Dolazak „velikih igrača“ na konferenciju o klimi: Može li Glazgov biti bolji od Pariza?

0
/ Panthermedia / Profimedia

Od Pariskog sporazuma za zaštitu klime prošlo je šest godina. Šta su najveći svetski zagađivači po tom pitanju do sada uradili? I može li na konferenciji ovog vikenda u Glazgovu da bude postignut napredak?

Velike reči, ali još uvek malo dela. Četiri najveća zagađivača gasovima koji na planeti izazivaju efekat staklene bašte – Kina, SAD, Evropska unija i Indija – najavili su ambiciozne ciljeve uoči susreta na vrhu o klimi COP26, koji u nedelju (31.10.) počinje u škotskom Glazgovu, prenosi Dojče vele.

Da bi se zagrevanje Zemlje zaista ograničilo na jedan i po stepen, moralo bi već u ovoj deceniji mnogo toga da se promeni. Ali, kod konkretnog sprovođenja mera postoje teškoće – politički otpori i razne mogućnosti za zaobilaženje imaju dalekosežne posledice.

Evropska unija

Obećanja s kojima Evropska unija putuje na COP26 na prvi pogled su impresivna. Zemlje-članice nameravaju da do 2030. Emitovanje štetnih gasova smanje za najmanje 55 odsto u odnosu na 1990. godinu. Ranije je, inače, cilj bio 40 odsto.

Osim toga, najnovijim zakonom o klimi propisano je i postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine. To znači da bi tada, sredinom veka, sve emisije u Evropskoj uniji trebalo da budu koliko god je to moguće izbegnute. Ono što se još bude emitovalo moraće da se kompenzuje – recimo održivim gospodarenjem šumama i njivama, koje bi iz atmosfere apsorbovale toliku količinu štetnih gasova.

Međutim, kad se radi o sprovođenju planova, zajednica 27 evropskih država ni izdaleka nije tako uzorna kako bi mogla da bude. Istina, Evropska komisija je pod geslom „Fit for 55“ letos predstavila konkretne planove, ali čini se da bi pregovori o tome mogli da počnu najranije nakon predsedničkih izbora u Francuskoj u aprilu iduće godine. Problem je u tome što brojne od tih mera imaju kao posledicu povećanje troškova za potrošače.

Radi se, recimo, o još strožim propisima za granične vrednosti emitovanja ugljen dioksida kod automobila, kao i posebnom sistemu trgovine certifikatima emisija za saobraćaj, ali i za stanogradnju. To bi moglo da poveća cene goriva za automobile, kao i za grejanje na ugalj, zemni gas ili lož-ulje.

Dalekosežne mere je još teže uvesti ako se i na drugim mestima u svetu prema odnosi olako. Zbog toga su nemačka kancelarka Angela Merkel i njene kolege iz EU, uoči samita o klimi, zajednički pozvali na veći angažman u borbi protiv zagravanja Zemljine atmosfere. Kao kočničari se naročito vide Australija, Kina i Brazil.

SAD

Američki predsednik Džozef Bajden je kao jednu od svojih prvih odluka nakon stupanja na dužnost potpisao povratak SAD u Pariski sporazum o klimi iz 2015. godine. Zacrtao je i ambiciozne ciljeve: SAD bi do 2035. trebalo da proizvode električnu energiju bez emitovanja ugljen dioksida, a najkasnije 2050. svoje emitovanje tog gasa i da svedu na nulu. Osim toga, najavio je i da će SAD do 2030. emitovanje gasova štetnih za klimu da prepolove u odnosu na 2005. godinu.

Bajden ocenjuje da su klimatske promene „egzistencijalna pretnja za čovečanstvo“. U poslednje vreme i u SAD su se jasno pokazale posledice klimatskih promena – tu zemlju pustošile su oluje i šumski požari.

Pitanje je, međutim, da li SAD zaista mogu i da ostvare to što je najavljeno. Veliki deo Bajdenovih planova praktično se poništava u unutarstranačkim sukobima njegovih Demokrata. Njegov program „čiste električne energije“ mogao bi da bude i odbačen.

Ako Bajden svoje planove ne bude uspeo da progura u Kongresu u svojoj sopstvenoj zemlji, na pregovore u Glazgov otputovaće oslabljen. On u Škotsku stiže s velikim brojem zvaničnika – ministar spoljnih poslova Toni Blinken, ministar saobrćaja Pit Butidžidž, ministarka za energetiku Dženifer Grenholm i drugi. Mediji pišu da će u Glazgov otputovati i bivši američki predsednik Barak Obama kako bi razmenio mišljenja sa aktivistima za zaštitu klime.

Kina

Kina je posebno važna kao zemlja s najvećim brojem stanovništva, ali i kao zemlja koja emituje daleko najviše gasova kojinizazivaju efekat staklene bašte. Kina je ujedno i najveći potrošač uglja na svetu.

Uprkos masovnoj izgradnji postrojenja za korišćenje obnovljivih izvora energije, ali i korišćenju nuklearne energije, druga najveća privreda na svetu se u snabdevanju energijom oko 60 odsto oslanja na ugalj.

Predsednik kineske komunističke partije i države Si Đinpingje obećao je da će količina štetnih gasova koje njegova zemlaj emituje da raste samo do 2030. godine, a da će nakon toga da počne da pada. Do 2060. Kina namerava da postane klimatski neutralna kad se radi o emitovanju ugljen dioksida.

Međutim, ta zemlja se nalazi u dilemi. Potreba za električnom energijom veoma brzo raste – toliko brzo da Kina upravo sada doživljava energetsku krizu koja koči ekonomski rast. To za posledicu ima da se situacija razvija u potpuno pogrešnom smeru, jer se vadi i uvozi još više uglja nego do sada kako bi tokom zime bilo dovoljno energenata za grejanje. U klimatskoj strategiji koju je Državni savet Kine pre nekoliko dana objavio, navodi se da smanjivanje emisija gasova mora biti „odvagano“ u odnosu na neophodnost snabdevanja energijom i hranom, odnosno obezbeđivanjem industrijske proizvodnje.

Indija

Indija je nakon Kine na drugom mestu po broju stanovnika, a po emitovanju ugljen dioksida na četvrtom (pored Kine, ispred su još SAD i EU). Ta zemlja je do sada imala cilj da do 2030. godine ima postrojenja za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora od 450 gigavata. Od toga je do sada ostvareno samo 100 gigavata.

Indija se još nije obavezala na klimatsku neutralnost. Više tamošnjih ministara isticalo je da bogate zemlje imaju obavezu da finansiraju mere za zaštitu klime i omoguće transfer tehnologije. Indija pritom, kao i Kina, naglašava da bogate zemlje imaju tu obavezu, jer su veoma mnogo doprinele zagađenju životne sredine.

Indija će u budućnosti biti potrebno mnogo više energije nego do sada, jer milioni ljudi još uvek nemaju struju. Ta zemlja se, istina, sve više oslanja na obnovljive izvore, ali i na ugalj. To je neopgodno kako bi se ljudi izvukli iz bijede. Trenutno je ugalj glavni izvor energije u Indiji.

Ipak, indijska vlada ocenjuje da ta zemlja već dovoljno čini za zaštitu klime. Ona se na međunarodnom nivou zalagala za odgovarajuće inicijative, recimo za „International Solar Alliance“. Emitovanje gasova koji izazivaju efekat staklene bašte po glavi stanovnika Indije, mnogo je manje nego u bogatim zemljama, ukazuje indijska vlada.