Dosije o ISKP, krilu Islamske države osumnjičenom za napad u Moskvi

Trojica od četvorice napadača koji su u petak uveče u moskovskoj Krokus hali ubili više od 130 ljudi, prema pisanju Gardijana, najverovatnije su tadžikistanskog porekla, i članovi ISIS-ovog ogranka ISKP.

Video snimci ispitivanja četvorice osumnjičenih koje su ruske snage bezbednosti uhapsile na putu ka ukrajinskoj granici pokazuju da najmanje jedan od njih govori tadžički jezik, dok je treći po redu uhapšeni – Šamsidin Fariduni – sasvim sigurno 1998. godine rođen u Tadžikistanu, prenosi RIA. 

Iako Moskva krivi Ukrajinu i iako u medijima još uvek cirkulišu razne teorije o tome ko je nalogodavac (na jednom od video snimaka ispitivanja, osumnjičeni tvrdi da je putem Telegrama kontaktiran od anonimnih osoba koje su mu za izvršavanje zadatka ponudile pola miliona rubalja), Islamska država preuzela je odgovornost za napad. Prema pisanju Gardijana, Islamska država izdala je dva saopštenja u kojima je napad okarakterisala kao „snažan udarac na Rusiju“ i u kojima se hvali „ubijanjem hrišćana“.

Britanski list piše kako je Islamska država prošle godine pokrenula opsežnu akciju regrutovanja militanata iz Tadžikistana i drugih zemalja centralne Azije, naročito iskusnih članova grupa sa pozamašnim istorijama terorističkih napada.

Obaveštajni podaci iz izveštaja Ujedinjenih nacija o aktivnostima ID (Islamske države) otkrivaju da je u poslednjih 12 meseci lokalni ogranak te grupe u Avganistanu uspeo da regrutuje vodeće militante iz Džamat Ansarulaha, veteranske ekstremističke islamističke organizacije iz susednog Tadžikistana.

U izveštaju koji je podnet Savetu bezbednosti UN u januaru ove godine navodi se „visoka koncentracija terorističkih grupa u Avganistanu“ i piše da se „bez obzira na smanjenje broja napada koje je izvršio Isil-K (ISKP) i njegov nedavni gubitak teritorije, ta grupa i dalje smatra najvećom pretnjom u Avganistanu, uz mogućnost širenja na ceo region“. U istom izveštaju dodaje se i da je grupa „usvojila inkluzivniju strategiju regrutovanja, s posebnim fokusom na privlačenje razočaranih talibana i stranih boraca“.

Američke i evropske obaveštajne agencije primetile su nagli porast međunarodnih zavera povezanih sa ISKP, za koju neki analitičari veruju da je najjači ogranak Islamske države izvan Afrike.

„Države članice su primetile postojanje operativnih zavera u evropskim državama koje planira ili sprovodi ISIS-K (ISKP). U julu i avgustu, sedam tadžikistanskih, turkmenskih i kirgiskih pojedinaca povezanih sa ISIL-K (ISKP) uhapšeno je u Nemačkoj, jer su planirali da izvedu velike terorističke napade“, navodi se u izveštaju UN.

Ali šta je uopšte Islamska država pokrajine Horasan (ISKP ili ISIS-K)?

ISKP nastaje 2014. godine, nakon prebega Tehrik-e-Talibana (pakistanski talibani, skraćeno TTP), Al Kaide i talibanskih boraca aktivnih u Avganistanu i Pakistanu, piše CSIS.

Islamska država je nakon toga poslala svoje emisare iz Iraka i Sirije da se sastanu sa lokalnim borcima, uključujući i jedan broj komandanata TTP.

U januaru 2015. svi ti napori urodili su plodom, pa je Islamska država objavila formiranje svog ogranka u provinciji Horasan (istorijska regija koja se proteže na teritorijama Avganistana, Pakistana, Turkmenistana, Tadžikistana, Uzbekistana i Irana). Osim uključivanja manjih militantnih grupa, novoformirani ISIS-K sklopio je i značajne saveze sa drugim sunitskim džihadističkim pokretima u regionu, uključujući i Islamski pokret Uzbekistana (IMU), Islamski pokret Turkmenistana (IMT), Ujgursku islamsku partiju istočnog Turkestana (ETIP), Džamat Ansarulah, Harakat Islami Tadžikistan i Renesansnu partija Islamskog džihada Tadžikistana (IJRPT), i još nekoliko drugih. Sve te grupe delile su ISIS-ovu želju da se postojeće sekularne i demokratske institucije u regionu zamene moćnom islamskom državom, a mnoge od njih (pre uspostavljanja ISIS-K) oslanjale su se na ograničenu podršku Al-Kaide, koja je u vreme osnivanja ISIS-K bila odbačena kao previše fokusirana i angažovana u borbi protiv NATO snaga u Avganistanu.

Širenje ISIS-K na centralnoazijske države podstakao je mnoge donatore sunitskih muslimana iz Arapskog zaliva da mu pruže finansijsku podršku kako bi uspostavili protivtežu ruskom antiislamskog uticaju u bivšim sovjetskim državama.

Murat Aslan, vojni analitičar i bivši pukovnik turske vojske, za Al-Džaziru ističe da je ISIS-K još od svog nastanka poznat po „radikalnim metodologijama“. Kao glavni razlog zbog kog ISIS-K napada Rusiju, Aslan navodi to što je „Rusija u Siriji i što se tamo bori protiv ISIS-a, poput SAD“.

„To znači da takve zemlje vide kao neprijateljske. Ranije su bili u Iranu, sada su u Moskvi, i plašim se da ćemo videti još njihovih napada“, zaključuje Aslan.

Vojni analitičari za Al-Džaziru takođe navode da bi napadi ISIS-K na Rusiju mogli da se objasne i ugnjetavanjem koje Vladimir Putin navodno sprovodi na muslimanskim stanovništvom.

„Ruska spoljna politika je zasigurno izritirala ISIS“, rekao je za Al-Džaziru Majkl Kugelman, direktor Instituta za južnu Aziju u Vašingtonskom centru Vilson.

„Sovjetska invazija na Avganistan, ruske akcije u Čečeniji, bliski odnosi Moskve sa sirijskom i iranskom vladom, a posebno vojne kampanje koje je Rusija vodila protiv boraca ISIS-a u Siriji i – preko plaćenika Vagner grupe – u delovima Afrike. Sve je to dovelo do toga da je Moskva postala fokus ISKP-ovog „opsežnog propagandnog rata“, dodaje Amira Jadun, docentkinja na Univerzitetu Klemson u Južnoj Karolini. „Rusko angažovanje u globalnoj borbi protiv ISIS-a i njegovih filijala, posebno kroz njene vojne operacije u Siriji i njene napore da uspostavi veze sa avganistanskim talibanima – zakletim rivalom ISIS-K – označava Rusiju kao ključnog protivnikaISIS/ISIS-K.“

Ako se napad na Moskvu „definitivno pripiše“ ISKP-u, objašnjava Jadun, grupa se nada da će dobiti podršku i dostići „svoj cilj da evoluira u terorističku organizaciju sa globalnim uticajem“ pokazujući da može da pokrene napade unutar ruske teritorije.

Tendencija evolucije u globalnu terorističku organizaciju i sve veća regrutaciju Tadžikistanaca uočava se i u pređašnjim napadima ISKP-a. Na primer, nemačka policija je 31. decembra uhapsila trojicu Tadžikistanaca i jednog Uzbekistanca osumnjičene za planiranje napad na Kelnsku katedralu u novogodišnjoj noći, koje su istražitelji na kraju doveli u vezu sa Islamskom državom. Takođe, dvojica militanata ID koji su u januaru napali crkvu u Istanbulu i ubili jednu osobu bili su iz Tadžikistana i Rusije.

Od osnivanja pre osam godina, ISKP se uglavnom fokusirao susedne države, posebno Avganistan i Talibane, pokrenuvši stotine napada na civilne ciljeve i na bezbednosne snage. 

Okretanje ka međunarodnim ciljevima, prema pisanju Gardijana, verovatno je bilo podstaknuto direktivama višeg rukovodstva Islamske države u Iraku i Siriji, gde je grupa pretrpela značajne gubitke.