Donald Tramp u epizodi “House of Cards”: Šta bi sve mogao da uradi da bi ostao na vlasti – Čitajte u novom Nedeljniku

1
Fotografija: Beta/AP

Sa Donaldom Trampom nijedan mogući scenario, ma kako ludo i nezamislivo delovao, ne treba unapred isključiti.

Moguće je čak i da će obraćanje sudu biti kupovina vremena za neke druge egzibicije kojima bi pokušao da dođe do 270 elektorskih glasova.

Priliku za to bi mogao da ima 8. decembra, jer do tada mora da se imenuje svih 538 elektora. Ako bi se u nekoj državi u kojoj je Tramp osporio rezultate sudski postupak odužio da probije taj rok, onda bi mogli da izaberu elektore direktnim putem, preciznije – po svojoj volji. I što je najgore, to bi bilo u skladu sa Ustavom.

Po članu 2 američkog ustava kongres svake države je odgovoran za odabir elektora, i nigde ne piše da ne mogu to da urade direktno i nezavisno od ishoda glasanja. Ta mogućnost, naravno, nikome do sada nije pala na pamet, ali Tramp bi mogao, teoretski, ako bi našao dovoljno saveznika u Republikanskoj partiji, da elektore postavi preko državnih kongresa, čak i ako je tamo Bajden imao više glasova.

Oni drže većinu u oba doma kongresa u šest država u kojima su sporni (ili “sporni”) rezultati, a u Arizoni i na Floridi i guverner je republikanac. U Mičigenu, Severnoj Karolini, Pensilvaniji i Viskonsinu guverneri su iz redova demokrata.

Prema Edvardu Foliju, ekspertu za izborno zakonodavstvo u SAD, ako bi do toga došlo, onda bi demokratski guverneri mogli izvršnom uredbom da ozvaniče rezultate i da proglase odabir elektora direktno protivzakonitim. Tek, ako bi se to dogodilo, onda bi 14. decembra, kada elektori formalno treba da glasaju – ne okupljaju se, nego svako glasa u svojoj državi – moglo, na primer, da se dogodi da u Pensilvaniji budu dve paralelne i sukobljene grupe elektora.

Prema Ustavu elektori svoje glasove dostavljaju predsedniku Senata – a to formalno nije “spiker”, mada i to mesto drže republikanci, nego potpredsednik Majk Pens.

Kongres i Senat se okupljaju 6. januara, a šta se onda dešava teško je i zamisliti. Po Ustavu je određeno samo: “predsednik Senata u prisustvu Senata i Predstavničkog doma će otvoriti sertifikovane glasove i oni će se tada prebrojati”.

Nije precizirano ko treba da broji glasove elektora, niti je definisano šta se dešava ako se postavi pitanje ko su legitimni elektori. Edvard Fouli je primetio da je 133 godine star Zakon o elektorima nedovoljno jasan.

“Ustav je jasan u jednoj stvari. Mandat predsedniku prestaje u podne 20. januara”, rekao je.

U teoriji, čak bi i spiker Predstavničkog doma kao treća osoba u hijerarhiji po Ustavu mogao da se proglasi privremenim predsednikom, u ovom slučaju predsednicom, jer bi to u ovom slučaju bila Nensi Pelosi. Ali taj scenario ne bi smislili ni scenaristi serije “House of Cards”.

Cela analiza američkih izbora objavljena je u specijalu u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 12. novembra

Digitalno izdanje dostupno je na nstore.rs

Svi čitaoci na poklon dobijaju Njujork tajms na srpskom jeziku

1 KOMENTAR

  1. Florida nije sporna, nije jasno zašto se pominje? Trenutno smo u fazi sudske kontrole izbornog procesa. Zašto govoriti o “prazninama” u ustavu ako izborni proces nije okončan? Štaviše, u nekim državama brojanje još uvek nije stao. Sramota je da NYT ignoriše sudsku granu vlasti, štaviše, vrši pritisak kroz ideološku dehumanizaciju konzervativnih pogleda. Prema tome, pravo pitanje je, šta ako sud okrene neku od država, tj. zatraži ponovno brojanje? Kako u tom slučaju stoje glasovi dati poštom u odnosu na glasanje na izbornim mestima? To bi bila ozbiljna analiza. Iako su male šanse za uspeh slučajeva koje iznose republikanci u igri nisu samo ovi izbori već i izbori za kongres i senat na sredini narednog mandata, kao i sprečavanje da glasanje preko pošte postane pravilo a ne izuzetak. Ukoliko republikanci uspeju da preko suda “okrenu” barem jednu državu, ta mrlja će se vući ceo Bajdenov mandat, jer će priča o tome da sistem glasanja preko pošte nije izloženiji prevarama od klasičnog glasanja pada u vodu. Glasanje preko pošte ima jednu ogromnu manu sa stanovišta legitimnosti i načela tajnosti glasanja. Takvo glasanje nije tajno već se glas vezuje za vaše ime i prezime. Sad, zamislite da glasate za republikance poštom imenom i prezimenom, u opštoj medijskoj i internet atmosferi prema kojem neko ko je konzervativac ne bi smeo ni zaposlenje da ima, niti da ga dobije ako bude otpušten. Demokrate rasturaju demokratiju u SAD ne Tramp.

Comments are closed.