Dr Radovanović: Nije virus besan pas, nego medved, nije kolektivni imunitet taraba nego uspon…

0
Foto Đorđe Kojadinović

Epidemiolog Zoran Radovanović od početka pandemije koronavirusa svojim tekstovima, koje objavljuje na društvenim mrežama, pokušava da osvetli neke zamagljene delove našeg znanja o koronavirusu. Ovoga puta na svom je Fejsbuk profilu podelio tekst koji je napisao za današnje izdanje Danasa.

Prenosimo ga u celosti:

“Malo je jednostavnijih i za narodno zdravlje važnijih, a istovremeno svesno ili nesvesno pogrešnije shvatanih pojmova nego što je to kolektivni imunitet. Neki stručnjaci radije koriste termin kolektivna zaštićenost, a naši antivakcinaši, u svojoj karikaturalnoj superiornosti zasnovanoj na skučenim saznajnim potencijalima, opredeljuju se za sintagmu imunitet krda.

NJihova poruka je da nisu marva, ni ovce, te da odbijaju da se poslušno podvrgavaju „špricanju“. Pritom grubo izvrću činjenice kako bi, navodno, pokazali da vakcine nisu zaslužne za već ostvareno (variola) ili predstojeće iskorenjivanje (dečja paraliza, male boginje, rubeola) i eliminaciju (difterija, tetanus, besnilo) niza zaraznih bolesti.

Zadrtost i nekritičnost antivakcinaša ide tako daleko da odbijaju da se suoče sa svojom direktnom odgovornošću za epidemiju malih boginja 2017/18, koja je nepotrebno odnela 15 života.

Koncept kolektivnog imuniteta istorijski ishodi iz nastojanja da se odredi stepen obuhvatnosti vakcinacijom potreban za sprečavanje daljeg prenošenja zaraze. Po definiciji, to je procenat vakcinacijom ili prirodnim prokužavanjem zaštićenih pojedinaca u određenoj populaciji.

Za njegovo izračunavanje polazi se od osnovnog reproduktivnog broja, označenog simbolom R0. To je prosečan broj osoba na koje infekciju prenese jedan izvor zaraze u osetljivoj, tzv. virginalnoj populaciji.

R0 zavisi od bolesti, pa je za male boginje 12-18, za difteriju i dečju paralizu 5-7, za ebolu 1,5-2,5, a za besnilo 1,2.

Najvećem delu čitalaca Danasa neće biti izazov da savlada formulu 1-1/R0, što znači da izračuna željeni nivo kolektivnog imuniteta za različite bolesti.

Ostalima ćemo pomoći: za male boginje je 92-94 odsto, za difteriju i dečju paralizu 80-86 odsto, za ebolu 33-60 odsto, a za besnilo 50 odsto.

Što se tiče kovida 19, prema prvim kineskim podacima R0 je bio 5,6, što bi značilo da je za prestanak daljeg rasejavanja uzročnika potrebno dostići stepen kolektivnog imuniteta od 82 odsto. Međutim, u Vuhanu je svakim danom rastao broj zaraženih, tako da se više nije radilo o osetljivoj (virginalnoj) populaciji, pa je i R0 postao neprimenljiv. Umesto osnovnog, tada se koristi efektivni reproduktivni broj, Re. Uporedo sa prokužavanjem, on se smanjuje, a kada padne ispod jedan, bolest nestaje.

Tako je u nekom pojednostavljenom, statičkom modelu.

Međutim, menjaju se i okolnosti i ponašanje ljudi, pa će, recimo, prestanak obaveznog nošenja maski povećati mogućnost prenošenja virusa, a samim tim i Re. Upravo to se desilo u južnoj Engleskoj kada se pojavio novi soj uzročnika kovida 19. NJemu je prethodilo popuštanje mera, zbog čega nije jasno koliko je povećanju broja novozaraženih doprinela veća infektivnost virusa, a koliko lakša prenosivost zbog olabavljenih stega.

U Srbiji se ovih dana postavlja pitanje koliko će Nova godina i Božić privremeno podići Re, te učiniti da trenutno tek naznačeni nishodni tok obolevanja promeni smer i da tako treći talas dobije oblik dvogrbe krive.

Pre toga je potrebno da steknemo uvid u stepen prokuženosti. Istraživanje posle prvog talasa bilo je ambiciozno zamišljeno i upravo zbog toga neuradljivo, ali parcijalno dobijeni podaci, uz neke računske intervencije, sugerišu da je procenat prokuženih građana bio malo iznad šest. Slična studija posle drugog talasa ukazala je da je oko 20 odsto naših građana došlo u kontakt sa novim virusom korona.

Iz Kriznog štaba stizali su glasovi da bi broj naših zemljaka zvanično evidentiranih sa dijagnozom kovida 19 trebalo množiti sa 10 ili 20, kako bi se došlo do realne predstave o prokuženosti.

Sa sigurnošću možemo da isključimo veću cifru, jer je 6,48 miliona (324.000 x 20) više nego što nas je trenutno u zemlji. Međutim, i niža cifra, kada je množitelj 10, obuhvata skoro pola popisanih stanovnika Srbije.

Možemo li da se ohrabrimo pretpostavkom da nam je potrebno samo još dvadesetak procenata vakcinisanih, pa se potom opustimo? E, tu je zabluda. Opuštanja nema.

Prvo, istakosmo na početku da je idealno potreban nivo kolektivnog imuniteta znatno iznad često pominjanih 60-70 odsto.

Drugo, vodeći američki stručnjak, Entoni Fauči, ovih dana pomera granicu ka 85 odsto. Treće, vakcinaciji će biti podvrgavane sve osobe, bez obzira na prethodno moguće zaražavanje (osim pojedinaca za koje se zna da su preležali bolest pre, recimo, manje od dva meseca).

Četvrto, možemo samo da slutimo koliko će proletos prokuženih građana prestati da bude otporno za pola godine ili godinu, kada obuhvat vakcinacijom dostigne značajne razmere.

Tu je i jedna dobra vest. Virus nije besan pas, a kolektivni imunitet taraba iza koje je siguran spas. Primerenije je virus uporediti sa medvedom, a kolektivni imunitet sa sve okomitijim usponom pred kojim napadač polako posustaje.

Izvesno je da smo, prolazeći kroz tri talasa epidemije, stekli određeni nivo kolektivnog imuniteta, te da će četvrti talas biti manje dramatičan od prethodnih.

Kasniji talasi biće još niži pod uslovom da održavamo do kraja naredne godine dostignuti nivo kolektivnog imuniteta, verovatno vakcinacijom u razmaku od jedne do nekoliko godina.”