Doza čini otrov: Istine i zablude o šećeru i soli

Najčešće se može čuti kako su "štetni", a često ih se nazivaju "belim otrovima"

0
Foto: Profimedia

Pre nego što svom organizmu uskratite njihov unos, pročitajte koliko je grama soli i šećera preporučljivo konzumirati.

So

Preporučije se da unos kuhinjske soli bude manji od 5 grama dnevno, što je jedna kafena kašičica. Treba obratiti pažnju na to da se natrijum ne nalazi samo u kuhinjskoj soli, već ga mogu sadržati i brojni aditivi i pomoćne supstance koje se koriste u proizvodnji hrane. Nije sva hrana koja sadrži mnogo natrijuma slana.

Natrijum je mineral koji nam je preko potreban za život. Višak natrijuma organizam izbacuje kroz urin, a njegove rezerve nalaze se u koštanom tkivu. Fiziološke uloge natrijuma uključuju regulaciju ukupne količine vode u organizmu, ulogu u regulaciji krvnog pritiska kao i ulogu vezanu za mehanizme transporta u ćelijskim membranama. Iz tog razloga ga moramo unositi u orgnizam.

S druge strane, prekomeran unos natrijuma, odnosno soli, pogoduje hipertenziji (visokom krvnom pritisku) pa se kao mera prevencije oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti preporučuje smanjen unos soli. Posebno oprezne treba da budu osobe koje pate od povišenog krvnog pritiska, srčani bolesnici i osobe s aterosklerozom.

Preporuke za smanjenje unosa soli (osim odgovornog soljenja hrane):

– ne dosoljavati hranu

– konzumirati što manje grickalica, krekera, čipsa i sl.

– ograničiti konzumaciju instant supa i jela

– oprezno dodavati u jela soja sos i slične umake

– čitati deklaracije kupovnih proizvoda

Šećer

Šećer se ubraja u ugljene hidrate i on kao takav, odnosno kao ‘dodati’ ili ‘konzumni šećer’ nije važan jer postoje mnogi drugi, bolji i nutritivno bogatiji izvori ugljenih hidrata. Tako da ovde govorimo o važnosti ugljenih hidrata, a ne šećera.

Ugljeni hidrati su izvor energije za sve ćelije u telu. Adekvatna količina ugljenih hidrata u ishrani nužna je za pravilno funkcionisanje centralnog nervnog sistema i potpunu razgradnju masti.

Unos šećera na dnevnom nivou trebao bi da bude manji od 10 odsto ukupnog dnevnog energetskog unosa. Dakle, ako je osobi dnevno potrebno 2000 kcal, do 200 kcal trebalo bi da potiču od šećera.

Kao i u slučaju natrijuma i soli, bilo bi dobro obraćati pažnju na nutritivne deklaracije, a konzumni šećer dodavati odgovorno.

Unos hrane bogate šećerom trebalo bi da smanje osobe s poremećenim lipidnim profilom u krvi, oboleli od šećerne bolesti i svi koji vode računa o kvalitetu svoje ishrane.

Zablude o šećeru i soli

Najčešće se može čuti kako su “štetni”, a često ih se nazivaju “belim otrovima”.

Kao i u svemu, tako i u ovom slučaju – doza čini otrov. Natrijum je mineral koji je preko potreban organizmu za esencijalne fiziološke funkcije, ali preteran unos može nepovoljno uticati na zdravlje.

Šećer u kontekstu konzumnog šećera nije “štetan” ukoliko naš ukupni energetski unos zbog njega ne premašuje energetsku potrošnju, te ukoliko unos šećera ne utiče na smanjeni unos druge nutritivno bogatije hrane.

Dakle, ako je naša ishrana generalno kvalitetna – bogata svežim voćem i povrćem, mahunarkama i orašastim plodovima na dnevnom nivou, koja sadrži nekoliko puta nedeljno ribu, gde unos belog mesa nadmašuje unos crvenog masnog mesa i gde se ograničava unos sokova, slatkiša i grickalica – unos šećera u vidu dve kašičice u kafi dva puta dnevno ili reda čokolade posle ručka ne predstavlja problem.