Doping u Rusiji: Kako su ruski lideri na kraju uspeli da prevare jedino sopstvene sportiste

Uvodnik Tajmsa

0
Foto: Profimedia

Postalo je očigledno da besramne lidere Rusije nije briga šta ostatak sveta misli o njihovom sistematskom varanju u sportu. Samo još jedna antiruska kleveta, saopštio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, verovatno hladnog izraza lica, kada je upitan o najnovijem dokazu ruske podmuklosti – pokušajima da se zataškaju prethodna varanja.

Ali zar niko u ruskoj hijerarhiji ne mari što su čitavu generaciju ruskih sportista osudili na čistilište sumnje i otuđenosti u sportskom svetu?

Kako gospodin Lavrov – da ga iskoristimo kao lice saučesničke klike u Kremlju i sportske birokratije u Rusiji – može da stoji tamo i tvrdi da je Rusija uvek žrtva stranih mahinacija u sportu i “skoro svakoj sferi međunarodnog života” kada je mlade sportiste iz njegove zemlje tako bolno izdao sam državni vrh, neprekidnim, detaljno razrađenim i patetično trapavim prevarama?

Nakon otkrića o neverovatnoj spletki ruske države tokom Zimskih olimpijskih igara 2014. godine da se kompromitovani uzorci urina zamene čistim kroz rupu u zidu laboratorije, jedan od uslova da se Rusija vrati u svetska takmičenja u sportu bio je da omogući nepromenjene podatke iz svoje antidoping laboratorije u Moskvi.

Podaci su dostavljeni u januaru. Neverovatno, ali je komitet utvrdio da je i novim podacima manipulisano.

Izveštaj komiteta prosleđen je odboru Svetske antidoping agencije, uz preporuku o zabrani učešća Rusiji na međunarodnim sportskim takmičenjima u trajanju od četiri godine. Rusi sa čistim dosijeima moći će da se takmiče na Olimpijskim igrama u Tokiju 2020. godine, ali i ovog puta bez nacionalne zastave ili himne, kao na Zimskim olimpijskim igrama u Pjongčangu.

To je najmanje što antidoping agencija treba da uradi. Od prošle godine, ona ima moć da svoju regulativu nametne velikim međunarodnim sportskim savezima; do prošle godine, pojedinačnim savezima je bilo dozvoljeno da sami regulišu procese i većina njih je dopuštala Rusiji da prođe bez ikakvih posledica.

Neki sportisti i sportske organizacije izvan Rusije pitaće se zašto se ruskim sportistima uopšte dozvoljava da bilo kako učestvuju, s obzirom na odlučnost njihove vlade da nastave sa varanjem. Predsednik Olimpijskog komiteta, Tomas Bah, protivi se potpunoj zabrani na osnovu toga da pojedinačni sportisti koji su čisti ne bi trebalo da snose krivicu za državnu korupciju.

To je možda pravedno. Ali samo ako antidoping agencija i Olimpijski komitet jasno stave do znanja da su spremni da oštro i efikasno odgovore ruskim zvaničnicima koji nastavljaju ovu prevaru i zauzimaju sam vrh Kremlja.

© 2019 The New York Times