Početni logorski režim na Golom otoku bio je liberalan, neprepoznatljiv u odnosu na sledeće razdoblje; kažnjenici su bili uključeni u radove u izgradnji infrastrukture (gradnja puteva, novih baraka, pristaništa itd.), dok su ostatak vremena provodili družeći se jedni s drugima. Udba, tj. milicija koja je bila zadužena za njihovo čuvanje, nije pritiskala kažnjenike, niti je primjenjivano fizičko nasilje, štoviše, čuvari su imali više nego korektan odnos prema kažnjenim ibeovcima. Za neposlušnost nije bilo sankcija, kaže Jovan Dimitrijević:
„Onda si mogao da kažeš sobnom starešini: ‘Ma oću, ma neću.’ Šta te briga, svi smo jednaki. Bacali smo to kamenje tako. Ko je hteo, radio, ko nije, sedeo…“
DOLAZAK BOSANACA
A onda se sve promenilo
Promena na lošije počela je dolaskom takozvanih „Bosanaca“ ili bosanske grupe otprilike mesec dana po dolasku prvih kažnjenika u logor. Ovo je trenutak kada Goli otok postaje „Goli otok“. O poreklu „Bosanaca“ zna se relativno malo, ali važnost ove grupe značajna je za stvaranje sadističkog sistema „političkog preodgoja“ na Golom otoku. „Bosanci“ su bili sastavljeni u CEZABIH-u (Centralni zatvor Bosne i Hercegovine) od raznih pristalica Rezolucije Informbiroa, ali i od drugih vrsta političkih kažnjenika, vrlo moguće uhapšenih ustaša i četnika, pa čak i od kriminalaca. Slomljenima na razne načine, „Bosancima“ je ostavljena mogućnost da umesto dugogodišnjih zatvorskih kazni služe kao Udbine poluge u slamanju golootočkih ibeovaca.
Broj tako pripremljenih ljudi nije tačno poznat (od pedeset do sto osoba), a na njihovom čelu bili su kažnjenici Borivoj Viskić – Boro, Esad Šabanac, Omer Pašić, Ranko Doder, Kadija Kreso, Safet Đinović i drugi. Za njih se sumnjalo da su podmetnuti udbaši ili osobe na zadatku, koji su došli na Goli otok da preko pripremljene grupe ljudi počnu sprovoditi nasilje.
Posebno treba istaći lidera „Bosanaca“ Borivoja Viskića – Boru. Iako je još u osamdesetim godinama njegova prošlost bila pod sumnjom, danas dokumenti Službe državne bezbednosti otkrivaju mnogo više. Po uspostavi NDH raspačavao je propagandne brošure Mile Budaka te je bio aktivan na pridobivanju mladih u Ustašku mladež.
Tokom rata 1942. mesec dana bio je pripadnik Francetićeve Crne legije, a 1943. pridružio se partizanima. Nakon rata je demobilisan te se priključio Ozni i Miliciji, ali nakon što se 1947. otkrilo da je bio u ustašama, isključen je iz tih organizacija. Uhapšen je 21. oktobra 1948, a zbog svoje povesti bio je prikladan čovek za Udbine najteže poslove.
CEO TEKST U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 15. DECEMBRA, DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
UZ NEDELJNIK SE DOBIJA NOVI BROJ MAGAZINA „ISTORIJA“
