Postoji jedna studija koju astrolozi rado ističu u prvi plan svaki put kada se povede diskusija o naučnoj proverljivosti njihovih metoda.

S obzirom na to da astrolozi u svojoj literaturi ovo redovno iznose kao nesumnjivi dokaz da postoji naučno potvrđena veza između astralnih uticaja i ljudskih osobina, dobro bi bilo da se ovim pažljivije pozabavimo.

Mišel Goklen (Michel Gauquelin) je 1949. godine započeo studiju kojom je želeo da na naučni način opovrgne valjanost astrološkog pogleda na svet.

Šest godina kasnije objavio je rezultate koji su bili po mnogo čemu neočekivani, tako da je i on sam promenio svoja ubeđenja i počeo da izučava nešto čemu je nadenuo ime „astrobiologija“.

Biće nam potrebno malo uvoda.

Zamislimo da smo projekciju putanje Marsa na nebesku sferu podelili na 12 jednakih delova, takozvanih sektora (od kojih je prvih šest od izlaska do zalaska Marsa, a poslednjih šest na suprotnoj strani neba).

Tako je, recimo, prvi sektor na prvih 30 stepeni od istoka, a četvrti je sledećih 30 stepeni od zenita.

Ova dva sektora, prvi i četvrti, Goklen je nazvao ključni sektori.

Videćemo uskoro zašto.

On je započeo statističko ispitivanje u kome je uzimao podatke za deset tipičnih grupa ljudi (lekari, sportisti, vojnici, slikari, vajari, glumci, naučnici, sveštenici, političari i kriminalci) i podatke o položajima 10 astrološki značajnih nebeskih tela u trenutku njihovog rođenja.

Računao je statističke korelacije između ovih grupa i položaja planeta, za podele na 12 i 18 sektora. Nije pronašao značajnu zavisnost, osim kod veze između položaja Marsa i sportista za podelu od 12 sektora.

Pokazalo se da su se sportisti češće rađali ako je Mars bio u 1. ili u 4. sektoru, zbog čega ih je on nazvao ključnim sektorima.

Ova dva sektora zajedno zauzimaju 1/6 ukupne putanje Marsa, pa bi se moglo očekivati da će u svakoj grupaciji naći približno 17% ljudi rođenih kad je Mars boravio u nekom od njih.

Međutim, analiza je pokazala da je za vrhunske sportiste taj procenat bio 22%, što možda ne izgleda kao velika razlika, ali sa gledišta statistike ovo je značajan rezultat, koji ne može da se objasni slučajnošću.

U nekim astrološkim knjigama pronaći ćemo podatak da je mogućnost da je ovo bila slučajnost jedan prema milion, što je možda preterana procena, ali bi ipak trebalo ispitati u čemu je stvar.

Astrolozi su se prilično uzbudili zbog ovog „dara s neba“ koje im je stiglo od jednog naučnika (Mišel Goklen je bio psiholog), ali ni naučnici nisu bili hladnokrvni, jer bi takav rezultat mogao ozbiljno da uzdrma nauku – ili da joj, ko zna, otvori neka nova područja istraživanja.

Jedna od važnih osobina koju nauka zahteva od testova je ponovljivost.

To znači da, ako je test bio ispravan, on mora pri svakom ponavljanju da pruži isti ili bar sličan odgovor.

Prva takva provera je izvedena od strane Belgijskog Komiteta za parapsihološka istraživanja 1967. godine, koji je ovlastio astrologa Luc De Marrea da sakupi podatke (mesto i tačno vreme rođenja) za 62 belgijska fudbalera, a Goklen je sakupio podatke za 473 francuska sportska šampiona, što nije bio problem jer je mnoge već imao u svom registru.

Rezultat je ubedljivo potvrdio tezu: 22,24% sportista bilo je rođeno u trenutku kad je Mars boravio u ključnim sektorima.

Komitet za parapsihološka istraživanja još uvek nije bio zadovoljan, jer je smatrao da bi trebalo proveriti da li je u populaciji „običnih“ ljudi procenat zaista bio očekivanih 17%, zbog sumnje u ispravnost Goklenovog načina prikupljanja podataka.

Statističar Marvin Zelen je načinio proveru i dobio isti rezultat.

To je potvrdilo ispravnost Goklenovih istraživanja i zaključaka.

Izgleda da je teza ovim dokazana, ali je veličina ovog otkrića za nauku bila takva da niko nije ni pomišljao da zatvori slučaj.

Sledeće ispitivanje urađeno je u Americi nad 408 sportskih šampiona i rezultat je bio poražavajući: samo 13,48% ispitanika pripadalo je ključnim sektorima!

Još jedan test u Francuskoj načinjen je od strane Francuskog Skeptičkog Komiteta (CFEPP) nad 1.120 sportista i ogromnim brojem običnih građana (samo iz Pariza preko 24.000) i ponovo ništa – 18,66% među sportistima prema 17,70% u kontrolnoj grupi (među običnim građanima).

Ova razlika je beznačajna. Rezultati ovih ispitivanja pokrenuli su lavinu diskusija, pa diskusija o tim diskusijama, dok se na kraju nisu svi našli u situaciji da se ne zna „ni ko pije ni ko plaća“.

Jedno je ipak bilo izvesno – rezultati su pokazivali statističku korelaciju u prilog Goklenove teze samo kad je on učestvovao u prikupljanju podataka, a nikakav značajan rezultat nije se dobijao kad on nije mogao da utiče na ishod.

Postavlja se pitanje kako bi neko uopšte mogao da utiče na ishod jednog matematički objektivnog istraživanja?

Sama obrada podataka nije mogla da unese nikakvu grešku u postupak, ali je zato prikupljanje podataka itekako moglo.

Izvori za vreme i mesto rođenja najpre su bile razne publikacije sa sportskih takmičenja, ali se ispostavilo da su oni prepuni grešaka i da im nedostaju važne činjenice, pa je svaki sportista morao da se proverava pojedinačno. Čak i onda je bilo problema – kod različitih sportista imena su se ponavljala i po deset puta ili su nazivi gradova u adresama iz celog sveta bili neprecizno napisani pa više niko nije mogao da im uđe u trag. Zato su se pojavljivale velike kategorije ispitanika za koje su podaci bili nepouzdani, i još veće onih koji su se smatrali izgubljenim.

Jan Willem Neinhuys, jedan od istraživača koji su radili na tom slučaju, dosetio se da uporedi podatke za sportiste koji su se pojavljivali i kod Goklena i kod CFEPP-a, i ustanovio da postoje čak 132 razlike!

Ponovo su prikupljeni podaci, a onda je Goklen preuzeo posao ažuriranja i objavio korigovane tablice rezultata, što je, naravno, odmah unelo ispravke u korist njegove tvrdnje.

Ubrzo se pokazalo da je Goklen načinio još jedan prestup, jer je od 132 ispravke uzeo u obzir samo 39, u kojima je bilo 20 slučajeva koji su, prosto rečeno, „radili za njega“ (u prvom testu su računati kao ne-ključni sektori, a utvrđeno je da pripadaju ključnim), i nijedan od 17 slučajeva sa suprotnim ishodom (greškom vođeni kao ključni, a ustvari su ne-ključni).

Posle ove ispravke ishod je ponovo korigovan, pa test opet nije potvrdio nikakve statistički značajne korelacije, ali kasno – Mišel Goklen se u međuvremenu proslavio time što je „uspeo da spreči još jednu podvalu poraženih naučnika“.

Predaleko bi nas odvelo prepričavanje svih rasprava između naučnih i pseudonaučnih institucija, ali ćemo ukratko navesti još dva detalja koji se baziraju na Goklenovoj pomoći oko prikupljanja podataka.

Test koji je vodio CFEPP: Goklen je za grupu od 47 sportista prijavio da ne može da pronađe podatke, a kasnije je uvrđeno da su podaci bili lako dostupni.

Zašto?

Možda slučajno, a možda i zato što je u toj grupi od 47 sportista samo 3 dokazivalo njegovu tezu (rođeni u ključnom sektoru).

Test Para Komiteta: Goklen je uspeo da pronađe podatke za još 114 sportista od kojih je 30,9% rođeno u ključnim sektorima, a „slučajno“ je prevideo grupu od 44 sportiste od kojih su samo trojica (što je 6,8%) bili rođeni u ključnim sektorima. Test je izveden još nekoliko puta od strane raznih svetskih institucija i, ukratko rečeno, svaki put kad Mišel Goklen nije rukovodio prikupljanjem podataka nikakva statistički značajna korelacija nije pronađena. Ipak, astrološka literatura obiluje tvrdnjama koje govore da je on uspeo da izvede naučni dokaz o vezi između položaja planeta i rezultata sportista. Ove tvrdnje često prati i mišljenje da su naučnici neozbiljni jer se nisu dovoljno bavili ovim slučajem kao i mišljenje da su svakako bili impresionirani rezultatima jer su se previše bavili ovim slučajem.

Možda su obe tvrdnje tačne? Konačan rasplet ove priče je dramatičan i učinio je da svaka nova rasprava o rezultatima ovih istraživanja bude još punija gorčine. U aprilu 1991. godine, neposredno posle susreta sa Klodom Benskim (Claude Benski), članom CFEPP-a u Parizu, na kome je trebalo da utvrde pravi uzrok tako velikih razlika u Goklenovim i CFEPP-ovim analizama, Goklen je izvršio samoubistvo uništivši pre toga celu dokumentaciju o ovom slučaju.




Uz dozvolu autora Nedeljnik.rs u formi feljtona donosi delove knjige Voje Antonića „Da li postoje stvari koje ne postoje – Vodič za kritičko razmišljanje„, objavljene 2000. godine




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.