Dr Kon: „Par meseci smo daleko od novog uzleta virusa i možemo bar malo da se opustimo…“

„Daleko smo od toga da možemo da budemo potpuno mirni ali smo bar par meseci daleko od novog uzleta virusa i možemo bar malo da se opustimo. Mi ćemo se ponašati u zavisnosti od toga kako se virus bude pojavljivao. I sve mere koje smo do sada imali, ne uključujući vanredno stanje, koje mislim da smo iscrpli kao meru, dolazi u obzir u zavisnosti od ponašanja virusa“, kaže u razgovoru za Danas epidemiolog Predrag Kon, član Kriznog štaba za sprečavanje širenja korona virusa.

On objašnjava da ne veruje da ćemo tokom leta imati veće obolevanje, dodajući da su moguće samo lokalne epidemije.

„Postoji više opcija kako će se virus ponašati u budućnosti. Jedna je opcija da se epidemija ne vrati uopšte i to ne možemo u potpunosti isključiti. Druga opcija je da se vrati kao talas koji je sličan ovome koji smo imali. Može se desiti i da se vrati kao niži talas. Na kraju, postoji mogućnosti da se javi više manjih talasa. Opcija po kojoj bi naredni talas bio veći nego što je ovaj koji smo prošli, teoretski se ne može isključiti, ali s obzirom na iskustvo koje imamo, malo je verovatno da se to desi“, kaže Kon.

Koji će se od ovih scenarija ostvariti, zavisi pre svega od ponašanja virusa, dodaje.

Na pitanje da li je virus u međuvremenu mutirao, doktor Kon kaže da postoje različite spekulacije, ali da za sada nema pouzdanih dokaza za takve tvrdnje.

„Kada čovek umre i virus umire sa njim. Oblik virusa koji je virulentan i izaziva teško oboljenje sa umiranjem čoveka gubi svoju brojnost i polako nestaje. Tako počinje da dominira onaj oblik virusa koji je slabiji i izaziva lakše oboljenje. On opstaje kao vrsta i prelazi sa čoveka na čoveka. Postoji i mogućnost da se virus vrati u životinjsku vrstu odakle je i potekao. Virus stalno traži svoje domaćine. Da li će čovek da bude njegov domaćin trajno, videćemo u narednih nekoliko sezona. Činjenica da sada izaziva blaže oboljenje pokazuje da se virus dosta dobro adaptira na čoveka i to može da znači da ćemo živeti sa njim“, objašnjava Kon.

Na pitanje kako vidi stav koji je izneo epidemiolog Vladimir Petrović da bi trebalo dopustiti zaražavanje mlađih, a sačuvati hronične bolesnike i stare, što je doktor Petrović u razgovoru za Novi magazin nazvao švedskim pristupom u ograničenoj populaciji, Predrag Kon odgovara da se „na neki način slaže sa tim“.

„Osnovna stvar je da pratimo kako će virus da se ponaša. Mi ne možemo da pustimo ni zaražavanje mladih jer ako oni masovno prenose virus na stare, onda je to prilično opasno. Ono što je sigurno jeste da su domovi za stare najrizičnija mesta jer su tu gusto smešteni hronični bolesnici koji imaju teške forme bolesti. Epidemije se mogu javljati i u drugim kolektivima, poput zatvora, u kolektivima za smeštaj lica posebnih potreba, dečijim kolektivima, s tim da među decom virus ne izaziva teške forme bolesti u značajnom broju. Ako se desi novo podizanje aktivnosti virusa, moraćemo donositi adekvatne mere. Mi trenutno imamo nadzor nad epidemijom koji je zaista izvanredan i među najboljima u ovom delu sveta, tako da ako se i pojavi negde lokalna epidemija, biće otkrivena na vreme“, ističe Kon.

Upitan da li su epidemiolozi Srbije tokom epidemije došli do nekih saznanja koja su nova i razlikuju se od saznanja iz sveta, Predrag Kon kaže da se naša zemlja razlikuje po merama koje je sprovodila i brzini reakcije. „Mi smo ovde imali oštre restriktivne mere po čemu se dosta razlikujemo od mnogih drugih. Imali smo u početku ograničeno testiranje zbog nedostatka testova a kasnije proširenu indikaciju za testiranje. I sada se nalazimo u stabilnom praćenju i kontroli situacije. Za razliku od drugih, dinamično smo uspeli da se organizuje za kratko vreme. I to je najveće iskustvo“, ističe Kon.