Dr Miodrag Stojković za novi Nedeljnik: Koja je veza između ljudskog genoma i bolesti

0
Fotografija iz privatne arhive

U intervjuu koji je dao za Nedeljnik kada je u Srbiji – i samo kod nas – drugi talas koronavirusa nailazio tik posle prvog, Miodrag Stojković, jedan do naših najvećih naučnika i vodećih stručnjaka u oblasti genetike koji radi na istraživanju matičnih ćelija na Institutu američkog Univerziteta Harvard, rekao je da svaki ozbiljan naučnik mora da govori istinu kako bi sačuvao kredibilitet i karijeru.

Kompletiranje ljudskog genoma je nova naučna istina, a Stojković u novom intervjuu za Nedeljnik govori o tome na koje bi sve načine ovo epohalno i u tišini propraćeno otkriće, moglo da utiče na budućnost nauke.

Otkriva nam da li je ovaj iskorak nauke put ka lakšem prepoznavanju bolesti, ili stvaranju “dece iz kataloga”. Ili i jedno i drugo, u zavisnosti od (dobrih) namera.

Koliko je u naučnom smislu značajno pomeranje od 92% do skoro 100% ljudskog genoma?

Na prvi pogled izgleda da tih 8% nije mnogo, međutim za nauku, a posebno medicinu, tih je 8% jako važno na putu ka kompletnom dešifrovanju uloge DNK, odnosno profila ljudskog genoma u nastajanju i lečenju bolesti. Kada su sekvenciranje humanog genoma pre dvadesetak godina objavili projekat “Humani genom” i biotehnološka kompanija “Celera Genomics”, sekvenca nije bila kompletna. Nedostajalo je oko 15% jer tehnološka ograničenja nisu dozvoljavala da se utvrdi kako se određeni delovi DNK uklapaju, posebno oni u kojima je bilo mnogo ponavljajućih slova DNK (ili parova baza DNK).

Ceo intervju objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 8. jula

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs

Svi čitaoci na poklon dobijaju knjigu Slobana Vladušića “Miloš Crnjanski – prijatelj iz prošlosti”