makar bili i savetnici ministra, ne mogu da ponude optimalna rešenja. Puls života u školi, uključujući i pojavu aritmija, najbolje osećaju subjekti nastavnog procesa, pre svega nastavnici. Stoga je njihov revolt zbog ignorisanja bio sasvim predvidiv.

U ovom trenutku odlaganje početka nastave za 15 dana zahteva Unija sindikata prosvetnih radnika, uz podršku Sindikata lekara i farmaceuta. Izvesno je da će vlast na njih reagovati kao na zujanje komarca, a da će gubitnici biti đaci, bilo da se nastavnici odluče na štrajk, bilo da se rezignirano i pod političkim pritiskom prihvate svojih obaveza. Univerzitetski profesor psihologije Aleksandar Baucal je u ime NVO Koraci predložio kompromisno rešenje – da škole, roditelji i učenici prvi mesec nove školske godine posvete prilagođavanju na nove uslove rada i primeni smernica dobijenih iz Ministarstva prosvete. Mudre prosvetne vlasti ne bi morale da odmah prigrle takav dopis, ali bi ga svakako razmotrile sa ostalim učesnicima procesa obrazovanja ili bi bar pružile jasne i kritici podložne argumente zašto ga smatraju neprihvatljivim. Teško da će se kod nas to desiti.

1 KOMENTAR

  1. Danas sam prosla pored Veterinarskog fakulteta i OS Desanka Maksimovic, deca i studenti stajali su u grupu pa oko 30ak ljudi i vise kod Falulteta mislite da je neko nosio masku?🤔

Comments are closed.